Od domaćih zadataka nema vajde
Džerald Le Tendr, profesor univerzitta Pensilvanija, SAD, u svojim istraživanjima dokazao da domaći zadaci malo pomažu učenicima u savladavanju školskog gradiva.
Srbski đaci, kao i učenci u okruženju i u mnogim drgim zemljama sveta (iako, istina, ne i svim) prenatrpani su domaćim zadaciama, na čijoj izradi su anagažovani u proseku i do 10 sati sedmično.
Naučno potvrđeno da domaći zadaci ne koriste ni uspehu ni obrazovnom nivou učenika
A rezultati?
Istraživanjem američkog profesora Džeralda Le Tendra sa Unierziteta Pensilvanija sad je i naučno potvrđeno da domaći zadaci ne doprinose ni uspehu ni ni obrazovnom nivou učenika.
Objavljeni rezultati desetogodišnjeg istraživanja
Profesor Univerzititeta Pensilvanija Džerld Le Tendr objavio je nedsavno rezultate svog desetogodišnjeg istraživanja.
On je posebno obratio pažnju na činjenicu da su domaći zadaci još u XIX veku korišćeni samo zato da bi se učenik kaznio i lišio slobodnog vremena.
Pa otkud to da se danas smatra da uspešno učenje bez domaćih zdataka uopšte nije učenje?
Američki naučnik je uporedio rezultate Međunarodnog istraživanja kvaliteta školskpog obrazovanja TIMSS 2011 kojima su ocenjivane matematičke sposobnosti učenika iz 59 zemalja sveta.
Pokazalo se da domaće zadatke ne uradi više od 7 procenata učenika četvrtog razreda. Ali na uspeh učenika uopšte ne utiče količina domaćih zadataka.
Učenici u Alžiru provode najviše vrememna u uečenju kod kuće
Na rejtingu matematičke pismenosti TIMSS 2011 poslednje mesto zauzimaju zemlje u kojima učenici provode najviše vremena u učenju kod kuće, na izaradi domaćih zadataak i ispunjavanju drugih školskih obaveza – Alžir, Kuvajt, Maroko.
S druge strane, na Tajvanu, u Honghongu, u Japanu, đaci dobijaju u proseku manje domaćih zadataka od svojih vršnjaka u svetu. Ali zato „azijski tigrovi“ nadmašuju sve ostale vršnjake na svim rejtinzima, sa svih olimpijada znanja donose pune „đačke ruksake“ medalja.
Donekle je slična situacija i u Zapadnoj Evropi.
U Holandiji svaki peti učenik uopšte ne radi domaće zadatke, a đaci te zemlje su zauzeli 12. mesto na rejtningu matematičke pismenosti TIMSS 2011, dok je Rusija, čiji đaci nad sveskama sa domaćim zadacima sede do prvih petlova, na 10. mestu ovog rejtinga.
Zadaci za stres
Prema podacima do kojih je svojim istraživanjem došao profesor Le Tendr, svaki peti učenik četvrtog razreda samo na učenju matematike van škole provodi u proseku po pola sata i tri-četiri dana u sedmici. A gde su još i drugi predmeti!
Mnogi časovi bdenja na knjigama i sveskama kod kuće ne prolaze bez posledica. Roditelji se neretko žale da im deca loše spavau i sve češće se razbolevaju.
Pola sata domaćeg učenja svakodnevno – to je već ozbiljan stres za dete, upozorava naučnik Le Tendr.
U svemu tome najteže su pogođemni učenici nižih razreda osnovne škole. Organizmi mladih školaarca uopšte nisu prilagođeni za takva opterećenja.
Sa učencima viših razreda je u tom pogledu situacija mnogo bolja.
Le Tendr se poziva na mišljenje svojih kineskih kolega koji preporučju da adolescenti, ukoliko žele da se ne suoče sa stresom, ne smeju provoditi više od dva sata dnevno radeći domaće zadatke.
Srbskim đacima, naviklim na „smensko bdenje“ nad sveskama za domaće zadatke iz skoro svih nastavnih predmeta, ova preporuka može izgledati smešna.
Sanitarno–epidemiološki standrdi maksimalnog opterćenja učenika tokom sedmice
Saglasno Sanitarno-epidemiološkim zahtevima o uslovima i organizaciji nastave u opšteobrazovnim ustanovama, propisani su sledeći standardi o maksimalmnoj opterećenosti domaćim zadaciama:
„Obim domaćih zadataka (iz svih predmeta) mora biti takav da vreme za njihovu izradu ne sme biti veće (u astronomskim časovima) sedmično:
U II u III - 1,5 sata; u IV – V -2 sata, VI-VIII- 2,5 sata, IX-XI –do 3,5 sata.“
Nema dokaaza o stvarnoj koristi od domaćih zadataka
O tome da postoji neka stvarna korist od domaćih zadataka za napredovanje učenika, proširivanju i produbljivanju njihovih znanja, nema zaista nikakvih dokaza.
