Grčku čeka bankrot, moguć kraj evra

Beograd, Atina -- Direktor Centra za slobodno tržište ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da će Grčka bankrotirati i dodaje da je "veliko pitanje da li će evro preživeti".

Prokopijević je za B92 rekao da je najavljena trogodišnja pomoć toj zemlji u iznosu od ukupno 110 milijardi evra zakasnela, da je juče Atinska berza opala za četiri do 10 odsto i da je pitanje dana kada će izbiti problemi i u Španiji i Portugaliji.

Ukazujući da evro pada iz dana u dan, Prokopijević je ocenio da je moguć kraj te valute, ali da nije nužan, jer je moguć dogovor da se "neke zemlje izbace iz evrozone" i da bi eventualno uvođenje nacionalnih valuta predstavljalo loš scenario i kraj evropskih integracija.

EBRD: Nepovoljan uticaj na Balkan

Dužnička kriza koja potresa Grčku mogla bi nepovoljno da utiče i na Srbiju, Bugarsku i Rumuniju, izjavio je Tomas Mirov, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. On kao jedan od razloga za to navodi činjenicu da su u trima državama veoma aktivne grčke banke. Mirov je, međutim, napomenuo da se posledice grčke krize za sada nisu pojavile. "Postoji potencijalni rizik u zemljama gde grčke banke imaju posebnu ulogu - u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji. Međutim, za sada nismo uočili nikakve veće uticaje. Filijale grčkih banaka se dobro drže", rekao je direktor EBRD-a.
Ocenivši da Grčka nije u mogućnosti da otplati dug sa postojećim kamatama, Prokopijević smatra da je uzrok problema u toj zemlji nedisciplina u evrozoni koja je tolerisala preveliku državnu potrošnju.

"Ističući da je pitanje da li 110 milijardi evra može da izvadi Grčku za tri godine" i da bi pre moglo da ih "izvadi" 200 milijardi evra, Prokopijević je ocenio da "u najboljem slučaju Grci mogu da kupe tri godine".

Paket za spasavanje Grčke, vredan rekordnih 110 milijardi evra (147 milijardi dolara), poboljšao je situaciju na finansijskom tržištu, tako da ne postoji rizik od kolapsa zone evra, izjavio je član saveta guvernera Evropske centralne banke (ECB) Erki Likanen.

Prokopijević smatra da bi se i Srbija, ukoliko bi se zaduživala sadašnjim tempom u narednih pet-šest godina mogla naći u situaciji u kojoj je sada i Grčka.


Merkelova: Budućnost Evrope je u pitanju

Česi i Slovaci neće grčke dugove

Češka se plaši da će na kraju i ona morati da plaća grčke dugove, iako nije u Evropskoj monetarnoj uniji, jer je donedavno scenario pomoći razmatrao mogućnost da se teret tih 80 milijardi evra rasporedi na sve članice Evropske unije. Istovremeno, Slovaci, za koje je izvesno da će Atini pomoći sa 300 miliona evra u prvoj godini, bune se i traže referendum o pomoći Grčkoj.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala poslanike u Bundestagu da hitno odobre 22,4 milijarde evra pomoći Grčkoj navodeći da je "budućnost Evrope" dovedena u pitanje.

"Ništa manje nego budućnost Evrope, a s tim i budućnost Nemačke u Evropi, je u igri. Mi smo na raskrsnici puteva", rekla je Merkelova. Njen kabinet je ranije saopštio da će Nemačka dati svoj doprinos trogodišnjem zajmu Grčke u ukupnoj vrednosti od 110 milijardi evra.

Naglašavajući da veruje grčkom premijeru Jorgosu Papandreu, Merkel je naglasila da, kao pouku iz krize u Grčkoj treba izmeniti evropske ugovore i da stalnim ''deficit-grešnicima'' treba privremeno oduzeti pravo glasa. Kada je reč o poukama iz grčke krize, ona je naglasila da se tu radi o tome da se sigurnost i stabilnost evra osigura na duge staze i da se situacija, kao ova u kojoj se nalazi grčka država, više nikada ne ponovi.

Nemačka će kao najveća ekonomska sila u Evropi obezbediti ove godine 8,4 milijarde evra u 2010. godini, dok će 2011. i 2012. godine biti obezbeđeno još 14 milijardi evra.

Neredi u Grčkoj, troje poginulih

Papandreu: Brutalno ubistvo

Premijer Grčke Jorgos Papandreu nazvao je smrt tri službenika "brutalnim ubistvom". On je upozorio da će odgovorni za smrt dve žene i jednog muškarca biti privedeni pravdi. "Svaki građanin ima pravo da protestuje. Ali niko nema pravo na nasilje, a pogotovo na nasilje koje vodi ka ubistvu sugrađanina. Vi znate da nasilje rađa nasilje. Demonstracije su jedno, a ubistvo sasvima druga stvar!", rekao je Papandreu.
U demonstracijama protiv mera štednje koje najavljuje grčka vlada život je izgubilo troje ljudi, kada su demonstranti zapalili filijalu "Marfin banke" u centru Atine. Policija je uhapsila 12 osoba, a 28 privela na saslušanje zbog nereda u kojima je povređeno i 29 policajaca. Deo demonstranata se razišao, ali mnogi su i dalje na ulicama.

Dva muškarca i jedna trudnica, starosti do 36 godina, koji su radili u "Marfin banci" u Atini, ugušili su se kada su demonstranti razbili prozore i u banku ubacili zapaljive bombe koje su izazvale požar u zgradi.

Procenjuje se da je na ulice Atine izašlo oko 100.000 ljudi koji su protestovali protiv najnovijih oštrih mera štednje grčke vlade. Oni su gađali policiju kamenicama i Molotovljevim koktelima i razbijali izloge prodavnica, posle čega je policija upotrebila suzavac i šok bombe, a Ministarstvo odbrane je pojačalo bezbednost vojnih objekata u Atini.

Zapaljene su još dve zgrade, tri automobila i jedno vatrogasno vozilo. Molotovljevi kokteli bačeni su i na zgradu poreske administracije, parlamenta i policije. Demonstranti su uzvikivali "lopovi, lopovi" i "Atina, Brisel, slušajte pažljivo, ovi protesti nikad neće stati", a pokušali su i da probiju policijski kordon ispred zgrade parlamenta i udju u skupštinu

Podsetimo, grčki premijer Jorgos Papandreu je 2. maja na vanrednoj sednici Vlade najavio oštre mere štednje do 2012. godine i pozvao građane na "velike žrtve" kako bi se sprečilo bankrotstvo zemlje. One se prvenstveno odnose na smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru, koji čine trećinu radne snage u toj zemlji.