Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 30.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 29.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 30.07.



Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 30.07.



EU nametnula Ukrajini kolonijalni status - Neke zemlje i dalje sprovode imperijalnu, kolonijalnu politiku, rekao je za list „Izvestija“ predsednik Državne dume Rusije Sergej Nariškin.

„Želja za vođenjem imperijalne, u suštini kolonijalne politike, ostala je do danas, a negde im odlično stoji. To je tesno vezano za dugu nekažnjivost, kako za izvršavanje zločina protiv mira i čovečanstva, tako i za popustljivošću prema neofašističkim i sličnim ideologijama koje mirišu na rasizam. Sa prećutnim odobrenjem ideja superiornosti jednog naroda nad drugim otpočinjali su mnogi ratovi. U tom smislu, krajnje su opasne i savremene ideologije „isključivosti‘“, naveo je šef Državne dume.

On predlaže pogled na to kako se danas ograničava suverenitet država-članica NATO-a i EU.

„Zar nije tzv. ujedinjena Evropa predložila Ukrajini kolonijalni status — imati obaveze, ali ne i prava“, naglašava Nariškin.

„Prateći međunarodnu politiku, naravno, vodi se i unutrašnja politika. U toj istoj Ukrajini i u baltičkim zemljama vidimo mnoštvo ograničavanja po nacionalnoj, jezičkoj, religioznoj osnovi. Vodeće zapadne zemlje više vole da ne vide to, ali se čuvaju da ne primete porast neonacističkih raspoloženja i slavljenje pratilaca Hitlera“, rekao je on.

Komentarišući odnose Rusije i Evrope, Sergej Nariškin je izrazio uverenost da tamo ima saveznika Rusije.

„Čak i u tim zemljama, gde su Vlade raspoložene otvoreno rusofobski i aktivno vode takvu propagandu. Znam da je tamo realno raspoloženje u društvu drugačije. Ako bi svim zemljama EU dali mogućnost da samostalno donose odluku o tzv. sankcijama, što i treba da bude tačka gledišta međunarodnog prava, videli bismo drugačiju sliku nego što je sada“, naveo je predsednik parlamenta. 

„SAD u ovakvoj situaciji ne pobeđuju na račun mistične izolacije Rusije, već realnog slabljenja zemalja EU, njihovog ekonomskog potencijala i međunarodnog autoriteta“, smatra on.

SAD i EU proučavaju šeme zaobilaženja antiruskih sankcija - Prema podacima izvora, zapadne zemlje koje su uvele sankcije protiv Rusije prikupljaju podatke o mogućim šemama zaobilaženja ograničavanja, pre svega u sferi mašinstva, piše „Komersant“.

Bez obzira na to što diplomatski izvori ne potvrđuju direktnu mogućnost uvođenja novih sankcija protiv Rusije, u ovom trenutku se traže rupe koje mogu iskoristiti kompanije iz Rusije za zaobilaženje sektorskih sankcija. 

Prema rečima izvora u strukturama EU, radi obezbeđivanja strogog poštovanja sankcionih mera prema Rusiji mogu biti iskorišćena „sva sredstva“. Zapadne zemlje, prema njegovim rečima, dobro su izučile opcije zaobilaženja zabrana na primeru Irana.

Glavna pažnja obraća se na prodaju opreme za dvostruku namenu i razmenu tehnologija, kao i isporuke tehnike, namenjene za eksploataciju mineralnih resursa. Ozbiljan problem, po mišljenju eksperata, može biti zainteresovanost zapadnih dobavljača za prodaju opreme u Rusiju.

Crna Gora produžila sankcije Rusiji - Crna Gora, Albanija, Island, Lihtenštajn, Norveška i Ukrajina produžile su sankcije Rusiji, navodi se u saopštenju šefa evropske diplomatije Federika Mogerini.

Prema saopštenju Federike Mogerini, Crna Gora, Albanija, Island, Lihtenštajn, Norveška i Ukrajina će uskladiti svoje nacionalne politike sa odlukom Saveta Evrope o sankcijama.    

Ove zemlje, kao i Gruzija, produžile su i ekonomske sankcije EU protiv Krima i Sevastopolja. Ograničavajuće mere koje je doneo Savet EU 19. juna važiće do 23. juna 2016. godine. Sankcije uključuju zabranu uvoza proizvoda sa Krima i Sevastopolja.

„EU je ovo uzela u obzir i pozdravlja je“, navodi se u saopštenju.