Na uspešnost i akademsko napredovanje učenika, domaći zadaci ne utiču, kategoričan je profesor Le Tendr.
Roditelji su, naprotiv, ubeđeni u suprotno.
Ogromna većina mama i tata je sigurna u to da su domaći zaaci neophodni kako bi se njihova čeda naučili na samostalan rad i privikla se na potrebnu radnu disciplinu.
Oni se i ne osvrću na to što veliki obim učenja kod kuće izaziva kod dece samo negativne emocije.
I gde tu da se traži i nađe ljubav pream školi i učenju?
A da i ne gvorimo o tome kakve konflikte i skandale sve to može izazvati i izaziva.
Što niste postigli u školi - naučićete kod kuće
Zašto su uopšte i potrebni domaći zadaci ako nikakava korist od njih nije dokazana, a šteta je očevidna?
Naučnik Le Tendr nalazi samo jedno objašnjenje.
-Pretpostavljam da kad se od nastavnika zahetva da postigne određeni uspeh, on onda u nedostaku vremena i u odsustvu samostalnosti nalazi da se jedino izradom doamćih zadataka može savladati sve ono gradivo što je propušteno u nastavi - ubeđen je profesor Le Tendr.
U svojvtvu kvalitenog rešavanja ovog problema Le Tendr predže nastavnicima da sastavljaju individualne domaće zadtke za svakog učenika uvažaajući njihovu sposobnost, uzrast i porodične prilike.
Samo sad se postavlja jedno rugo, nimalo lako poitanje: gde nastavnici da nađu toliko slobodnog vremena kako bi mogli da sastave domaće zadatke za po 25 učenika u svakom odeljenju?
Da jednotavno ukinemo domaće zadatke?
Podsećamo da SanEpid ograničava opterćenje učenika u školi na 35 časova sedmično za ceo nastavni progarm i ta se granica ne sme pomerati.
U Francuskoj đaci do 11 godina sve urade u školi
U Francuskoj domaći zadaci za sve učenike mlađe od 11 godina su ukinuti.
Tačnije, deca ih ne rade kod kuće, nego u školi. Na to se troši po pola sata svakog dana ankon az vršene nastave.
Predsednik Francuske, Fransoa Oland: učiti u školi, a ne kod kuće
Predsednik Francukse, Fransoa Oland, se aktivno uknjučio u reformu obrazovanja i bio je izričit:
„Učenje mora biti u školi, a ne kod kuće.
Domaće zadatke treba ukinuti zato što deca iz sirmašnih porodica nemaju za to vremena. Roditelji kod kuće ne posvećuju uvek deci dovoljno pažnje, dok u školama učenici uvek mogu računati na pomoć nastavnika.“
A u to vreme: kvadratni koren zla
Neki eksperti smatarju da domaći zadaci povećavaju socijalnu neravnopravnost i još više produbnjuju socijalne razlike u duštvu.
Dok jednom detetu pomažu roditelji ili nastavnici koje plaćaju po času, (repetitori), drugo dete koje nema ovih pogodnosti je primorano da sve to samostalno rešava.
Neko dete nalazi sve na internetu, samo nekoliko puta da klikne- i gotov je domaći zadatak, dok je drugo upućeno da odgovarajuću pomoć i izvore potraži u knjigama iz biblioteke iz kojih ručno prepisuje ono što mu je potrebno za domaći zadatak.
Mišljenje vrhunskog autoriteta u obrazovanju
Daniel Salinas, analitičar Međunarodnog programa za ocenu obrazovnih dostignuća učenika iz zemalja OECD (PISA), kaže:
„Domaći zadaci mogu predstavljati veliko opterećenje za decu iz nedovoljno socijalno zbrinutih porodica. U njihovim obitavalištima nema mirnog kutka na kojemu bi mogli da se koncetrišu i nesmetano izvršavaju školske obaveze. A možda za to i nemaju vremena zbog zauzetosti domaćim poslovima ili angažovanja na dopunskoj zaradi za svakodnevni život.
Njihovi roditelji nisu uvek spremni da im pomažu u pisanju domaćih zadataka.“
Prema podacima PISA učenici iz dobrostojećih porodica provode u proseku po sat i po duže na izradi domaćih zadataka nego njihovi siromašni vršnjaci. A to znači da oni dolaze na časove bolje pripremljeni i „potkovani“, pa smim tim mogu brže i za duži perod usvojiti nove nastavne sadržaje i materijale.
Oni siromašniji, po pravilu, što školska godina više odmiče, sve više zaostaju u savladavanju nastavnog gradiva.
Daniel Salins će iz svega ovoga izvesti sledeći zaključak:
„Što se više vremena gubi na domaćim zadacima, sve više se povećva razlika između učenika iz dobrostojećih i onih iz siromašnih socijalnih slojeva.
Zato bi trebalo smanjiti obim domaćih zadataka kako bi se umanjile i razlike u uspehu učenika koji dolaze iz ova dva socijalna sloja, a koje se manifestuje i svojim političkim ciljevima.“
Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.