Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 31.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 29.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 31.07.



Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 31.07.



Francuska vraća novac Rusiji za „mistrale“ - Ruski list „Komersant“, pozivajući se na pouzdane izvore, saopštio je da će Francuska platiti Rusiji za neisporučivanje „mistrala“ oko 1,2 milijari evra.

Prema rečima sagovornika lista, Francuska je pristala da kompenzuje, ne samo avans koji je Rusija uplatila za gradnju brodova, već i rashode ruske strane za obuku posade za „mistrale“, izgradnju infrastrukture za nosače helikoptera u Vladivostoku, kao i za radove na izgradnji četiri prototipa palubnih helikoptera Ka-52K. 

Osim toga, Francuska će kompenzovati rashode vezane za demontažu i vraćanje ruske opreme koja je bila dopremljena tokom izgradnje.

O raskidu ugovora, prema podacima lista, zvanično će biti objavljeno u prvoj dekadi avgusta.

Opet glasanje u SB UN o tribunalu za MH-17? - Malezija, Australija, Holandija, Belgija i Ukrajina predložiće Savetu bezbednosti UN da ponovo glasa za stvaranje međunarodnog tribunala o istrazi pada malezijskog „boinga“ u Donbasu.

Šef diplomatije Ukrajine Pavel Klimin izjavio je agenciji „Asošijeted pres“, da će u narednim mesecima Malezija, Australija, Holandija, Belgija i Ukrajina predložiti Savetu bezbednosti UN da se ponovo glasa za sazivanje međunarodnog tribunala o istrazi pada malezijskog „boinga“ u Donbasu.    

„Mi se nećemo predati. Kroz dva meseca imaćemo konačni izveštaj i šta će tada reći Rusija? Mi ćemo sigurno još jednom dobiti podršku svetske zajednice“, rekao je Klimkin.

Savet bezbednosti UN razmatrao je 29. jula inicijativu jednog broja zemalja o stvaranju međunarodnog tribunala za istragu pada aviona na istoku Ukrajine u julu prošle godine. Rusija je glasala protiv, Angola, Venecuela i Kina su bile uzdržane, dok su ostale članice SB UN podržale rezoluciju.

Nakon što je Rusija uložila veto na rezoluciju SB UN, premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk objavio je o prelasku na plan B za istragu katastrofe.

LNR i DNR pozvale na konačan dogovor za Donbas - Opunomoćeni predstavnici Donjecke i Luganske narodne republike pozvali su predstavnike Ukrajine u Kontakt grupi i podgrupi za politička pitanja da se konačno dogovore o posebnom statusu Donbasa.

„Predlažemo vam da postignemo dogovor o stavljanju na snagu zakona o posebnom statusu, objavljivanju amnestije za učesnike borbenih akcija kako od strane ustanika, tako i od strane Ukrajine, i organizaciji izbora u Donbasu prema posebnom zakonu", izjavili su Denis Pušilin i Vladimir Dajnego uoči zasedanja Kontakt grupe i njenih radnih podgrupa 3. avgusta u Minsku.

Osim toga, republike su predložile Kijevu da produži planirani susret u Minsku do 4-5. avgusta, ako strane ne budu mogle da se dogovore.

„U slučaju da ne budemo mogli da rešimo ova pitanja do 3. avgusta, predlažemo predstavnicima Ukrajine da produže rad u Minsku do 4. ili 5. avgusta, ako to bude bilo potrebno. Ako je za to potrebna čitava nedelja, spremni smo da ostanemo u Minsku čitavu nedelju", izjavili su Pušilin i Dejnego.

Oni su naveli da su još jednom poslali Kontakt grupi predloge za rešavanje ovih pitanja".

Opunomoćeni predstavnici LNR i DNR su izjavili da žele da republika ispuni sve zahteve iz Kompleksa mera za realizaciju Minskog sporazuma u određenim rokovima.

Dogovor Rusije i Francuske oko „mistrala“ - Okončani su razgovori o prekidu ugovora o isporuci „mistrala“, saopšteno je iz kabineta Vladimira Putina.

Rusija i Francuska su se dogovorile o uslovima nagodbe povodom ugovora o isporuci dva nosača helikoptera klase „mistral“ Rusiji, koju je Pariz stopirao, saopštio je zvaničnik Kremlja.

„Razgovori su završeni, sve je dogovoreno — rokovi i suma koju će Pariz vratiti Moskvi“, rekao je za RIA Novosti pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina za vojno-tehničku saradnju.

„Nadam se da će sporazum o okončanju ugovora biti potpisan veoma uskoro i tada ćemo saopštiti sumu koju će nam Francuska isplatiti“, rekao je Kožin.

