Vidovdan uz pretnje, leto bez rezolucije

Današnje obeležavanje Vidovdana na Kosovu i Metohiji održaće se u atmosferi bezbednosnog ali i političkog verbalnog sukoba na nekoliko nivoa. Jučerašnja poruka ministra spoljnih poslova Belgije Karela de Guhta da u rešavanju statusa pokrajine treba očekivati četvoromesečni moratorijum, „ali bez unapred utvrđenog ishoda”, ipak, unosi jedan optimističniji ton u trenutnu pat-poziciju (ni nove rezolucije, ni ruskog veta, ni odustajanja zapada od nezavisnosti). Belgijski šef diplomatije oglasio se po završetku sastanka Saveta bezbednosti i razgovora sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom i njegova izjava donekle predstavlja ustupak, uslovno rečeno, srpsko-ruskom stavu o pregovorima. Posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem u Briselu, Guht je, kako javlja Tanjug, istakao da „postoje i drugi članovi SB i veoma veliki broj članica EU” koji se zalažu za nastavak pregovora bez unapred utvrđenog ishoda. U prvim reakcijama Beograda juče se moglo čuti da je novi stav SB UN o nastavku pregovora o Kosovu i Metohiji, „realističan”, ali da je Srbija protiv oročavanja pregovora i prejudiciranja ishoda.

Portparol američki Stejt departmenta preksinoć je ponovio da SAD smatraju da status Kosova treba rešiti „što je pre moguće”.

Sarkastična prepucavanja

Rasplamsavanje srpsko-američkog diplomatskog duela nastavljeno je preksinoć i razmenom sarkastičnih rečenica između američkog ambasadora u Beogradu Majkla Polta i premijerovog savetnika za medije Srđana Đurića. Prvo je Polt upitao srpski državni vrh šta bi Srbi učinili kada bi Amerika priznala da je pogrešila i momentalno povukla svoje trupe sa Kosova, da bi usledila isto tako cinična replika vladinog službenika da je američki ambasador prvi put izneo predlog vredan razgovora.

Ipak, jetko diplomatsko loptanje pokazalo je i neprijatnu situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi. Iako je Vlada Srbije juče u budžetu predvidela 5,4 milijarde dinara za pokrajinu, što su dva puta veća sredstva nego prošle godine, pitanje je da li bi to bilo dovoljno kada nisu rešena osnovna bezbednosna pitanja.

Srbija od 1999. nema teritorijalni suverenitet nad svojom južnom pokrajinom, i njen državni vrh je svakako svestan da bi svaki pokušaj prisilnog nametanja srpske vojne i policijske kontrole na Kosmetu neminovno izazvao žestok albanski otpor. Pokrajinom jednostavno nije moguće mirno upravljati protiv volje albanske većine, a kršenje te volje opet bi proizvelo krvoproliće i kršenje ljudskih prava, poput onog iz Miloševićevog vremena. Jer, srpska vojska bi u nameri da sprovede Rezoluciju UN 1244 na Kosovo i Metohiju došla u neprijateljsko okruženje, za razliku od međunarodnih civilnih i vojnih snaga koje su posle Kumanovskog sporazuma došle uz saglasnost kosovskih Albanaca.

Ako Srbija uz rusku pomoć i uspe da osujeti američki plan o priznavanju nezavisnosti Kosova, to još nije garancija da može da spreči i dalje odvajanje pokrajine. Jer, ma koliko neprijatno zvučalo, istinit je američko-britanski stav da Srbija trenutno nije u stanju da sama u celosti povrati suverenitet nad pokrajinom. Tako da je srpsko-ruska diplomatska bitka za Rezoluciju 1244 i očuvanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji utemeljena, ali je takođe jasno da bi mogla da postane forma bez sadržaja. Teško je i zamisliti da bi Rusija i Kina, na primer, bile spremne da šalju svoje vojnike da rame uz rame sa trupama iz trećeg sveta čuvaju mir na Kosmetu.

