BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Više od pola veka do slova O

Više od pola veka do slova O
10.11.2015. god.


U na­šoj ši­roj struč­noj i dru­goj jav­no­sti, ka­ko u na­sta­vi, pre sve­ga ma­ter­njeg je­zi­ka, u osnov­noj i sred­njoj ško­li, ta­ko i u dru­gim in­sti­tu­ci­ja­ma jav­ne i slu­žbe­ne upo­tre­be je­zi­ka, za­ne­ma­ru­je se ili se mar­gi­na­li­zu­je ulo­ga opi­snih reč­ni­ka kao ve­o­ma ko­ri­snih pri­ruč­ni­ka za usva­ja­nje je­zič­ke nor­me i za oču­va­nje i ne­go­va­nje srp­skog je­zi­ka.

U opi­snom reč­ni­ku se opi­su­ju ne sa­mo po­je­di­nač­ne re­či, kao što su: či­ta­ti, ru­ka, gla­va, ze­len, tu­žan, ju­če, ta­da, sa­da, ne­go i je­di­ni­ce ma­nje od re­či, kao što su po­čet­ni de­lo­vi re­či, pre­fik­si: pre-, za-, in­ter-, iz(a)-, an­ti- i dr., ili je­di­ni­ce ve­će od jed­ne re­či, kao što su: fra­ze­o­lo­gi­zmi, idi­o­mi i usta­lje­ne ve­ze re­či, npr.: isti­ni za vo­lju, po­sla­ti/is­pra­ti­ti bo­gu na isti­nu, po­gle­da­ti isti­ni u oči, ne­mu­šti je­zik, gla­va bez je­zi­ka, jed­na gla­va hi­lja­du je­zi­ka i dr. Po­sle svih na­po­me­na da­je se de­fi­ni­ci­ja zna­če­nja i na­vo­de se pri­me­ri upo­tre­be sva­ke re­či.

Za sa­vre­me­ni srp­ski je­zik naj­zna­čaj­ni­ji je te­za­u­ru­sni Reč­nik srp­sko­hr­vat­skog knji­žev­nog i na­rod­nog je­zi­ka SA­NU (Reč­nik SA­NU), a za­tim i reč­ni­ci Ma­ti­ce srp­ske, še­sto­tom­ni Reč­nik srp­sko­hr­vat­sko­ga knji­žev­nog je­zi­ka i jed­no­tom­ni Reč­nik srp­sko­ga je­zi­ka.

Reč­nik SA­NU iz­ra­đu­je se u In­sti­tu­tu za srp­ski je­zik SA­NU. Pr­vi tom Reč­ni­ka ob­ja­vljen je 1959. go­di­ne, a do sa­da je ob­ja­vlje­no 19 to­mo­va. Dva­de­se­ti tom Reč­ni­ka ra­di se u za­vr­šnim fa­za­ma re­dak­ci­je i su­re­dak­ci­je; 21. tom je za­vr­šen u fa­zi osnov­ne ob­ra­de a ra­di se u fa­zi po­moć­ne re­dak­ci­je i re­dak­ci­je, a za­po­če­ta je i iz­ra­da 22. to­ma u fa­zi osnov­ne ob­ra­de.  

U Reč­ni­ku SA­NU ob­ra­đu­ju se re­či knji­žev­nog i na­rod­nog je­zi­ka sa­ku­plja­ne u pe­ri­o­du od dva ve­ka, od kra­ja 19. ve­ka do da­nas, i to sa či­ta­vog što­kav­skog pod­ruč­ja. Gra­đa je ve­o­ma obim­na i sa­dr­ži oko šest mi­li­o­na kar­ti­ca sa is­pi­sa­nim re­či­ma u svim nji­ho­vim upo­tre­ba­ma. Uku­pan broj re­či ko­je će bi­ti ob­ra­đe­ne ka­da se reč­nik za­vr­ši iz­no­si­će oko 500.000, a u ob­ja­vlje­nim reč­ni­ci­ma ob­ra­đe­no je oko po­lo­vi­ne ovog bro­ja. Reč­nik SA­NU spa­da u naj­o­bim­ni­je te­za­u­ru­sne reč­ni­ke u slo­ven­skom sve­tu. 