Ranije su mediji objavili da je Pariz navodno spreman da vrati oko 800 miliona evra Rusiji, dok je Moskva insistirala na sumi od 1,1 milijardi evra.

Rusija i Francuska potpisale su 2011. godine ugovor vredan 1,3 milijarde dolara za dva broda klase „mistral“. Prvi brod trebalo je da bude isporučen u novembru 2014. godine, ali je Pariz odložio isporuku zbog navodne umešanosti Moskve u krizu u Ukrajini.

Nakon ruskog veta Kijev prelazi na plan B - Premijer Ukrajine je izjavio da „neće dozvoliti Rusiji da uništi sistem međunarodnih odnosa“. Na koji način će to da izvede, Arsenij Jacenjuk nije naveo.

Nakon što je Rusija uložila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o stvaranju međunarodnog tribunala za pad malezijskog aviona u Donbasu, premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk je izjavio da ukrajinska Vlada prelazi na plan B u istrazi nesreće.

„Ne može se dozvoliti Rusiji da uništi sistem međunarodnih odnosa i potkopa autoritet Saveta bezbednosti UN. Sa našim međunarodnim partnerima prelazimo na realizaciju plana B“, napisao je Jacenjuk na svojoj stranici na Fejsbuku.

U čemu se sastoji suština novog plana, ukrajinski premijer nije objasnio.

O postojanju plana B za istragu pada „boinga“ saopštila je ranije zvanična predstavnca MSP-a Ukrajine Marjana Beca. Prema njenim rečima, plan su izradile pet zemalja koje su podnele Savetu bezbednosti UN rezoluciju o tribunalu. Beca nije otkrila detalje plana.

Nove američke antiruske sankcije protiv 11 fizičkih i 15 pravnih lica - Sjedinjene Države su uvele nove sankcije Rusiji, tačnije protiv njenih 11 fizičkih i 15 pravnih lica.

Još konkretnije: protiv firmi i pojedinaca koji su povezani sa ruskim milionerom koji trguje gasom Genadijem Timčenkom.

U Vašingtonu je objavljeno da su ovi najnoviji antiruski potezi povezani sa „aktivnostima u Krimskom regionu Ukrajine”.

Na udaru novih sankcija su: Andrej Biqutin (menaxer koncerna „Kalašnjikov”), građanin Ukrajine Andrej Kqujev, državljani Rusije Pjotr Kolbin, Sergej Kurčenko i Sergej Omeljčenko (izvozni menadžer „Kalašnjikova”), neki Kaj Pananen (nacionalnost nije ukazana), Ukrajinka Olga Semjonova, wen sunarodnik Eduard Stavitski, Roman Rotenberg (naglašava se da ima pasoše RF i Finske), Rus Oleg Usačov i Ukrajinac Aleksandar Janukovič.

Na spisku kompanija ima i ruskih, i finskih, i kiparskih: „Ižmaš”, Kerčenski trajekt, luke Evpatroija, Feodosija, Kerč, Sevastopolj i Jalta, Airfix Aviation, IPP Oil Products LTD (Kipar), OY Langvick Capital LTD (Finska), MAKO Holding (Donjeck), SET Petrochemicals OY (Finska); SouthEast Trading OY (ofisi u Rumunji, RF i Finskoj), SouthPort Management Service Limited (Devičanska ostrva i Kipar.

Kako prenosi Rojters, sankcije su uvedene protiv osam firmi i pojedinaca koji pružaju podršku Timčenku koji ima navodne veze sa Kremljom.

Na listi sankcionisanih su i dve firme povezane sa ruskim biznismenom i saveznikom ruskog lidera Vladimira Putina, Borisom Rotenbergom.

Desni sektor skuplja potpise za referendum o nepoverenju vlasti - Ukrajinska ekstremna organizacija Desni sektor počela je da prikuplja potpise podrške svojoj inicijativi da se u zemlji održi referendum na kojem bi bilo izraženo „nepoverenje kompletnoj vlasti“.

Skupljanje potpisa počelo je u gradu Poltava.

Prethodno je Desni sektor objavio da počinje „novu fazu revolucije“ i pripreme za referendum. Istovremeno je saopštio da je formirao šest „referendumskih štabova“.

Firer Desnog sektora u Poltavi Marko Čaus je na startu „potpisne kampanje“ izjavio:

„Podržite nas jer preko referenduma možemo na zakonit način promeniti vlast. Možemo iznuditi opšte vanredne izbore. Ova vlast ne može da obezbedi pristojan život ni nama ni našoj deci. Ne dozvolimo da nas ovi žive pokopaju“.