Putin objasnio Ruteu zašto je Rusija protiv međunarodnog tribunala za malezijski Boing - Predsednik Rusije Vladimir Putin u telefonskom razgovoru s premijerom Holandije Markom Ruteom ponovo je ukazao na nesvrsishodnost osnivanja međunarodnog tribunala za nesreću malezijskog aviona u Ukrajini.

„Predsednik Rusije je potvrdio da nije promenio stav o nesvrsishodnosti osnivanja takvog sudskog organa. Takođe je akcentovao da postoje mnoga pitanja vezana za istragu uključujući ona vezana za prikupljenu bazu dokaza, kao i za nedozvoljavanje Rusiji da suštinski učestvuje u njenom sprovođenju citira agencija TASS saopštenje pres službe Kremlja.

Naglašena je spremnost ruske strane za tesnu saradnju u cilju utvrđivanja uzroka i okolnosti te tragedije“.

Takođe, Putin je naglasio potrebu potpunog sprovođenja rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojene 21. jula 2014. godine, koja je usmerena na sprovođenje svestrane, temeljne i nezavisne istrage nesreće.

Razmenjena su mišljenja o poslu koji su obavili stručnjaci u kontekstu pripreme nove rezolucije SB UN na tu navodi se u saopštenju.

Putin je istakao da je ruski nacrt takvog dokumenta bio usmeren na doprinos rešavanju zadataka označenih u rezoluciji 2166. Izraženo je žaljenje zbog toga što taj kompromisni predlog nisu podržale zemlje koje se zalažu za osnivanje Međunarodnog tribunala za nesreću aviona Malaysia Airlines“.

Takođe, Putin i Rute su razmenili mišljenja o stanju i perspektivi razvoja rusko-holandskih odnosa. Telefonski razgovor je obavljen na inicijativu holandske strane.

Rusija: Evropa polako otvara oči - Član grupe poslanika Državne dume za veze sa parlamentom Italije Irina Jarova izjavila je da namera italijanskih narodnih poslanika da, nakon svojih francuskih kolega, posete Krim predstavlja manifestaciju narodne diplomatije.

„Prosvetljenje Evrope — upravo to je rezultat odluka parlamentaraca različitih zemalja da posete Krim. Parlament obavlja najvažniju misiju narodne demokratije koja u kontekstu zvanične međunarodne diplomatije ima važan informativni, politički i humanitarni značaj“, rekla je Jarova.

Moguću posetu predstavnika parlamenata drugih zemalja EU prokomentarisao je i šef komiteta za međunarodne poslove Aleksej Puškov.

„Putovanje francuskih poslanika na Krim nije uspelo da prođe u tišuni: o njemu su pisali mnogi francuski mediji. Ona može predstavljati okidač za druga putovanja“, napisao je poslanik na Tviteru.

List „Komersant“ je objavio ranije da će italijanska delegacija na čelu sa članom komiteta za inostrane poslove parlamenta Italije Alesandro Batista u oktobru posetiti Krim.

U Kijevu ubijena pravoslavna monahinja Alevtina na dan mučenice Alevtine - Posle sveštenika Romana Nikolajeva, u Kijevu je ubijena i monahinja Florovskog manastira koji pripada Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi koja je deo RPC.

Ubijena monahinja nosila je crkveno ime Alevtina, a pronađena je u stanu u kojem je živela sa vezanim rukama.

Ubijena je na dan mučenice Alevtine.

Poglavar Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril, izrazio je saučešće porodicama ubijenih i mitropolitu Kijevskom Onufriju.

„Naročitu zabrinutost izaziva to što su se ubistva sveštenika Nikolajeva i monahinje Alevtine dogodila u vreme kada ne prestaju otimanja hramova Ukrajinske pravoslavne crkve a u ukrajinskoj javnosti se čuju lažne optužbe i pretnje upućene sveštenicima, monasima i vernicima naše crkve” – napisao je Kiril.

On je posebno naglasio da se moli za ubijene i izrazio nadu da će „Gospod u današnjim iskušenjima ojačati Ukrajinsku pravoslavnu crkvu i sačuvati je od svakog zla”.

U Rusiji počinje uništavanje robe iz SAD i EU koja je pod kontrasankcijama - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o uništavanju poljoprivrednih proizvoda i industrijske robe koja bude uvezena u RF uprkos kontrasankcijama koje je Moskva uvela SAD, Kanadi i zemljama Evropske unije.

