KONZERVATIVNA OBNOVA SRBIJE

 Kada se u Srbiji 2009. godine, u vreme kada desničarske stranke i ideje ostvaruju najveće uspehe u Evropi i okruženju, kažete da ste po uverenju desničar i konzervativac, bivate suočeni sa optužbama da ste „retrogradni element“, „fašista“ i „kočničar razvoja Srbije“. Svrha ovog teksta nije objašnjenje porekla desne ideje kao takve niti analiza srpskog identiteta i dominantne ideje državnog uređenja, već konkretni predlozi koji bi Srbiju učinili boljim mestom za život, a našoj deci pružili izvesnost i bolju budućnost. Moj cilj jeste potraga za određenom, unikatnom formom srpskog konzervativizma, odnosno moderne srpske desnice. Međutim, u ovom tekstu, biće reči o konkretnim predlozima koji bi doprineli opstanku srpske nacije i obnovi njenog identiteta. Svet oko nas se menja, fenomen globalizacije dostiže svoj zenit, rušeći pred sobom svaku posebnost i vrednost koja ne služi lakšem i većem profitu. Svetski mediji predstavljaju karikaturu slobode i carstvo kiča, demokratija izlizan termin koji služi da se prikrije totalitarizam i jednoumlje, a suverenost država farsu. Prvo što u ovakvom procesu globalizacije strada jesu posebnosti svakog evropskog naroda ponaosob, njegova tradicija, kultura, vera, pismo i jezik.

Kao jedan od najstarijih državotvornih naroda nalazimo se u specifičnoj poziciji. Nakon izgubljenih ratova, velikog pogroma nad Srbima, velikog siromaštva, u situaciji smo da brinemo o golom opstanku. Država je neaktivna i nemoćna da zaštiti sopstvene građane, političari nedorasli zadatku ili zabrinuti isključivo za svoje imovinsko stanje, pravosuđe očajno a većina medija otvoreni protivnici ne samo srpskih interesa već i neprijateljski nastrojeni prema Srbima kao narodu.

Uz to, prava nacionalnih manjina su daleko veća nego prava većinskog naroda. Kako bismo opstali i očuvali svoju kulturu i suverenitet, nužno je da predstavimo jasnu ideju, plan oporavka Srbije gledano iz konzervativne perspektive.

U ovom tekstu biće predstavljeni osnovni ciljevi srpske unutrašnje politike i pojedini predlozi kako iste postići. Ukoliko imamo u vidu da su Srbi najviše ugroženi ekonomski, moralno i biološki jasno je da se pažnja treba usmeriti na pokušaje rešenja problema bele kuge, siromaštva, obrazovanja i kulturnih sadržaja.


Biološki oporavak

Preduslov svih preduslova, osnova očuvanja srpskog etniciteta i kulture jeste biološki jak srpski narod. U suprotnom, teritorija na kojoj živimo nastaviće da se neprestano smanjuje pod najezdom biološki jačih naroda. Ukoliko izgubimo status državotvornog naroda nestaćemo asimilacijom kojoj smo i inače vrlo podložni. Uzroci našeg biološkog nestanka su mnogobrojni: sociološki, psihološki, ekonomski, politički, a možda najpre filozofski (problem nedostatka jasnog identiteta).

Kao konzervativac, smatram porodično uređenje i tradicionalni koncept morala osnovnim parametrom svakog društvenog sistema i tvrdim da je ključno isti sačuvati. Međutim, sadašnje stanje porodice i moralnih temelja na kojima ista počiva je ispod svakog zadovoljavajućeg nivoa. Ne samo što je patrijarhalno porodično uređenje pred nestankom, već je sama porodica kao takva u dubokoj krizi. Emancipovanost žena je postiglo kontra efekat, te žene teže prihvataju ulogu koju su ranije imale – ulogu majke. Potrošačko društvo je sa posebnom žestinom za svog protivnika izabralo patrijarhalnu porodicu koja se sistematski ruši putem masmedija. Takođe, tačno je da se brakovi zaključuju u poznijim godinama; međutim, iako tačni, ovi argumenti nam, sami po sebi, ne nude rešenje. Niti možemo da učinimo da žene budu manje emancipovane (niti bi trebalo), niti da rađaju puno dece za dobrobit nacije. Treba razmotriti rešenja koja možemo sprovesti.

1. Ekonomska situacija je prvi parametar na koji treba obratiti pažnju. Rešavanje stambenog pitanja za mlade bračne parove mora nam postati prioritet. Ekonomska sigurnost i pomoć u zapošljavanju supružnika ukoliko imaju više od troje dece, a nezaposleni su, morao bi biti jedan od prioriteta države. Utvrditi dodatak za treće i svako naredno dete, poput onog koji je gradonačelnik Jagodine predvideo u gradskom budžetu.