Tajvan i Kosovo

To što neka država nema suverenitet nad celinom svoje teritorije nije uvek argument da joj se ta teritorija oduzima. Naprotiv. Tako, na primer, Kina više od 50 godina nema teritorijalni suverenitet nad Tajvanom, ali samo dvadesetak država sveta priznaje nezavisnost Tajvana, koji ne sme ni da sanja o stolici u UN, iako pola veka ima punu kontrolu nad svojom teritorijom. Tajvan je bio tema i prošlonedeljnog redovnog brifinga za novinare u Stejt departmentu, povodom najave tajvanskog predsednika da će organizovati referendum o tome da li Tajvan treba da se pridruži UN pod tim imenom. Portparol Šon Mekormak je jasno rekao da SAD ne mogu da podrže članstvo Tajvana u međunarodnim organizacijama, uključujući UN, „koje zahtevaju državni suverenitet”. Da li treba podsećati da je upravo ovo suština srpskog stava o pitanju statusa južne pokrajine?

Mekormak je takođe naglasio da se SAD protive i inicijativi da Tajvan unilateralno promeni status, u čemu bi referendum bio prvi korak. „Takav referendum ne bi imao nikakav praktični uticaj na status Tajvana u UN i samo bi povećao tenzije na teritoriji Tajvana”, rekao je Mekormak i naglasio da su mir i stabilnost u Tajvanu od vitalnog značaja za njegov narod i bezbednosne interese SAD.

Na sva sledeća novinarska pitanja koja su podsećala na to da je Tajvan demokratska teritorija, da 80 odsto njegovog stanovništva želi članstvo u UN i da je to demokratska volja tamošnjeg naroda, portparol Stejt departmenta je uz smešak ponavljao da može još koji put da pročita pomenuti stav ali da nema šta da doda.

Nema rezolucije

S druge strane, kao što postoji unutrašnja logika eskalacije srpsko-američkog diplomatskog disputa oko Kosmeta, po istoj logici funkcionišu i odnosi na liniji Vašington – Moskva. Posle nedavnih reči američkog predsednika da je vreme za nezavisnost Kosova, i još tvrđih stavova ruskog predsednika da to neće dozvoliti, malo je verovatno da će ijedan od njih moći da napravi korak nazad. Možda jedino lična hemija između dvojice najmoćnijih predsednika pomogne da se početkom jula nađe neko prihvatljivo rešenje. Posle Guhtove najave da je Savet bezbednosti spreman da da još vremena pregovorima sve je izvesnije da nove rezolucije o Kosovu i Metohiji neće biti ovog leta.

U međuvremenu, u susret dugo očekivanom sastanku Buš – Putin tenzije na Kosmetu rastu. Nezadovoljni odlaganjem konačnog rešenja, albanski ekstremisti najavljuju demonstracije. U štampi na albanskom se može pročitati da će ekstremna organizacija „Samoopredeljenje” (koja je već izazvala nerede u kojima su dve osobe poginule) 30. juna organizovati novi protest u Prištini. A dan uoči Vidovdana, odlazak na Kosovo i Metohiju, uprkos zabranama Unmika, Kfora i NATO-a, najavila je i samoproklamovana „garde cara Lazara”, čiji je komandant Hadži Andrej Milić najavio da će 150 pripadnika te organizacije danas stići na Gazimestan i proglasiti „vidovdansku vladu nacionalnog spasa”. Unmik, Kfor i kosovska policija neće dozvoliti pripadnicima „garde” da uđu na Kosovo za Vidovdan. „Paravojne grupe kao ’garda cara Lazara’ nemaju mesta na Kosovu.

Štampanim plakatima u kojima se navodi da će ’garda cara Lazara’ biti dočekana mecima, pre nekoliko dana oglasila se i ’Albanska nacionalna armija’. Portparolka policije UN je navela da su dve osobe uhapšene zbog toga što je suština pamfleta bila ’pretnja’, a ne zbog toga što su smatrani pripadnicima neke organizacije.

