Profesionalni praznik filosofa

U četrvrtak,  19.  novmebra,   13.  put je obeležen Svetski dan  filozofije.

Na inicijativu UNESKA (UNESCO, Generale Confrence)  2002. g.  ustanovljen je jedan od najneobičnijih praznika u svetu –Međunarodni dan filozofije (World Philosophiy Day) koji se od tada obeležava svakog trećeg četvrtrka u novembru.

Smisao obeležavanja  Međunarodnog Dana filozofa satoji se u tome  da se nađe  opšta platforma razmatranja danas aktuelnih  društveno-kulturnih preoberažaja, da se prošire i prodube putevi  k filozofskom filozofskom nasleđu,  da se ponovo otkrije sfera zajedničkog mišljenja i novih oideja,  da se stimuliše   dijalozi   između mislilaca i građanskog društva na temu aktuelnih izazova koji su danas dospeli u središte sociouma. 

Veliki broj mislilaca  smatra da se suština filozofije  sastoji   u   divljenju. I u samoj stavri,   filozofija se rađa u sremljenju čovečjeg bića da se intersuje za sebe i  svet u kojem živi.

U svojstvu refleksije i  ljubavi prema mudroati, filozfija nas uči da mislimo o misli, da istaržujemo fundamanetalne istine, da proveravamo szananja i da gradimo soptstvene zaključke. 

Tokom vremena u različitim  kulturama filozofija je rađala koncešcije,  ideje,  učenja  na čvrsto zasnovanim principima  i postavljala temelje kritičkom nezavsnom i stavralačkom mišljenju.

Običnih ljudi se ovaj praznik,   nažalost,   ne dotiče

U savremenoj filozofiji kosmopolitizam  je jedan od načina da se izbegne politička optika.

U zemljama  koje imaju dugu naučnu i kulturnu tradiciju,  ovaj dan se obeležava kao profesionalni praznik filosofa, kao što se slavi dan rudara,  graditelja,  vatrogasaca,  vojske,  policije...  

Običnih ljudi,  se,  nažalost,  ovaj praznik ne dotiče,  niti su ikad za njega čuli. Ali će možda,  ipak jednoga dana (ah,  jednoga dana) Dan filosofa postati opštenarodni praznik u nas (a i u vas). Zašto da ne?

Jer filolsofija,  zar je to profesija?  I uopšte,   kakva je pa to profesija?  To bi značilo nešto poput „profesionalnog pesnika“.

Reč profesija  potiče od pojma „profit“,  „korist“, dok je filosofija  najbeskorisnije zanimanje: kakvu korist može doneti  ljubav prema mudrosti? ...  

I evo šta se dobija.  U školi nas  mogu naučiti bilo kojemu korisnom poslu i zanatu, na fakultetu možeo savladati mnoge važne nauke, ali ko će nas naučiti da živimo u svetu,  i pomoći da razumemo sami sebe?
 
Da se razumemo:  ovde i sada nije reč o  raznim filosofskim sistemima,   recimo o Platonu i Hegelu. Radi se o tome što mi živimo opirući se na  ove ili one  vrednosti  čak iako ih nikad nismo formulisali. Možemo da odredimo svoj pogled na  svet,   čak i u slučaju (što se često dešava) da smo odavno zaboravili šta ta sintagma uopšte znači. A to i jeste naša filosofija.

Naša filosofija je naša individualnost

Naša filosofija je naša individualnost.  Ona može predstavljati   podlokane   odraze mnogih spoljnih uticaja,  imitacija  neke znamenitosti masovne kulture, ali može biti i osmišljena  sinteza  ideja,  principa,  osnova naše životne pozicije.

Ta  individualnost –filosofija rađa se iz pitanja, koje mi zadajemo sebi, i iz traganja  za odgovorima na njih, kad se mi zaustavljamo na onome što smo već razumeli,  shvatili, osmislili,  saznali. 

Pa zašto je uopšte ustanovljen svetski dan filosofije?

Ideja ustanovljivnja svetskog dana filsofije sastoji se u tome da se dođe do opšte platforme u razmatranju  zbivanja  u društvu  globalnih socijalnokulturnih preobražaja, da se   filosofsko nasleđe   približi ljudima, otškrine  sfera svakodnevnog  mišljenja za nove ideje,  da se stimulišu javne debate mislilaca i građanskog društva povodom izazova koji se sada javljuju u društvu.

Nije mali broj mislilaca  koji smatraju da se suština filosofije sastoji u čuđenju,  divnjenju,  zapitanošću.

I zaista,  filosfija  se rađa  iz prirodnog stramljenja čovekovog bića  da se ineteresuje za sebe i društvo u kome živi. Na fonu refleksije i ljubavi prema mudrosti,   filosfija nas uči da razmišljamo o misli, da istražujemo fundamentalne istine, da proveramo premise i formiramo sosptvene zaključke.

