Put do istine kroz pakao

Prvostepenom presudom Sud BiH 19. juna oslobodio je Zorana Jankovića iz Bijeljine optužbe da je učestvovao u ubijanju 36 osoba u Snagovu kod Zvornika i paljenju njihovih tela da bi prikrio zločin. Ovom presudom završena je četrnaestomesečna golgota kroz koju su prošli Zoran Janković iz Dubnice kod Kalesije i njegova porodica.

Zoran Janković javio se dobrovoljno 5. maja 2006. godine na poziv Tužilaštva iz Tuzle ne sluteći da ga terete za ratni zločin u Snagovu, na području opštine Zvornik, jer je do 26. maja živeo u Dubnici kod Kalesije. Od tada je trajao njegov trnovit put do istine.
- Nisam mogao verovati ni očima ni ušima šta me zadesilo u životu, jer to nema veze sa mnom. To se desilo 25-30 kilometara od mog mesta stanovanja - priča vidno uzbuđen Zoran. Nakon mesec dana, u Tuzli je optužnica proširena da je 27. maja učestvovao u progonu muslimanskog stanovništva sa područja opštine Kalesija, odakle je izbegao dan pre. Činjenica da je nevin razjedala ga je u tuzlanskom zatvoru, gde je proveo sedam meseci. Dnevno je, kaže, u početku pio 21 tabletu za smirenje.
- Stvarno je bilo teško meni, mojoj porodici, prijateljima, komšijama. Bio sam obeležen za sva vremena, ipak je to težak zločin da te neko okrivi za nešto što nisi uradio niti bih to ikada uradio - istakao je Zoran.

Kantonalni sud u Tuzli vratio je optužnicu Kantonalnom tužilaštvu i predmet je ustupljen Sudu BiH koji je potvrdio optužnicu i odredio mu trogodišnji pritvor. Apelaciono veće je, međutim, uvažilo žalbu njegovih advokata i pušten je da se brani sa slobode. Narednih sedam meseci Janković je bio u kućnom pritvoru. Nakon četrnaestomesečnog pakla pravda je ipak pobedila, kaže Janković koji je zahvaljujući svedočenju komšija Bošnjaka uspeo dokazati da nije odgovoran za gnusni zločin za koji se teretio. Janković je prvi čovek optužen za ovu vrstu krivičnog dela kojeg je oslobodio Sud BiH. Mada je presuda prvostepena i moguće je da Tužilaštvo uloži žalbu, iako nije najavljena na činu objavljivanja, Dragoslav Perić, Jankovićev branilac, smatra da je odbrana prošla kroz vrlo težak dokazni postupak, te da s ovim činjenicama po žalbi Tužilaštvo nema nikakvih mogućnosti da preinači ovu oslobađajuću presudu.

Janković kaže da, nakon više od godinu dana neizvesnosti i pakla, još nije svestan da je oslobođen. Teško će mu biti da nastavi normalan život, jer je optužbom za zločin protiv čovečnosti obeležen za sva vremena, ali se nada da će vremenom uz pomoć supruge, petnaestogodišnje kćerke i prijatelja koji su mu pomagali u toku procesa uspeti da nastavi normalan život. Boli ga, kako kaže, i činjenica da nema nikoga da stane u odbranu nepravedno optuženih boraca VRS koji su gradili RS, u šta se i sam uverio kada je tražio pomoć, jer su mnoga vrata za njega bila zatvorena.