BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

OČI U OČI SA SRPSKIM KOMANDANTOM

OČI U OČI SA SRPSKIM KOMANDANTOM
19.04.2010. god.

 „Ja sam treća generacija Srba koji nisu upamtili svoje očeve pošto su oni poginuli u ratovima, dok su njihovi sinovi bili još sasvim mali“ – kaže General Mladić a te reči i ostala vredna svedočenja o ratu u Bosni i Hercegovini Rajko Doleček iznosi u svojoj knjizi „Razgovori sa generalom Mladićem“. Pred nama se nalazi knjiga uglednog i za ovu problematiku kvalifikovanog autora u kojoj se govori o čoveku i problemima koji već skoro par decenija plane pažnju svetske javnosti. Ući u tu problematiku svojevrsan je poduhvat koji je danas, i kod nas i u svetu, podložan velikim i ozbiljnim podozrenjima i iskušenjima. Prof. dr Rajko Doleček je hrabar, realan i odmeren intelektualac koji svoje mišljenje, stavove i nalaze dosledno potkrepljuje brojnim činjenicama i ne dozvoljava da ga pokolebaju realnosti vremena u kome se nalazimo. A kad takav čovek uzme da nešto uradi on to uradi temeljno, pedantno i sa punom odgovornošću pred čitaocima. Uostalom, to je uobičajen manir savesnog profesora. Zato je razumljivo što svako ko se prihvati ove knjige to čini se posebnim pijetetom i prema temi i prema autoru koji je jednu toliko delikatnu temu uzeo u razmatranje. Takav je bar slučaj sa piscem ovog teksta o knjizi R. Dolečeka „Razgovori sa generalom Mladićem“.

General Mladić nije običan čovek, to je fenomen poznat od prvih pohoda na srpski narod u bivšim jugoslovenskim republikama, Hrvatskoj, a uskoro potom i u Bosni i Hercegovini. Fenomen o kome danas bruji dobar deo sveta pobudio je interesovanje Rajka Dolečeka iz šest, on kaže „razloga“ u koje je uneo i mnoge asocijacije lične i istorijske prirode. U asocijacijama lične prirode uvek je prisutna pokojna supruga sa simboličnim imenom Dobra, neprikosnoveni svedok susreta i razgovora koja je autor imao sa raznim ljudima, a pre svega sa Generalom Mladićem. Dobra je u knjizi sa autorom danas prisutna u istoj meri kao što je bila i u životu, prilikom tih razgovora. U asocijacijama na srpsku prošlost i istoriju pomenuti su mnogi svetli događaji, od kraljevine Nemanjića i Kosovu, preko više oslobodilačkih ustanaka i ratova do Dejtonskog mirovnog sporazuma. Okosnica gotovo svakog razgovora bila je tragična sudbina srpskog naroda. „Ja sam treća generacija Srba koji nisu upamtili svoje očeve pošto su oni poginuli u ratovima, dok su njihovi sinovi bili još sasvim mali“, govorio je Ratko Mladić. I njegov otac Neđo poginuo je u vreme drugog svetskog rata. Autoru je, kad je reč o srpskoj sudbini, sve bilo nepoznato. I njegovi najbliži, Srbi i Sarajlije po majci, su žrtve Hitlerove strahovlade u bivšoj hrvatskoj država, u kojoj se našla i Bosna, tokom drugog svetskog rata. Pa i sam autor je svedok toga. Doživeo je bombardovanje Beograda prilikom Hitlerovog napada na Kraljevinu Jugoslaviju. Zato sam, još na početku, istakao da je kvalifikovan i za problematiku o kojoj piše, kao i za svedočenje o sudbini srpskog naroda na ovim prostorima.


  • Izvor
  • Srpska dijaspora
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »