Topi li grčka drama srbsko evrofilstvo

Na nedavnu optužbu Aleksisa Ciprasa u Evropskom parlamentu da „Evropa pokazuje da ne ume da reši sopstvenu dužničku krizu” i njegovo objašnjenje da je novac iz Evrope davan Grčkoj kako bi se spasile strane banke u toj zemlji, žustro je reagovao nemački poslanik u EP iz redova konzervativaca Manfred Weber, tvrdeći da su Cipras i njegova vlada krivi za evropsku krizu, da oni uništavaju „poverenje u Evropu”.

Šta god da je od ovoga prava istina, izvesno je da je grčka drama – koja se, po svemu sudeći, neće okončati podrškom grčkog parlamenta reformama – dodatano uzdrmala EU. Evropsko jedinstvo je na Grčkoj popucalo po šavovima, a na videlo izlaze i konfuzija i podele među glavnim članicama EU, pre svega Nemačkom, koja je tvrd orah, i Francuskom, koja bi da popusti.

Način na koji se u poslednjih pet godina vodi rasprava o grčkom dugu, otkrio je, kako je napisao „Gardijan”, „koliko je površno osećanje solidarnosti širom kontinenta i koliko je ograničena legitimnost političkih institucija EU”. Ovaj list konstatuje da je iz evrozone proistekao najozbiljniji izazov ideji ujedinjene Evrope od vremena Drugog svetskog rata.

Na sajtu Centra za novu politiku može se pročitati da će ekonomska i politička kriza koju je izazvao problem grčkog javnog duga zasigurno suštinski promeniti Evropu i dalji tok evrointegracije. Može se, kako se navodi, očekivati izvesno pregrupisavanje, tako što će se nordijske i baltičke države u većoj meri oslanjati na britanski kapital i američku vojnu zaštitu, centralna Evropa će biti modelirana prema nemačkoj privrednoj strukturi i pod velikim političkim uticajem francusko-nemačke osovine, a južna Evropa će potencijalno ispasti iz monetarne unije i tražiće dodatni politički uticaj preko pokroviteljstva nad Mediteranom.

Umesto solidarne Evrope u kojoj je ključna reč kohezija, dominiraće, kako se smatra, izvesna „računovodstvena” vizija Evrope koja će funkcionisati u više brzina i više koncentričnih krugova, pri čemu je Grčka izabrana da bude žrtveni jarac preko koga se dešava političko prekomponovanje u Evropi.

Prilikom nedavne rasprave učesnici skupa „Grčka i EU – ekonomska, politička i institucionalna kriza” ocenili su da je grčka kriza dovela u pitanje sam koncept EU. Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, konstatovao je da je Evropa „od solidnog, postala jedan mnogo rđaviji drug”, a Slaviša Tasić, profesor ekonomije na Univerzitetu „Meri” u američkoj saveznoj državi Severnoj Dakoti, poručio je da bi „u Srbiji trebalo povesti više trezvenije debate o EU”.

Otud se nameće pitanje da li će i koliko grčka priča i njene posledice uticati na naklonost građana Srbije prema EU? Jer, kako bi tek Srbija prošla, kad Grčka, koja je članica EU duže od tri decenije, prolazi ovako?

Samo u poslednjih desetak dana u Beogradu su, podsetimo, bili nemačka kancelarka Angela Merkel, pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland, predsednik EP Martin Šulc, a juče je bio i izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister. Da li se u pozadini te „ofanzive” zapadnih političara na Srbiju, ali i region, koji se, inače, suočava sa ozbiljnim političkim i bezbednosnim izazovima, nalazi kantar o kojem govori politički analitičar Dragomir Anđelković? Ili je, možda, namera Zapada da ubrza evropski put Srbije ne bi li što pre bio potrt značaj ruskog veta u Savetu bezbednosti povodom britanskog predloga rezolucije o Srebrenici, što je bio potez koji je nesumnjivo dodatno doprineo imidžu Rusije u Srbiji?

Odgovarajući na pitanje da li je sada teže očuvati domaće evrofilstvo, Anđelković kaže da mi ne treba ni da shvatamo evropske integracije kao put ka članstvu.

„Srbija neće stići do članstva u EU, jer to članstvo nameće mnoga vrednosna ograničenja, ideološku perspektivu koja je za nas štetna. Ali, dok se ne promene geopolitički odnosi u svetu, mi moramo da se barem pravimo da smo naklonjeni toj priči i da pokušavamo da, tokom svake faze, dobijemo određene fondove. Naravno, jedno je mimikrija, jedna vrsta taktike, a drugo je pravljenje nacionalno štetnih ustupaka. To ne smemo da radimo”, naglašava Anđelković i dodaje da se sada geopolitički kantar toliko pomera da niko ne zna šta će biti sa EU u roku od deset godina.

Ukazujući da je Grčka davno trampila svoj suverenitet za dug, on kaže: „Pouka za nas je da politiku Zapada modifikujemo, ali ne smemo da se radikalno suprotstavljamo dok se nešto globalno ne promeni. Čini mi se da je Beograd to razumeo”.

S druge strane, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ne vidi Srbiju u grčkoj priči. „Ni posle Grčke srbska evronaklonost ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje. Evropska ideja nadmoćna je u odnosu na ideju nekog suverenizma i nacionalizma, jer je to ideja mira, saradnje i ekonomske integracije”, smatra Zečević.

Konfuziju koja je već vidljiva u Briselu zbog situacije s Grčkom on objašnjava samim ustrojstvom EU, koja je, generalno gledano, plod kompromisa.

„EU nije idealna, sama evrozona ima problem jer oni još nisu usaglasili neke stvari, pa tako imate jedinstvenu valutu, ali različite poreze od države do države… Rečju, postoji veoma visok stepen integracije, kojem fale pojedini segmenti i onda, eto problema”, kaže Zečević.

Biljana Čpajak,