Rusija: Politizovana inicijativa o sudu za MH-17 - Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izrazilo je žaljenje što su inicijatori za stvaranje međunarodnog tribunala za istragu pada Boinga MH17 kod Donjecka politizovali ovo pitanje i požurili da donesu odgovarajuću rezoluciju Saveta Bezbednosti UN, kaže se u saopštenju spoljnopolitičkog resora.

„Naša uporna objašnjenja ovakvog neblagovremenog i kontraproduktivnog koraka koji je bez presedana u prošlosti, mnogo pre završetka istrage o padu ’boinga‘, nisu bila prihvaćeni“, navode u MSP-u.

„U ovim okolnostima, Ruska Federacija koja svim snagama želi da spreči raskol u SB UN i pitanje prevede u konstruktivni pravac, nije smatrala mogućim da propusti nametanje Savetu bezbednosti politizovanu odluku i glasala je protiv nje“, ističu u MSP-u.

Ruski spoljnopolitički resor je naglasio da Moskva osuđuje obaranje malezijskog aviona i još jednom izrazila najdublje žaljenje rođacima putnika i članova posade.

U MSP-u Rusije su podsetili da od trenutka donošenja rezolucije 2166 u SB UN od 21. jula 2014. godine koja ostaje jedino prihvatljiva osnova međunarodne saradnje u interesima nezavisne i transparentne istrage obaranja aviona, Moskva je više puta izlazila sa predlozima za uključivanje potencijala SB u praćenje istrage.

„Upravo zbog toga Rusija je pripremila projekat rezolucije SB UN, oslanjajući se na rezoluciju 2166, u kojoj se široko koriste mehanizmi UN radi brzog završetka pune, transparentne i međunarodne istrage, koja izaziva poverenje, katastrofe za naknadno traženje najbolje prihvatljive formule suđenja. Tako puna realizacija rezolucija 2166 pomoći će da se utvrdi ko je krivac i treba da bude kažnjen“, navode u ministarstvu.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije izglasao formiranje tribunala koji bi se bavio „istraživanjem“ uzroka pada malezijskog aviona MH-17 nakon što je Rusija održala obećanje da će staviti veto na nacrt rezolucije.

Rusija će odgovoriti istom merom na sankcije Crne Gore - Antiruske sankcije podržale su Crna Gora, Albanija, Island, Lihtenštajn, Norveška i Ukrajina.

U Kremlju ne isključuju mogućnost da Rusija usvoji recipročne mere prema Crnoj Gori, Albaniji, Islandu, Lihtenštajnu, Norveškoj i Ukrajini koje su se pridružile antiruskim sankcijama, rekao je novinarima pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„Ove mere naravno, mogu biti donete“, rekao je Peskov novinarima.

„Još jednom ponavljamo da je osnovni princip reciprocitet“, objasnio je pres-sekretar predsednika.

EU je objavila saopštenje u kojem se navodi da su se zemlje-kandidati Crna Gora i Albanija, članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu Island, Lihtenštajn i Norveška, kao i Ukrajina pridružile odluci Saveta EU o produžetku sankcija prema Rusiji do 31. januara 2016. godine.

Narodna rada Besarabije izabrala „narodnog komandanta” - Istorijaska Besarabija polako, ali sve odlučnije, diže glavu i pokazuje nameru da traži bar autonomiju unutar Ukrajine.

U njenom Kominternovskom rejonu, koji je deo Odeske oblasti, „Narodna rada Besarabije” održala je „narodno veće” na kojem su viđeni i transparenti: „Dole Porošenko!”, „Mi smo za slobodnu Besarabiju” i „Sakašvili, gubi se kući!”.

Učesnici skupa su izabrali i „narodnog komandanta Besarabije”. Ta čast je pripala Aleksandru Jankovu koji je stariji islednik u Odeskom tužilaštvu.

Lider Narodne rade Besarabije, Vera Ševčenko, objasnila je da će Jankov biti neka vrsta „narodnog zaštitnika” i zastupnika pred vlašću i u Odesi i u Kijevu.

Video vesti za 31.07.



Borbe u Marinki - Narodna vojska

Na položajima odbrane Donjecka

Specijalna reportaža sa novog terminala aerodroma u Donjecku

Manevri Narodne vojske

Današnji izgled aerodroma u Donjecku

Kijevske snage koriste granate iz Drugog svetskog rata

Kod aerodroma u Donjecku i uništeni pravoslavni hram

Sa patrolom Narodne vojske

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima