Hrabri vozač srbskih ranjenika

Više od 20 različitih pojedinačnih i grupnih fotografija žene u uniformi vozača ambulantnih kola Srbskog saniteta na Solunskom frontu. Ispod jedne fotografije piše: "Narednik Oliv Kelso King". Tu su i njena odlikovanja - Orden Miloša Obilića za hrabrost i Orden Svetog Save, desetak ličnih stvari, dokumenata, požutelih pisama...

Ovo je deo predmeta izložbe "Narednik Oliv Kelso King - Australijanka u srbskoj vojsci", koja će večeras biti otvorena u Maloj galeriji Doma Vojske u Beogradu. Izložbu o jedinoj Australijanki u aktivnoj službi srpske vojske u Prvom svetskom ratu organizuje Ambasada Australije u Beogradu, a otvoriće je ambasadorka Julija Fini. Ovo je prvi put da ambasada dobije originalne predmete Australijskog ratnog muzeja u Kanberi i ovlašćenje da ih izloži u Beogradu.

- Pristupanje Oliv Kelso King srbskoj vojsci i njeno napredovanje u službi, jedna je od mnogobrojnih priča o hrabrim strankinjama u srbskoj vojsci tokom Velikog rata, ali je po mnogo čemu jedinstvena - kaže za "Novosti" ambasadorka Julija Fini. - Želimo da srbska javnost sazna više o Oliv Kelso King, najuglednijoj i najhrabrijoj Australijanki tog vremena. Da sazna više o njenom junaštvu na frontu kao i velikodušnom zalaganju da razorenoj Srbiji, posle rata, obezbedi preko potrebnu humanitarnu pomoć.

Rođena 1885. godine u bogatoj sidnejskoj porodici, Oliv se, priča naša sagovornica, obrela u Engleskoj baš kada je počeo Prvi svetski rat. Početkom 1915. odlučila je da se pridruži Savezničkoj poljskoj sanitetskoj službi, a potom je prešla u Škotsku žensku bolnicu.

- Sredinom maja 1916, ukazala joj se mogućnost da u srbskoj vojsci bude vozač - priča ambasadorka Fini. - U novoj službi, Oliv je vozila ambulantna kola sa registarskom tablicom broj 3. Bila je u jedinici pukovnika dr Romana Sondermajera, načelnika Srbskog saniteta na Solunskom frontu. Požrtvovana i hrabra, izuzetno junaštvo pokazala je tokom velikog požara u Solunu koji su francuski vojnici slučajno izazvali avgusta 1917. Za pokazano herojstvo tada je odlikovana Ordenom Miloša Obilića za hrabrost.

Po završetku rata, kaže naša sagovornica, Oliv nije mogla da napusti Srbiju. Silno je želela da pomogne srbskom narodu da obnovi razorenu otadžbinu.


Šoferske oznake sa brojem tri koje je nosila oko vrata tokom Velikog rata

- Krajem 1918, Oliv je, uz velikodušnu podršku bogatog oca Džordža i naroda Sidneja, otvorila više mobilnih kantina, obezbeđujući hranu, odeću i lekove za najugroženije stanovnike Srbije - svedoči ambasadorka Fini. - Njen otac je u Sidneju osnovao fond za uspostavljanje australijsko-srbskih kantina. Više od 10.000 funti, što je danas oko 600.000 evra, sakupljeno je za nekoliko meseci. Otvorene su kantine u Nišu, Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu... A kada su završile rad, u martu 1920, Oliv je preostali novac predala Univerzitetu u Beogradu, Dečjoj bolnicu u Sremskoj Kamenici i nekolicini humanitarnih organizacija u Sarajevu.

Za humanitarni rad i ljubav pokazanu prema Srbima, kralj Aleksandar joj je, 1920, uručio kraljevski Orden Svetog Save.

ZEMLJA HRABROSTI

Pisma koja je Oliv sa Solunskog fronta pisala ocu, u knjizi "Jedna žena u ratu" objavila je njena sestra Hazel King, poznata australijska istoričarka. U jednom od pisama piše:

"Tokom čitave istorije sveta nije bilo takve zemlje koja je pokazala nenadmašan primer hrabrosti, izdržljivosti i nadasve nepobedivosti duha kao što je Srbija. Čast mi je bila da služim Srbima u najtežim danima patnje i stradanja."

Tabakera koju je dobila od saborca Milana u Solunu

NA VENČANJU KRALJA ALEKSANDRA

Posle šest dugih i teških godina daleko od porodice, Oliv je odlučila da se vrati u Sidnej 1920. godine - kaže ambasadorka Julija Fini. - Samo još jednom je posetila Srbiju, 1922. godine. Tada je sa ocem i maćehom prisustvovala venčanju kralja Aleksandra. Preselila se u Melburn 1956. godine, a preminula je 1. novembra 1958. godine.

J.Matijević,