Vanredni samit EU: Najvažnije zaustaviti migrante

Vođe Evropske unije u Briselu razmatraju hitne mere da se „obezbedi čvrsto kontrolisanje spoljne granice EU“ i na spoljnim ulaznim tačkama u Evropu utvrdi da li su to lica koja mogu dobiti azil, kao i da se uz veliku finansijsku podršku stvori situacija u Siriji i susedstvu da izbeglice više ne hrle u Evropu.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk objasnio je da je „najhitnije to da se ponovo uspostavi nadzor nad spoljnim granicama EU, jer inače neće imati smisla da se govori o jedinstvenoj imigracionoj politici Unije“.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini pozvala je pred sastanak evropske lidere na jedinstvo, nakon što su juče ministri policija većinom glasova usvojili plan Evropske komisije o uvođenju kvota za solidarno raseljavanje oko 120.000 izbeglica širom EU.

„Evropljani vrlo dobro razumeju da je Evropa jaka kad je jedinstvena, a nadam se da to razumeju i njeni lideri“, rekla je Mogerinijeva ulazeći u sedište Evropskog saveta. Neke od zemalja koje su juče glasale protiv kvota u međuvremenu su ublažile retoriku, pa je Češka najavila da će u ime evropskog jedinstva odustati od namere da ospori plan pred Evropskim sudom u Luksemburgu.

S druge strane, Slovačka ostaje pri stavu da neće prihvatiti nikakve kvote za migrante, uprkos kaznama koje joj prete zbog nesprovođenja zajedničkih odluka.

Francuski predsednik Fransoa Oland, koji uz nemačku kancelarku Angelu Merkel snažno podržava plan o raseljavanju, kazao je da „oni koji dovode u pitanje evropske vrednosti treba da preispitaju svoje članstvo u EU“.

Mađarski premijer Viktor Orban, koji spada u najžešće protivnike plana, kazao je pred samit da će sarađivati sa Nemačkom i ostalim članicama, ali da je rešen da nastavi sa izgradnjom žičane ograde prema Hrvatskoj, nakon što je to već učinjeno na granici sa Srbijom. Orban je zapretio da će, ukoliko priliv izbeglica ne posustane, otvoriti „bezbednosne koridore“ za slobodan pristup tih ljudi Austriji i Nemačkoj i snažno se založio da se Grčka prinudi da spreči prolaz migranata preko svoje teritorije.

Hrvatski premijer Zoran Milanović je uoči samita oštro kritikovao Srbiju što dozvoljava migrantima da masovno ulaze u Hrvatsku, ali nije poštedeo ni Orbana, rekavši da postavljanje ograde nije način na koji jedna evropska zemlja treba da se ponaša i da mu se mađarska ograda „gadi“. Očekuje se da će samit lidera EU u Briselu potrajati do kasno u noć.

Pored raspoređivanja izbeglica, lideri će večeras raspravljati i o predlogu Evropske komisije da se izbeglicama iz Sirije, koje se nalaze u kampovima u susednim zemljama, uputi zamašna finansijska pomoć, kao i da se pooštri kontrola spoljnih evropskih granica jačanjem sastava i mandata evropske granične službe Fronteks. S obzirom na to da je reč o vanrednom samitu, odluke koje lideri donesu tek treba da budu formalno potvrđene na sledećem redovnom okupljanju šefova država i vlada 15. oktobra u Briselu.