Država mora da izvrši kontrolu ugovora koji se zaključuju između zaposlenih žena i privatnih poslodavaca posebnom uredbom, kako bi se regulisalo pitanje isplate punih zarada tokom porodiljskog odsustva. Ukinuti PDV na odeću i lekove za bebe.

2. Seksualno obrazovanje je drugi parametar na koji treba obratiti pažnju. Po poslednjim procenama, svake godine u Srbiji usled abortusa nestane grad veličine Pančeva, a broj izvršenih abortusa je rekordan u Evropi. Seksualno obrazovanje se mora uvesti kao obavezan predmet u sve srednje škole (možda čak i u osnovne), pošto je stepen znanja o mogućim opasnostima, neželjenoj trudnoći i polnim bolestima među adolescentima zabrinjavajuće nizak. Cene kontraceptivnih sredstava se moraju prilagoditi realnom ekonomskom stanju. Ukoliko se to ne može, ukinuti PDV na kontraceptivne proizvode. Ovim merama bi se delom smanjio procenat neželjenih trudnoća. Abortus kao takav se mora zakonski regulisati i ustanoviti uslovi pod kojima je dozvoljen. Povodom ovog pitanja se mora otvoriti javna rasprava.

3. Kulturni sadržaji su treći parametar na koji treba obratiti pažnju. Regulisati pitanje odnosa javnog servisa, kao medijskog servisa svih građana prema problemu "bele kuge". Emitovati kulturne, obrazovne i zabavne emisije koje su prilagođene dečijem uzrastu (emisija "Vreme je za bebe" je samo prva u nizu sličnih, nadam se). Emitovati emisije u kojima bi svakodnevno bila predstavljena po jedna porodica sa više od dvoje dece. Dati do znanja da će država svaku takvu porodicu novčano pomoći. Stalno upozoravati na opasnost od „bele kuge“.


Ekonomski oporavak

Sledeći preduslov ozdravljenju srpske države jeste pametna i odgovorna ekonomska politika. Da bismo sproveli jasnu ekonomsku politiku, moramo imati jasnu ekonomsku strategiju. Ukoliko već živimo u siromašnoj i nerazvijenoj državi, treba napraviti dobar plan u kome je sve u šta se ulaže ekonomski isplativo.

Jeftini populizam sa jedne, i beskonačno podizanje inostranih kredita sa druge strane neće nam doneti nikakav boljitak.

1. Program za mlade je prvi i osnovni parametar na koji treba obratiti pažnju. Ukoliko nam je budžet restriktivan i preopterećen, valja sredstva koja imamo usmeriti na onaj deo stanovništva koji uložena sredstva može višestruko da vrati. Ulaganje u mlade ljude, studente sa visokim prosečnim ocenama, koji imaju ambiciju da se domognu doktorske diplome i postdiplomskih studija može doneti samo dobitak a nikako gubitak siromašnoj i nerazvijenoj Srbiji kojoj su očajnički potrebni energični, obrazovani i sposobni ljudi. Treba napraviti stipendijske ugovore i planski stipendirati onaj broj studenata u oblastima u kojima postoji potreba za visokokvalifikovanim kadrom. Naravno, uslov stipendije ovog tipa je naknadni povratak i rad u sopstvenoj zemlji, na period ne manji od 7 godina. Daleko važnije od neverovatnih obećanja o „15.000 stipendija za školovanje u inostranstvu“ kakva smo čuli u prethodnoj izbornoj kampanji, bi bilo obezbeđivanje stipendija za mali, ali odabrani broj studenata i finansiranje njihovog školovanja na prestižnim svetskim univerzitetima. Imajmo u vidu da većina mladih ne vidi perspektivu u svojoj zemlji i želi da se odseli u inostranstvo. Tu perspektivu im moramo stvoriti u Srbiji. Iako žalim zbog teškog položaja penzionera i niskih penzija, ne mogu da shvatim da su u državi u kojoj vlada „bela kuga“ prioritet penzioneri a ne mladi ljudi. To je potpuno neracionalno, kako ekonomski tako i nacionalno.

2. Razvojni budžet je preduslov svakog ozbiljnog ekonomskog plana. Da bi Srbija kao država imala sredstava da finansira razvoj zdravstva, prosvete, kulture, mora se osloboditi bespotrebnog trošenja velike količine novca za namirivanje partijskih interesa. U tom cilju, moraju se ukinuti fiktivna radna mesta i uvesti red u zapošljavanje novih kadrova u državnim službama. Nasleđene veze između politike i sudstva se moraju prekinuti. Nezavisno sudstvo, a samim tim i razračunavanje sa tajkunima je glavni preduslov svakog ozbiljnog plana za ekonomski oporavak Srbije.

