Svet 1983. bio na ivici nuklearnog rata

Izveštaj sa kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti, poznat kao „Strah od rata 1983“, otkriva još jednu epizodu o tome koliko je svet bio blizu nuklearne katastrofe: u sumrak Hladnog rata dve najveće nuklearne sile, SAD i SSSR, bile su opasno blizu otvorenog sukoba koji bi se vodio svim sredstvima.

Svet još jednom saznaje kako je izbegao nuklearnu apokalipsu.

Izveštaj iz februara 1990. godine, sa kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti, govori o strahu SSSR-a od rata 1983. godine i opisuje koliko su SAD i SSSR bili opasno blizu ulaska u rat.

Izveštaj otkriva kako je aparat američke nacionalne bezbednosti iz hladnoratovskog perioda propustio da vidi mnoge znake upozorenja.

„Prema navodima predsedničkog Savetodavnog odbora Obaveštajne službe, SAD su ’možda omaškom svoje odnose sa Sovjetskim Savezom stavile pred osetljiv obarač‘, tokom nuklearne vežbe NATO-a 1983. godine pod nazivom ’Sposobni strelac 83‘“, navodi se u izveštaju.



Dokumenta NATO-a i američke avijacije, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, pokazuju da je vežba „Sposobni strelac 83“ uključivala veliki broj novih provokacija, koje su u Sovjetskom Savezu mogle biti pogrešno protumačene kao pripreme za pravi napad.

Vežba je uključivala prebacivanje 19.000 američkih vojnika u Evropu avionima koji bi nisko leteli i tako bili nevidljivi radarima, prebacivanje komandnih centara iz stalnih štabova u „privremene ratne štabove“, primenu „procedura upotrebe novog nuklearnog naoružanja“ uključujući konsultacije sa štabovima u Vašingtonu i Londonu; kao i „osetljiva politička pitanja“, gde su bombarderi B-52 više puta „slučajno pomenuti“ u kontekstu nuklearnih napada, navodi se u izveštaju.

Izveštaj takođe obuhvata i dodatne znake opasnosti koje je SSSR lako mogao pogrešno da protumači, koji su opisani kao „specijalni nabori“. To uključuje komunikaciju „pre same vežbe koja teoretski podiže nivo pripravnosti vojske van redovnog vojnog režima, kroz različite faze upozorenja do opšteg upozorenja“, kao i da „neki američki avioni primenjuju procedure upravljanja nuklearnim bojevim glavama, uključujući izletanje iz hangara sa vrlo realnim imitacijama nuklearnih bombi“.

Iz ovih navoda proizilazi da je Sovjetski Savez zaista verovao da se SAD pripremaju za pravi rat i da je svoju vojsku mobilisao za odgovor.

U rezimeu dokumenta iz Arhiva Nacionalne bezbednosti navodi se da je „Vojna reakcija Varšavskog pakta na vežbu ’Sposobni strelac 83‘ bila ’nesrazmerna u obimu‘ i uključivala ’premeštanje nuklearnog naoružanja helikopterima iz skladišta u jedinice za isporuku‘, obustavu svih vazdušnih operacija osim letova za prikupljanje obaveštajnih podataka od 4. do 10. novembra, najverovatnije kako bi na raspolaganju bilo što više aviona u slučaju rata“.

Ispostavilo se da Amerika o ovim aktivnostima ništa nije znala.

„Amerika je bila žrtva inverzne greške i nije mislila da su Sovjeti bili ozbiljni u pripremama za rat, delimično i zato što nisu ni pomislili da Sovjeti zaista misle da Amerika želi prva da ispali nuklearni projektil. Kao rezultat, oni koji su vodili glavnu reč u američkoj vojsci i obaveštajnoj službi nisu mislili da se tokom ’Sposobnog strelca‘ dešava bilo šta neobično“, piše u izveštaju.

Na sreću, „vojni zapovednici koji su bili zaduženi za vežbu ’Sposobni strelac‘ minimizirali su rizik ne reagujući na dokaze da se delovi sovjetske armije pomeraju na neuobičajen nivo pripravnosti“.

Odluku da se ne poveća nivo pripravnosti zapadnjačke vojske doneo je general-major Lenard Perots dok je bio na položaju zamenika šefa obaveštajne službe američkih vojnih snaga u Evropi.

Da je američka vojska pomerila svoje operativne procedure u Istočnu Evropu, to bi dovelo do eskalacije tenzija i povećalo šanse za slučajni rat.

Može biti da je nesvesno nedelanje američke vojske zapravo spasilo svet.