U še­sto­tom­nom Reč­ni­ku srp­sko­hr­vat­sko­ga knji­žev­nog je­zi­ka ob­ra­đe­no je pre­ko 150.000 re­či iz srp­skog knji­žev­nog je­zi­ka, sa znat­no re­du­ko­va­nim bro­jem pri­me­ra nji­ho­ve upo­tre­be, ko­ji se naj­če­šće svo­de na naj­ti­pič­ni­je sin­tag­me ili spo­je­va re­či. Pr­va knji­ga Reč­ni­ka pu­bli­ko­va­na je 1967., a po­sled­nja 1976. go­di­ne. 

Pod po­kro­vi­telj­stvom Ma­ti­ce srp­ske ura­đen je i naj­no­vi­ji jed­no­tom­ni Reč­nik srp­sko­ga je­zi­ka (2007), za­sno­van na kor­pu­su vi­še­tom­ni­ka, i osa­vre­me­njen no­vim iz­vo­ri­ma, sa ob­ra­đe­nim fon­dom od oko 75.000 re­či, ko­ji, ta­ko­đe, pred­sta­vlja, so­li­dan osnov sa­vre­me­ne fi­lo­lo­gi­je, je­zič­ke nor­me i je­zič­ke kul­tu­re. 

U sva tri na­ve­de­na opi­sna reč­ni­ka pred­sta­vlje­ne su re­či op­šte upo­tre­be, re­či knji­žev­nog (i na­rod­nog je­zi­ka) od Vu­ka do da­nas, po­kra­jin­ske re­či, in­di­vi­du­a­li­zmi, raz­go­vor­ne i fa­mi­li­jar­ne re­či, re­či iz raz­li­či­tih ter­mi­no­lo­gi­ja, za­sta­re­le i ar­ha­ič­ne re­či i dru­gi ti­po­vi lek­si­ke sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka. 

Naj­ve­ći broj re­či u lek­si­ko­nu srp­skog je­zi­ka ima sta­tus stan­dard­ne lek­si­ke op­šteg ti­pa, dok su osta­li lek­sič­ki slo­je­vi obe­le­že­ni na­po­me­na­ma, kva­li­fi­ka­to­ri­ma ko­ji se u reč­ni­ku na­vo­de is­pred de­fi­ni­ci­je u vi­du skra­će­ni­ca. Broj ta­kvih na­po­me­na u reč­ni­ku je ve­li­ki, a u Reč­ni­ku SA­NU ne­pre­kid­no se po­ve­ća­va, što uka­zu­je na bo­ga­to i di­na­mič­no ra­slo­ja­va­nje lek­si­ko­na srp­skog je­zi­ka.

Ne­ke na­po­me­ne uka­zu­ju na pra­vi­la upo­tre­be stan­dard­ne lek­si­ke za­vi­sno od si­tu­a­ci­je ili sti­la, a to su na­po­me­ne ti­pa: bo­ta­nič­ki, zo­o­lo­ški, lin­gvi­stič­ki, fi­lo­zof­ski; pče­lar­ski, sto­lar­ski, po­mor­ski...; re­li­gij­ski, mi­to­lo­ški; ofi­ci­jel­no, raz­go­vor­no, in­tim­no, eks­pre­siv­no... i sl. 

Ta­ko opi­sni reč­ni­ci na osno­vu is­crp­nih lin­gvi­stič­kih, gra­ma­tič­kih in­for­ma­ci­ja uz sva­ku po­je­di­nač­nu reč, s jed­ne stra­ne pred­sta­vlja­ju svo­je­vr­snu do­pu­nu gra­ma­ti­ka­ma, a s dru­ge stra­ne i ve­o­ma ko­ri­sne pri­ruč­ni­ke za usva­ja­nje flek­si­bil­ne gra­ma­tič­ke nor­me. Na osno­vu is­crp­nih in­for­ma­ci­ja o ra­slo­je­no­sti lek­si­ke sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka, opi­sni reč­ni­ci pred­sta­vlja­ju ne­za­me­nji­ve pri­ruč­ni­ke, s jed­ne stra­ne za usva­ja­nje lek­sič­ke nor­me, ko­ja je sa­ma po se­bi flek­si­bil­na, a sa dru­ge stra­ne za oču­va­nje srp­skog je­zi­ka i ne­go­va­nje je­zič­ke kul­tu­re, kao i za iz­gra­đi­va­nje sop­stve­nog sti­la ka­ko u raz­go­vor­nom ta­ko i u pi­sa­nom je­zi­ku.

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU

Dr Sta­na Ri­stić



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »