Tragična sudbina velikih ruskih pesnika (9.)

Mistici upozoravaju:  za vreme  jubileja   pesnika  Mihalila Jurijeviča  Ljermontova (1814-1841)  dva veka  od rođenja,   u  njegovoj otadžbini će se  neizbežno desiti kataklizma

Demonski uticaj Ljermontova na Rusiju

O demonskom uiticaju Ljermontova  na  stvarnost Rusije ukazao  je poznati  astrolog Pavel Globa.

On je svojevremeno izjavio da će s 2014.  g.    najprostranijoj  zemlji sveta  doneti sveobuhvatne,  složene promene. Jer tada spada 200.  godišnjica rođenja  Mihaila Ljermontova.

Na prvi pogled:  šta tu ima  značajno?

200.  godišnjicu Puškima  Rusi su nekako  preživeli,  i to ne baš tako loše. Po čemu bi Ljermontov bio strašniji? Ali,  ipak se pokazalo da jeste,  i te kako!

Predskazanja Ane Ahmatove

Prvu mističnu zagonteku jubileja Ljermontova predskazala je još Ana Ahmatova,  pesnikinja proročica koju je još Mandeljštam nazivao  Kasadrom.

Nije nikakva tajna da se Ahmatova 14.  oktobra  1964,  na dan svrgnuća Hruščova,  vozila po Lenjingradu  taksijem sa svojim književnim sekretarom Anatolijem Najmanom. Nad Nevom se najednom ukazao svetlosni stub,  koji se pretvorio u krst,  seća se Najman. Ahmatova je to prokomemetarisala ovako:

„To je Ljermontov. U njegovoj godišnjici sve se nešto čudno događa. Na stogodišnjici njegovog rođenja,  1914.  počeo je Prvi svetski rat,  a na stogodišnjicu smrti,  1941.  g. - početak Velikog otadžbinskog rata.

 I za 150.  godišnjicu rođenja Ljermontova,  opet će se nešto značajno desiti za Rusiju,  jer će to biti takođe poseban datum. Sve su to nebeska znamenja“.

Taj jubilej (150.  godišnjicu  rođenja velikog ruskog pisca) Ahmatova nije  doživela (umrla je 1964.)

U međuvremenu,  1991. g,    smenjen je s vlasti još jedan ruski vladar,  Mihail Gorbačov. A  ni sam SSSR  nije posle toga  još  dugo proživeo.

Okulisti i astrolozi  prihvatili mističnu tajnu o Ljermontovu

Kad je Najman objavio  svoje „Priče o Ani Ahamatovoj“,  mističnu tajnu Ljermontovoljevog jubileja  prihvatili su okulsiti i atrolozi. Počeli su da  se slažu  i tumače  fatalističke datume i cifre.

I sa oduševljenjem „otkrili“ da je  Ljermontov  kriv za još najmanje dva rata - sovjetsko-finski  i Drugi svetski.

Oba su počela  1939.  g.  na 125.  godišnjicu pesnikovog rođenja.

Pravi košmar,  šta drugo reći!

A sad još i takvi sukobi između Rusije i Ukrajine,  Zapad koji preti i primenjuje sankcije. A tačno pre 200 godina pesnik je došao na svet.!

„Ništa drugo nego užas,  užas,  užas!“,  zagalamili su mistici,  dajući do znanja da  se pri ovakvoj konstelaciji događaja  u Rusiji ne može očekivati ništa drugo osim bede.

Predskazali Magbetovu smrt

Čime bi autor rodoljubive pesme „Borodinska bitka“  mogao biti povezan s krvoprolićima i prevratima?

Mistici imaju odgvor na to pitanje.

Zato što je pesnik,  ko bajagi,  bio loš čovek, sa zlokobnim,  crnim očima.

Satanista koji je opevao demona.

Premda  se sama Ahmatova iskreno oduševljavala mistkom,  nije optuživala Ljermontova za sliča crna dela.

Ljermontova stiglo prokletsvo njegovog škotskog pretka  Tomasa Ljermonta

Pavel Globa   je objasnio   podrobniju vezu jubileja  sa sudbonosnim događajima ruske  istorije:

„S Ljermontovim je u Rusiju stiglo prokletstvo  njegovog škotksog  pretka Tomasa Ljermonta. On je bio unikalna ličnost:  talentovan pesnik  koji je sebe smatrao prorokom  sposobnim da pređe granicu između naših i mnogih drugih svetova.

Ljermnot je predvideo skoru sert jednog od škotkskih kraljeva.

A njegov predak,  začetnik roda, borio se protiv Magbeta: znamenito proročanstvo o njegovoj smrti  obznanio je upravo Ljermont,  a ne tri  veštice  kako je posle  ispalo u Šekspirovoj tragediji. 

Tokom svog života Tomas Ljermont je stekao nemalo neprijatelja,  a jedan od njih je bacio na njegov rod prokletstvo koje je počelo da deluje tek nekoliko stoleća posle.“

Potomak  Ljermonta  u službi cara Mihaila  Fjodoroviča

U XVII veku potomak Ljermonta je dospeo u službu cara Mihaila Fjodoroviča i  prilagodio prezime ruskom jeziku.

Prokletsvo je delovalo:  naručena smrt pesnika  Ljermntova u dvoboju

Godine 1841.  Mihail Jurjevič Ljermonotov je bio zločinački ubijen - dvoboj s Martinovim u mnogome je ličio na zakazano ubistvo-prokletsvo je delovalo.