Podsećamo da je tokom vekova  u različitim kulturama  filosofija  rađala koncepcije ideje i dela kojima je poktkrepljivala analizu  i postavljala osnovu  nezavisnom,  stvaralačkom mišljenju.

Ne preostaje  nam ništa drugo nego da,   sledeći te tradcije,  uvek koraknemo napred,  svesni da  taj koračaj nikad nije jedostavan,   retko je kad i bezopsan,   a još ređe bezbolan.

Politička folozofija u savremenom svetu

Političke institute savremenog sveta izumili su filozofi.  Demokratija, republikasnska vladavina,  ravnopravnost u  političkim pravima,  podela vlasti, građansko društvo,  država kao mnopolista  na legitimnost fizičkog nasilja,  sve su te ideje nikle u filozfskoj tradiciji Zapada,  koje su izazivale žestoke sporove i postavši skandalozne za u vreme kad su nastajale.

Danas filozfija  ne prestaje  da rađa nove revoluciuonarne ideje  koje su usmerene ka promeni sveta.  Među njima su anarhizam,   feminizam,  kosmopolitizam ili libertarijantsvo.

Zaintersovani čiatoci   mogu pratiti  (i čak  se i uključiti  u  njih)  velike evropske diskusije o prirodi vlasti,  države i pravednosti koje se zasnivaju na tekstovima aktuelnih političkih  teoretičara:  Roberta  Nozika (Robert Nozick), Marte Njusbaum (Marta Nussbaum),  Noam Čomski (Noam  Chomsky),  Klame Apia  (Klame Anthony Appiah),   Džudit Batler (Judhit  Butler) i drugih.

Cilj ovih predavanja je da se  sluašaocima pojasne   politički pojmovi kojima razmišlja savremni čovek  koji živi u savremenom  dobu i  realnom svetu.
 
1. Džejms Medison, jedan od osnivača američke nacije i uticajni misilac, proslavio se još u  mladosti napisavši u koautorstvu s Aleksandrom Hamiltonom zbornik eseja pod nazivom „Federalista“

Govoriti o političkim idalima očeva-osnivača,  i političkih borbi protiv tiranije,   a na strani istih demokratskih ideala,   nemoguće je  ako se iozostavi Džejms  Medison,  četvrti predsednik SAD. On je bio jedan od osnivača američke nacije,  a pri tome i  poznat i uticajan  intelektualac  i politilki filozof.

Medison se proslavio  još u mlađem uzrastu napisavši u koautorstvu s Aleksandrom Hamiltonom  zbornik eseja pod nazivom „Federalist“.
 
Postao ključnim atorom one političke konstrukcije koja se dosada održala pod nazivom Shedinjene Države Amerike i pri tome je osato dosta jak,   autoritativan politički mislilac.

 2. Izazovi  liberalizma u savremenom svetu

Bazne ideje liberalizma, pojmovi društene slobode i socijalnog raslojavanja.

Liberalizam je kao  politička ideja  je proizišao  iz  vrlo proste  bazične ideje - čovek pripada samom sebi.

Sve što čini lebiralnu tradiciju-to treba da  bude dosledno,  i taj princip treba da  važi  ne samo  za ekonomiju,  nego  i za  politiku.

Liberalizam je iznikao kao ideja o tome   da smo obavezni da nađemo neke  vrednosti koje će nam omogućiti da živimo zajedno, bez obizra na razlike u našim pogledima na svet. i to je za period  XVII-XVIII  vek bila vrlo revolucionarna  ideja.
 
Kasnije se liberalna   teorija oformila u vidu ozbiljnog   filozofskog produkta   kod  Džona Loka,  posebno u njegovom delu „Dva traktata o upravljanju“  i u XVIII  je počela  da se ovaploćuje u životu  na velikim političkim projektima kao što je bio  projekat Francuske revolucije.
 
3.  Država kao izvor nasilja, anarho-kapitalizma i dobrovljnih ugovora o radu-libertarijanstvo

Libertarijanstvo  je terorija koja je bukvalno nastala u kabinetima naučnika,   a koja se zasniva na dvema prostim tezama.

Prva.  Svi odnosi među ljudima se dele na dobrovoljne i prinudne.

Duga teza se sastoji u tome  da smo sve vidove dobrovoljnog ugovora  obavezni da rešimo,  dok  sve oblike naizavanog nasilja i prinude  moramo   moramo zabraniti.

Konačno se  snažno  podržava pravo čoveka na  privatnu svojinu koju je stekao ili je dobio kao rezultat privatnog ugovora i na to možemo staviti tačku.

Upravo zato što libertarijanci  nude tako  jednostavnu logiku,  oni  su postali udobani milje    pogodan za razvijanje  kritičkog stanovišta  u političkoj teoriji.

4. Kako se neomarksizam razlikuje  od oficijalne  ideologije SSSR-a

Marksovi rani radovi, emancipacija društevnih predstava i politizacija estetike

Pod neomarksizmom ili zapadim marksizmom se podrzaumeva dovoljno   rasprotranjena  intelektualna tradicija koja  je trajala tokom celog HH veka  i još uvek traje). On  suprostavlja sebe s jedne strane klasičnom marksizmu povezanom sa imenima Marksa i Engelsa,  a s druge starne sovjetskom marksizmu  koji se preobratio u marksizam-lenjinizam,  vladajuću  oficijenu doktrinu u Sovjetskom Savezu.

Zapadni marksizam povezuju,  ne bez razloga,  s Nemačkom. 

On je zhtevao   da se u  marksističkom  ključu  izlažu mišljenja i stavovi o društvu koje se  promenilo,  a koje se  u ogromnoj meri razlikovalo od onog u kome je živeo Marks.

 5. Kakav pojam „slobode“  se podrazumeva u republikanizmu

Nova kabinteska ideologija u radovima  Kventina Skinera
 
U  posednjim decenijama HH veka  u  analitičkoj filozofiji politike delovao  je snažan  tok  poznat pod imenom  republikanizam.

Taj „republiknizam“  o kome je reč,  nije imao ničega zajedničkog ni sa Republikanskom partijom SAD ni sa  republikanskim uređenjem u tradicionalnom značenju tog pojma. Taj pravac su promovisala dva autora: Kventin Skiner i Filip Petit.

Oni su  polazili   od toga da   da su u antičkom svetu postojale vrednosti koje  bi u današnjem vreme  trebalo  reanimirati,   ponovo uspostaviti  i samim tim rešiti goruće ideološke  probleme  koji stoje pred savremenim svetom.

Šta  bi tamnica i psihijatrijska bolica mole  da nam kažu   o društvu u kojemu živimo?

  6. O istoriji bezumlja,  pojavi disciplonovanja društva i „panoptikumu“

Slavni francuski  filozof Mišel Fuko  bi se teško mogao  kvalifikovati kao politički filozof u izvornom značenju te reči.

Sam on se nikad na taj način i nije predstavljao,  i ako pogledamo spisak njegovih dela,  među njima se s formalno teorijskg stanovišta  gledano,    radovi o poliici,  bar  u krajnjem sklučaju na prvi pogled ne mogu naći.

S druge strane,  ako razmotrimo pojmove  s kojima se Fuko suočavao tokom cele svoje karijere,  na prvom mestu,  i pre svih ostalih,   nailazimo na pojam „vlast“.

U tom smislu Fuko je bio revolucionar koji  je pokušavao da preformuliše  pojam vlasti na taj način što bi u krajnjem ishodu „restartovao“ i pravila igre  koja su  primenjivana u standardnoj političkoj filozofiji.
 
7. Gde  leže,  saglasno konstrutivistima,  uzroci pojave nacionalzma?

O nacionlnim pokretima,  učenju Helenra i prvim bestselerima

Nacionalizam je ideologija nastala u XIX veku.  Tada taj pojam nije  dovođen u vezu ni sa kakvim negativnim značenjem i smislom.    Čime se mi to odlikujemo i šta nas negativno krasi ako smo nacionalisti u klasičnom smislu tog pojama?

Mi tvrdimo da postoji teritorija na kojoj živi naš narod,   taj narod raspolaže određenom kulturom i određenim svojstvima  koje ponekad nazivaju „dušom naroda“.

Ali u HH veku se pojavljuju konsturktivisti  koji kažu da u samoj stavri nacija –nije ono što postoji tokom vekova u neizmenjenom obliku, nego ono što su izmislili istoričari, pisci i drugi autori, koji pišu o svoim narodimima i svojoj naciji.

Konstruktivisti su prvi odlučili da postave  pitanje: „A šta je to u pravom značenju reči  ’nacionalizam’  kao politička  idologija?“

8. Kako filozofi vide svet budućnosti bez nacionalnih država?

O globalnim gradovima,  političkoj slici  sveta kod Kanta  i logici nacionalih interesa
 
U savremenoij filozofiji kosmopolitizam je jedan od načina da se  izbegne politička optika  tako da u centru  svakog našeg   razgovora o politici mora biti  pojam nacionalne države.

Govorimo o nacionalnim interesima,   o našem  narodu, našoj istoriji,  našem jeziku, našoj budućnosti, -i u krajnjem ishodu sva  svetska politika se vrti oko tog  jedinstvenog,   opšteg pojma  nacionalne države.

Da li je to dobro ili nije,  to je sad drugo pitanje.

Ali smo ipak dužni da upitamo sebe:  šta će biti ako  budemo posmtrali političke procese,   vlast,  međunarodne odnose  isključivo sa pozcija  nacionalne države?



Branko Rakočević