Misterije čitanja

I čitanje kao intelektualni proces ima svoje misterije. Evo dvadesetak od njih.

Najpre treba znati da  za vreme čitanja oči  gledaju na različite strane (1); zatim ne smemo smetnuti s uma da  skoro polovinu  vremena prilikom čitanja oči čitaočeve gledaju na različita slova pri čemu se  linije pogleda  mogu razilaziti na različite „realcije“,  ili se pak ukrštati (2).

Najveći broj ljudi čita veoma usporeno

Zanimljivo je da čak 95 od sto ljudi  čita - veoma usporeno –uspevajući da „savlada“  tek 180-220 reči u minuti,  a to znači da „pređe“ 1, 5 do 2 stranice za jednu i po do dve menute(3).
 
Pri  brzom čitanju oči se  zamaraju   više nego pri usporenom (4),  dok nivo razumevanja pri tradicionalnom čitanju doseže do 60,  a kod brzog se penje i na 80 od sto od pročitanog (5).

Tokom jednog časa čitanja oči „izvršioca čitalačkih poslova“   su čak 57 minuta zafiksirane na tekstu,  pa bi se moglo reći da su „uplovile“ u relativno mirnu luku.

Tokom čitalačkog procesa  čitaočeve oči gledajući na različita slova „upućuju“  mozgu  različite „dojave“  i slike,  a mozak ih sve   bez ikakave prethodne selekcije objedinjuje u jednu sliku,  „koaliciju“ (7).

Na jednom redu od 12 do 16 pauza

Oči  čoveka  sa prosečnim čitalačkim navikama na jednom redu teksta naprave 12-16 pauza,  dok kod brzog  čitanja  „zastoj“ se desi svega 2-4 puta na istoj „maršruti“  očinjeg vida (8).

Uobičajeno je da kod čitaoca   obim istvoremene fiksacije čini  10 štampanih  znakova,  to jeste istvremeno se jednim pogledom  „obuhvati“ 1, 5 do 2 reči u istom redu.

Kod onog koji brzo čita  „ulov“ znakova  jednim pogledom je znatno bogatiji: 200 do 500 znakova,  a to znači 33-38 reči iz nekoliko redova teksta (9).

Pri laganom čitanju uobičajena su 0, 5 do 0, 7   neopravdanih vraćanja na pročitani tekst po jednom redu (10).

Učenici na jednom redu teksta naprave 20 regresivnih pokreta,  a studenti 15

Učenici na jednom redu teksta naprave 20 regresivnih pokreta,  a studneti 15 (11).

Prilikom tradicionalnog čitanja  u proseku  jedna šestina   izgubljenog vremena otpada na na  regresivne pokrete očiju (12).

Kako su čitali velikani

Napoleon je čitao brzinom od  2.000 reči u minuti (13),  Gorki je postavio rekrod od 4000 pročitanih reči u minuti (14), dok je Balzaku za  čitanje romana od 200 stranica bilo dovoljno samo pola sata (15).

Bibliopsiholog Nikolja Rubakin rekorder  po broju pročitanih knjiga - 250.000 tomova

Rekorder po broju pročitanih knjiga  slavni ruski  bibliopsiholog Nikolaj. A. Rubakin sa 250.000 pročitanih tomova(16),   dok po broju doslovno zapamćenog štiva iz pročtanih knjiga niko nije ravan izvesnom E. Gaonu  koji je  zapamtio sadržaje 2.500 pročitanih knjiga i mogao je da ih uvek ispriča od reči do reči kao što je u tim tomovima napisano (17).

Tomas Edison  čitao istovremeno 2-3 reda 

Niko kao Tomas Edison nije mogao da čita istovremeno 2-3 reda,  i da   zapamti  sadržaj teksta zahvaljujući sposbnostima za maksimalnu usredsređensot (18).

Stivan Blumberg- najslavniji bibliokleptoman

Jedan od najslavnijih  bibliokleptomana na svetu,  Stiven Blimberg,  prisvojio je 23.000 retkih knjiga iz 268 biblioteka   da bi obogatio  svoju kolekciju čija je vrendnost procenjena na oko 20 miliona dolara.

Ovaj knjižni kleptoman je razradio i primenjivao najrazličitije metode samo da dođe do plena,  pa bi ponekad  ulazio u biblioteku kroz ventilacione instalacije ili iz šahta lifta(19).

Najduži maraton  zadatog  čitanja  na glas - 224 sata

Najduži maraton  zadatog  čitanja  na glas  trajao je 224 sata i zbio se u Trgovinskom csntru  „Mas“  u gradu Pajsandu,  u Urugvaju.

Marataonci  i maratonke  u čitanju Milton Nen, Silvina  Karbone, Karlos Anton, Edit Diaz, Joland Baptista i Natali Dantez postavili su tom prilikom  u Urugvaju  svetski rekord čitajući glasno (mada ne i na sav glas) neprestano od 13. pa sve do 22. septembra 2007.godine (20).

Alal im vera!


Branko Rakočević