Brojevi 14 i 41 su  znaci.  I 2014.  godina za Rusiju neće biti obična godina, progniozirali su mistici.

Čudna neka logika

Zaista,  čudna neka logika.

Neko je (?!) je prokleo rod  pesnikovog pretaka još u XIII veku. Dopustimo da je to moguće.  U XIX veku ubijaju potomka. Reklo bi se da je cilj pesnikovog   dušmanina postignut,  osveta je izvršena. A po Globu,    smrću pesnika prokletstva tek počinju da se ostvaruju, ona najteža koja se tiču cele Rusije ,   tek treba očekivati.

Istorijski dokazi

Tomas Ljermont je zaista živeo u Škotskoj u XIII veku. Veliki pesnik,  prorok. 

Valter Skot je piso da su pred tim velikanom  klečali Nostradamus i Merlin. Njegove talente je,  može biti,  nasledio Mihail Ljermontov.

Pesnički je naslutio  svoju smrt u dvoboju  i grobnicu bez kamena i krsta (iz prvog groba na Kavkazu su posmrtne ostatke pesnika  preneli  u Tarhani i sahranili ponovo  na Vaskrs). 

Predvideo i Okotbarsku revoluciju

Predvideo  je Oktobarsku revoluciju,  87.  godina  pre nego što je počela:

„Doći će godina,  za Rusiju crna godina /Kada će  caru kruna s glave  pasti/, Nagrnuće rulja k njemu  s ljubavlju  minulom/ I hrana mnogima postaće  smrt i krv“.

Prekinuti lanac

A  da li se uopšte moglo  ikako izbeći sve to  tako loše i potresno?

Razume se da bi Prvi svetski rat  granuo  nezavisno od pesnikovg  jubileja.  Isuviše mnogo protivurečnosti se tada bilo nakupilo među državama. Pa i napetost 2014.  godine počela je rasti znatnmo ranije. I prošle,  kao i pretprošle godine svet  su  strašili da smo na pragu trećeg svetskog rata. Čas zbog Irana, čas zbog  Severne  Koreje,  čas zbog Sirije.

A na poluvekovnoj godišnjici rođenja i smrti  Ljermontova, tadašnji ruski mistici ništa  strašno za Rusiju nisu predviđali.

Ako zaista prokletstvo deluje,  kao što tvrde mistici,  zbog čega  bi ono bilo probirljivo,  selektivno?

Ili: kad baš navodimo  neke  cifre,   zašto onda ne uzeti i one  druge?

Na 150. godišnjici  rođenja Mihaila Jurejeviča Ljermontova svrgli su Hruščova koji je darivao ruski Krim Ukrajini.

A na 200. godišnjem jubileju Ljermontova  Krim je vraćen Rusiji. I to kao rezultat referenduma.

U jesen 2014. godine  održan je   referendum o nezavisnoti u istorijskoj domovini pesnika Ljermontova,  Škotskoj.

Po svim prognozama,  Škotska  je trebalo na njemu da  izglasa   nezavisnost od Londona,  ali se to  ipak nije  dogodilo.

Pre dve  godine taj isti mistik Globa je plašio da će 2013.  doneti  Rusiji katastrofu,  jer je to godine Crne zmije (?).

Ali,  i tu godinu su Rusi nekako preživeli.

Umesto da se traži tajni smisao  u datumima  života i smrti Ljermontova, bolje bi bilo još jednom pročitati njegove pesme i prozu.

Klasik neće  nikog ničemu lošem naučiti.

Osveta indijanskog poglavice

Svet je prepun legendi o velikim prokletstvima:  Tutankamona,  templera, Supermena, klana Kenedijevih,  „Majstora i Margarete“...

Ali ako ih pažljivo razmotrimo,  možemo zaključiti da se sve smrti uklapaju u norme statistike.

Posebno je zagonetna istorija indijanskog poglavice Tekumse. On se borio  protiv odreda generala  Harisona i bio je  ubijen.

Umirući, navodno je rekao da će Harison postati fatalni  predsednik SAD.

I zaista,  i on i svi drugi  američki predsednici  izabrani „nultih“  godina,  ili će poginuti,  ili umreti  pre kraja mandata.

Viljem Harison je izabaran za predsednika SAD  1840. g. Umro je nakon mesec dana od upale pluća.

Avram Linkoln je posato predsednik SAD  1860. g, ubijen je 1881.

Džejms Garfild,  izabran 1880,  ubijen 1881.

Viljem Mak-Kinli, ponovo izabran 1900, ubijen 1901.

Viren Garding, izabran 1920, umro (otrovan) 1923.

Fraklin Ruzvelt, ponovo izabran 1940. i 1944,  umro 1945.

Džon Kenedi,  izabran 1960, ubijen 1963.

Ronald Regan, izabran 1980.,  raljen 1981.,  preživeo

Buš – mlađi, izabran 2000,  davio se perecama,  pokušali su da ga pogode granatom u Tbilisiju,  Gruzija, preživeo i još još i danas je živ.

Uostalom,  mistici imaju svoja objašnjenja,  po kojima prokletsvo deluje do sedmog kolena.

Evo,   ovih sedam „nultih“  predsednka  SAD je lišeno života u Beloj kući. A na Regana i Buša – mlađeg sile prokletstva  nisu mogle da deluju.

Da kažemo još i to da od „nenultih“  predsednkika SAD do kraja mandata nije doževao samo jedan: Zaharije Tejlor, (izabran 1848. g.)



Branko Rakočević