Ukaz stupa na snagu 6. avgusta a predviđa da sva roba koja je na udaru ruskih kontrasankcija mora biti fizički uništena.

Uništenju neće podlegati zabranjena roba koju iz tih zemalja budu uvozili pojedinci radi ličnog korišćenja.

Poslednjih dana bilo je predloga da se zabranjena roba uvezena iz zemalja koje su pod kontrasankcijama deli izbeglicama iz Ukrajine. Kako se navodi moguće je da će se doneti i ovakva odluka.

Porošenko hoće svoju crkvu - Petar Porošenko smatra da u Ukrajini treba da bude stvorena sopstvena «pomesna pravoslavna crkva» i u tome računa na pomoć vaseljenskog patrijarha.

«Danas se zahvaljujemo za duhovno rukovodstvo Konstantinopoljskoj crkvi-majci, za njenu pomoć koju je pružila po svojim mogućnostima za to da se u našoj zemlji ustanovi Ukrajinska pomesna pravoslavna crkva, uzdamo se u molitve i nadamo se pomoći Vaseljenskog patrijarha,» - izjavio je Porošenko na proširenom sastanku rukovodstva države s članovima Sveukrajinskog saveta crkava. Ovo prenose RIA Novosti.

«U skoro svim nezavisnim pravoslavnim državama postoji nezavisna autokefalna crkva... Zašto je Ukrajina drugačija, zašto treba da budemo izuzetak iz ovog pravila? Ali ja vas kao predsednik i šef države uveravam u to da država neće pribegavati nikakvim nasilnim koracima i pritisku, treba da sačuvamo međukonfesionalni mir kao zenicu oka,» - dodao je on.

U junu ove godine mitropolit Kijevski i cele Ukrajine zatražio je od patrijarha Konstantinopoljske Pravoslavne Crkve Vartolomeja objašnjenje zbog čega njegovi jerarsi bez znanja UPC MP obavljaju delatnost u Ukrajini, «na kanonskoj teritoriji Ukrajinske Pravoslavne Crkve bez usaglašavanja sa sveštenonačalijem UPC».

Rusija stavila veto na osnivanje tribunala za suđenje krivcima za obaranje malezijskog Boinga - Rusija je u Savetu bezbednosti UN kako je i najavila blokirala prihvatanje rezolucije o formiranju međunarodnog tribunala koji bi sudio krivcima za obaranje malezijskog putničkog Boinga 777 na istoku Ukrajine i julu prošle godine

„Za” su glasali predstavnici 11 zemalja članica SB UN. Kina, Venecuela i Angola su se uzdržale od glasanja, a Rusija je stavila veto.

Nacrt rezolucije je formalno predložila Malezija, a podržale su je Australija, Holandija, Belgija i Ukrajina. Iza svega su  dirigujući iz senke bili Amerikanci kojima su asistirali Britanci.

Zato nije iznenađujuće što se u tekstu nesuđene rezolucije ocenjivalo da obaranje malezijskog aviona predstavlja „pretnju međunarodnom miru i bezbednosti”. A osnivanje tribunala se pozivalo na glavu VII Povelje UN.

Veto je uložio stalni predstavnik Moskve u SB UN Vitalij Čurkin.

Naglasio je da za donošenje predložene rezolucije ne postoje ni pravne ni „presedanske pretpostavke”.

Podsetio je da je ukrajinska armija 2001 godine oborila ruski putnički avion i da tada nije bilo ni reči o formiranju sličnog tribunala.

„Rusija je naglasio je Čurkin spremna da i dalje pomaže vođenju potpune nezavisne i objektivne istrage o uzrocima i okolnostima pada malezijskog aviona radi otkrivanja  i kažnjavanja odgovornih”.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov naglasivši da tragedija malezijskog aviona nije (bila) pretnja međunarodnom miru i bezbednosti ocenio je da bi zadatak tog tribunala bio da učini krivim onoga koga Vašington proglasi krivim.

Tekst zaustavljene „rezolucije” bio je napisan na dve stranice. Uz njega je bio priložen i razrađen nacrt statuta tribunala.

Video vesti za 30.07.



Borbe u Marinki - Narodna vojska

Na položajima odbrane Donjecka

Specijalna reportaža sa novog terminala aerodroma u Donjecku

Manevri Narodne vojske

Današnji izgled aerodroma u Donjecku

Kijevske snage koriste granate iz Drugog svetskog rata

Kod aerodroma u Donjecku i uništeni pravoslavni hram

Sa patrolom Narodne vojske

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima