Stihovi koji su razbijali stakla

U Muzeju Ane Ahmatove u Fontanom domu u Petersburgu   priređena je izložba „Prijatelji apsurda.  Danil Harms u delima savremenih nemačkih slikara.“

Svi izloženi eksponati rađeni su specijalno za  ovaj  izložbeni projekat. Njihovi autori  su ovim slikama izrazili ne samo svoje poštovanje  prema   oberiutu (OBЭRIU,   Obedinenie Realьnogo Iskusstva)  Danilu Ivanoviču Harmsu (1905-1942),  nego i prema ruskoj književnosti u celini.

Za moto izložbe   uzeti su Harmsove reči:  „Stihove  treba pisati tako,  da ako gađamo  pesmom prozor, staklo se mora razbiti“.

Ova pesnikova poruka iz davnina    nije samo  ukrasna figura,  nego i stvaralački manifest svakog od deset slikara  učesnika ove ekspozicije.

Isto onako kao i u periodu 1920-1930.  kada je stvarao Harms, danas,  (sutra,  vazda),  da bi te  slušali,  nije dovoljno samo  se oglasiti, naneti kičicom boju na platno,  nego je neophodno-zazvučati.

Nije dovoljno samo se oglasiti,  naneti kičicom boju na platno,  treba - zazvučati

Umetnički iskaz ne samo što „razbija“ stakla,  nego i  sve druge „kineske  zidove“ iza kojih se tradicionalno sakrivaju odvojeni od sveta  gledalac i slušalac .

I sada nemački sliakri  ili pozivaju,  ili  mame,  na neku igru s nepozantim pravilima (ili onim koji se formiarju pri hodu)  i predstavljaju ne toliko  sopstveno stvaralaštvo, koliko mogućnost da se izbavi iz bilo kakvih okvira.

Harms je u vreme neslobode  sačuvao slobodu izvan  svih predela  i vremena

Njihov cilj nije ilustarcija Harmsovih dela,  a još manje interpretacija njegovih stihova, nego upravo ona sloboda izvan svih predela i vremena, koju je ruski pesnik i pisac sačuvao u neslobodnom vremenu.

„Harms je video iskrivljeno nebo“,  kaže kustos i dizajner izložbe Urlike Dam. -I živeo je pod tim i takvim nebom. Živeti je bilo tamno. Tamnije nego ispod ravnog neba... Snagom svojih reči Harms je omogućio i nama da vidimo iskrivljeno nebo,  krivu glavu,  iskrivljene slike. Tada sve puca po šavovima  i nastaje novi poredak.“

Novi poredak koji se ponovo rađa

I taj novi  poredak koji se ponovo „rađa“ i to kao  u višoj meri  apsurdni  reglament,   nemački  slikari su ponovo stvorili na svojim slikama predstavljenim na ovoj postavci. I to ne zato da bi ih „zafiskirali“,  prosto „pokrili“ lakom i ostavili u arhivi.

Posetilac može upasti u zamku i shvatiti kopije kao originale

Izložbeni prstor je podeljen na dva nejednaka dela. Sa leve starne je mnogo „vazduha“,  svetlosti, mesta  na  numerisanim  razdelima zida.   Tu su postavljene grafike,  kolaži, fotogafije koje iz blizine ne izgledaju kao originali  nego kao kopije. Nedovoljno pažljivi i neupućeni paoetilac lako može upasti u zamku  i shvatiti načičkane kopije kao punu ekspoziciju.

Ako već imaš oči,  upotrebi ih,  čitaj „Pisma iz budućnosti Danielu Harmsu“!

Priređivači ove araktivne izložbe su ipak računali da „ako  već imaš oči,  upotrebi ih“.

Tako se ne sme propustiti  da se ne obrati  pažnja na „Pisma iz budućnosti Danielu Harmsu“ urađena u formi razglednica,  na kojima su oslikane scene iz rusog tamničkog „prebivališta“  čiji je autor  stanovnik Henigsdorfa  Ute Vajs Leder.

Istina „razglednice“ nisu sasvim harmsovske,  nego „začinjene“ i Dostojvskim ili mračnim kazamatima Petropavlovske trvrđave.

Te tamnice  nose u sebi nešto neshvatljivo,  neku predsmrtnu,  prodornu  („za internu upotrebu“) istinu.

Ali nema jedinstvene za sve istine,  niti neki jedinstveni smisao u svetu postoji.

I  upravo je ta msiao na ovoja izložbi nemačkih slikara  u Petersburgu   povećena proslavljenom oberiutu  Danijelu Harmsu opredljujuća i dominirajuća.

Na fotografiji: Mister Harms puši lulu (Merec Folker)


Branko Rakočević