3. Pokretanje privrede i poljoprivrede je cilj koji se mora ostvariti, kako državnim subvencijama, tako pametnom i osmišljenom privatizacijom i dokapitalizacijom nekada društvenih preduzeća. Moraju se unapred definisati ciljevi države od kojih prvi mora biti da svaka kompanija koja kupi preduzeće u Srbiji ima obavezu (a ne samo obećanje) da će zaposliti određen broj radnika ili da bivše neće otpuštati, a da profit same kompanije mora dostići minimalno prihvatljivu sumu za državu (pošto je novac od tog poreza državi neophodan). U svakom slučaju, treba iskoristiti sve pogodnosti i ugovore koje imamo, kako sa određenim državama EU, tako i ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom koji ne koristimo ni izbliza dovoljno. Posebno treba iskoristiti tradicionalno dobre veze sa Pokretom Nesvrstanih. To je veliko tržište na kome naša zemlja može ostvariti sasvim solidne prihode. Na tom tržištu možemo uspešno, u bliskoj budućnosti, plasirati naše proizvode.

4. Socijalni dijalog sa radnicima i konačno definisanje oblasti i delovanja radničkih sindikata neophodno je izvršiti. U suprotnom može doći do socijalnih nemira ili političke instrumentalizacije sindikata. Ignorisanje prava radnika na obećanu im isplatu nije mudar nacionalni potez. Pogotovu ukoliko uzmemo u obzir da je prvo postignut dogovor sa sindikatima pa zatim jednostrano prekršen od strane državnih organa. Takvo ponašanje nije ni legalno, a ni demokratsko.


Nacionalni i kulturni oporavak

Osnova jednog naroda, njegova suština, jeste njegova istorija i kultura. Povratak sopstvenim tradicijama, veri, istoriji, jeziku, pismu od izuzetnog je značaja za oporavak srpskog nacionalnog bića. Forsiranje pozitivnih kulturnih sadržaja doprineće moralnom ozdravljenju posrnule nacije.

1. Mediji, kako pisani, tako i elektronski moraju ispuniti niz zakonskih uslova. Njihovi finansijeri moraju biti građani Srbije sa prebivalištem u Srbiji. Isto važi za kompanije koje kupuju akcije određenih medija. Drugo, mediji, posebno televizije, moraju gajiti duh tolerancije prema svim narodima, uključujući i srpskom. Ukoliko manjinski narodi imaju pravo na svoje televizije i emisije na svom, maternjem jeziku, i Srbi imaju pravo na medije koji bi propagirali srpsku kulturu, istoriju i tradiciju. Uvrede na nacionalnoj i verskoj osnovi su jako česte na srpskim medijima, stoga se u ovoj oblasti mora uvesti red, kako ne bi oni koji se danas izdaju za liberale i Evropejce, a koji su do juče bili baštinici „progresivnih“ totalitarnih ideologija ugnjetavali one građane koji su zaista i liberalno i nacionalno usmereni. Tolerancija ne znači polaganje prava na Istinu. Možda se to moglo pod Brozom – sramota je da se to radi i danas samo pod drukčijim imenom.

2. Nevladine organizacije su oblast koja se takođe mora zakonski regulisati. Nemoguće je da se neka organizacija smatra za nevladinu ukoliko dobija donacije od vlade strane države. To je vladina organizacija. Samo nije organizacija naše vlade. Ukidanje finansiranja nevladinih organizacija iz inostranstva i transparentnost u finansiranju konačno bi uveli red u nevladinom sektoru, kako bi organizacije koje se zaista bore za prava izbeglica, invalida, pacijenata dobile medijski prostor koji im nepravedno otimaju oni koji zloupotrebljavaju nevladin sektor i termin „ljudska prava“ kako bi vređali celokupni srpski narod i na svaki mogući način omalovažavali Srbe. Retorika koju koriste predstavnici nekih nevladinih organizacija je u svakoj normalnoj državi kažnjiva zakonom.

3. Nacionalni plan i program. U cilju održavanja kontinuiteta srpske državne politike mora se, političkim konsenzusom najvažnijih partijskih činilaca usvojiti plan i program delovanja srpske države, kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu. Takav plan nismo imali još od Ilije Garašanina. U tom kontekstu, učiniti sve kako bi se neefikasna Srpska Akademija Nauka i Umetnosti (SANU) reformisala i uveo red u prijem novih kandidata koji je narušen u toku Brozove diktature, ili bar osnovao nekakav savet i resorni odbori koje bi činili najumniji Srbi, a koji bi se bavio definisanjem jasnih političkih ciljeva u svim oblastima od nacionalnog značaja.

4. Obrazovni program. Od izuzetnog je značaja usklađivanje obrazovnog sistema u Srbiji i uvođenje reda u pripremu i izdavanje udžbenika. U Srbiji jedino Zavod za udžbenike i nastavna sredstva može imati tapiju na pripremu i štampu literature namenjene osnovnom i srednjem obrazovanju, a u korespodenciji sa ministarstvom prosvete i obrazovnim savetom koji bi se bavio određivanjem sadržaja udžbenika. Takav, kompetentan savet, mora biti formiran. Privatno izdavaštvo udžbenika mora biti zakonski ukinuto. Takođe, uvođenje reda u haotičan „bolonjski“ sistem na srpskim univerzitetima mora postati prioritet. Srpskipisci, naučnici, istoričari moraju konačno dobiti mesto koje im pripada. Slavna srpska istorija, značajna kulturna baština, srpski mitovi i epovi moraju se iznova izučavati u našim školama. Treba činiti sve da se svet upozna sa našom istorijom i epovima koji su zadivili i jednog Getea, kako ne bismo došli u situaciju u kojoj smo danas, da Albanci prisvajaju naše istorijsko i kulturno nasleđe. Vlada mora da izdvoji novac za snimanje filmova i serija o srpskoj istoriji koji bi bili usmereni kako na podizanje morala srpske omladine, tako i na upoznavanje zapadnog sveta sa srpskom istorijom.

5. Saradnja sa dijasporom je ključ srpske borbe za bolji položaj u današnjem, multipolarnom svetu. Uticaj srpske dijaspore je ogroman, i prostire se na svim kontinentima. U tom cilju, treba pomoći formiranje „srpske mreže“ i sprečiti podele kojima smo skloni. Omogućiti ulaganje dijaspori u domaće firme i tretiranje naših iseljenika kao građana Srbije, bez obzira na prebivalište. Dati pravo glasa Srbima iz Republike Srpske, kako bi se osnažio osećaj jedinstva i osećaja pripadnosti naroda sa obe strane reke Drine.

6. Ćirilica je jedino zvanično srpsko pismo, i u tom cilju treba odrediti smernice za očuvanje iste. Odrediti velike novčane kazne za natpise na latinici, kako na objektima tako i na srpskim proizvodima. Uvesti poreze za natpise stranim pismom (latinica jeste strano pismo). Postoji bezbroj dobrih i inovativnih inicijativa u tom smeru, kao što je inicijativa da auto table budu ispisane na ćirilici. Naravno, ne treba zanemariti ni one srpske pisce koji su pisali na latinici; međutim, ćirilica mora biti osnovno srpsko pismo, kao što je oduvek i bilo.

7. Jezik. Jezik koji govorimo je u uzročno posledičnoj vezi sa pismom kojim se služimo, te korišćenje latinice dovodi do usvajanja stranih reči i izraza. U srpski jezik je poslednjih godina ušlo isuviše tuđica, tako da se Srbi različitih generacija i podneblja sve teže razumeju. Predlažem osnivanje komisije kakva postoji u Francuskoj, a kojoj bi svrha bila prevod tuđica na srpski jezik. Tako ne bismo imali „bečelore“ i „mastere“, „mobing“ i slične engleske izraze u upotrebi.

8. Prebrojavanje žrtava. Pronalaženje masovnih grobnica svih Srba koji su streljani nakon drugog svetskog rata. Pozabaviti se žrtvama Golog Otoka. Pitanje Jasenovca, asimilacije Srba, izbeglica i poginulih u proteklih ratovima mora biti osnovni nacionalni prioritet Srbije. Stalno i svuda isticati broj žrtava. Ne trebamo se stideti sopstvenih mrtvih. Prebrojmo mrtve da bi živi imali mira.

9. Porodica. Raditi na promociji moralnih normi i tradicionalnih vrednosti, srpskog kodeksa časti i načina života uopšte. Činiti sve što se može u očuvanju tradicionalnih porodičnih vrednosti, onih koje su zdrave i koje se moraju očuvati. Treba graditi dobar odnos sa tradicionalnim verskim organizacijama i podignuti nivo nastave veronauke u osnovnim i srednjim školama na prihvatljivu meru. Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi pružiti finansijsku i idejnu podršku u svim projektima koji se tiču moralnog ozdravljenja nacije.

Pokušao sam da izdvojim tri osnovne kategorije ciljeva koje moramo ispuniti kako bi Srbi doživeli moralni i biološki preobražaj. Ukoliko do njega ne dođe, bojim se da nas čekaju sve teža i teža vremena.

Doba propadanja.