Slično upozorenje stiglo je i od veterana ’Oslobodilačke vojske Kosova’, koji, kako je navedeno u saopštenju koje je potpisao jedan od njihovih rukovodilaca iz regiona Dečana Avdulj Muškoljaj, veruju da će pripadnici bezbednosnih struktura na Kosovu KPS i Kfor preduzeti sve mere da ne dozvole dolazak pripadnika ’garde’ na Kosovo, ali i da će u suprotnom oni biti prinuđeni da ih zaustave”.

Riker zabranio „gardi” dolazak na Kosovo

Priština – Šef Unmika Joakim Riker potpisao je juče administrativnu uredbu kojom se pripadnicima takozvane garde cara Lazara zabranjuje dolazak na Kosovu i dozvoljava preduzimanje najoštrijih mera prema njima.

Posle sastanka premijera Kosova Agima Čekua, šefa Unmika Joakima Rikera i komandanta Kfora Rolanda Katera na kojoj je ocenjena bezbednosna situacija na Kosovu, oni su novinarima izjavili da su preduzete sve mere da se onemoguće provokacije tokom proslave 618. godišnjice Kosovske bitke i Vidovdana.

Komandant Kfora Roland Kater je rekao da će Kfor kontrolisati sve autobuse koji ulaze na Kosovo i dolaze za Gazimestan i da, ako u njima otkrije lica za koje se sumnja da pripadaju „gardi cara Lazara” odmah će ih uhapsiti.

Kfor, Unmik policija i Kosovska policijska služba su razradili operativne mere za sprečavanje provokacija tokom proslave, rekao je Kater.

Premijer Kosova Agim Čeku je pozvao građane Kosova da ne nasednu provokacijama, da ne izazivaju incidente, pošto je, kako je rekao, bezbednost građana Kosova obaveza Kfora, Unmika i KPS-a, koji će, dodao je, odlučno odgovoriti na bilo kakve provokacije.

Vidovdanska poruka patrijarha Pavla

Zavetna postojbina srpske zemlje – Kosovo, naš je dug i pred Bogom i pred napaćenim narodom, koji kraj svojih sve proređenijih ognjišta, čuva svetinje ne samo Srba, već i čitavog prosvećenog čovečanstva, poručio je patrijarh srpski Pavle, uoči Vidovdana. Poruka patrijarha Pavla, u kojoj se pominje stanje na Kosovu i Metohiji i Eparhiji raško-prizrenskoj, upućena javnosti pred proslavu Vidovdana, objavljena je u poslednjem broju lista „Pravoslavlje”. „Oblast Raško-prizrenske eparhije bila je tokom vekova središna zemlja našeg narodnog i crkvenog života. Ona je to ostala posle svih razaranja osvajača, jer se na njoj nalazi deo najznačajnijeg dostignuća crkvenog graditeljstva, slikarstva i pismenosti”, podsetio je patrijarh.

Prema njegovim rečima, ove zadužbine i danas kazuju da su građene sa svešću o večnom merilu vrednosti čoveka i njegovog dela i podsećaju na snagu graditelja, obnovitelja, slikara, prepisivača, štampara i bezimenih priložnika, čija su dela pisala istoriju Kosova.

Sveti knez Lazar, kako je istakao patrijarh Pavle, samo je potvrdio važnost odluke srpskog naroda da sledi načela svoje vere koja „i danas, kada su se nad Kosovom i Metohijom nadvisili crni oblaci” upućuju na hrišćansku ljubav prema neprolaznim vrednostima. „Radije i nestati kao ljudi, nego opstati kao neljudi; za nas drugog izbora nema”, zaključio je patrijarh Pavle, ukazujući da je to odlika hrišćanske vere, koju je primio i sa kojom je vekovima živeo srpski narod Kosova i Metohije.