Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 05.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 04.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 05.07.

OEBS okrivio Kijev za narušavanje primirja - OEBS smatra da su kijevske narušile uslove povlačenja teškog naoružanja s linije razgraničenja u Donbasu, saopštio je zamenik šefa posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini Aleksandar Hag.

„Možemo da naglasimo da se bezbednosna situacija u Donbasu pogoršala tokom proteklih nekoliko nedelja“, rekao je Hag.

Posmatračka misija OEBS-a upozorila je da se povećava prisustvo teškog naoružanja u Donbasu, kao i korišćenje vojne opreme duž demarkacione linije u oblasti koju kontrolišu snage Kijeva.

Hag je dodao da se pripadnici posmatračke misije OEBS-a suočavaju s otežanim kretanjem koje im onemogućava da nadgledaju određene oblasti, pre svega na granici Ukrajine i Rusije. 

Prema poslednjem izveštaju organizacije, navedeno je da artiljerija dolazi sa zapada, koji je pod kontrolom kijevskih snaga.

Hag je takođe izjavio da je uvođenje novih ograničenja u kretanju stanovništva i gradskog saobraćaja dovelo do osetnog pogoršanja humanitarne situacije u Donbasu.

„Došlo je do vidnog pogoršanja humanitarne situacije uvođenjem novih ograničavajućih mera na punktovima na liniji razgraničenja. Na primer, videli smo red od oko 800 automobila koji su čekali da uđu na teritoriju koju kontrolišu snage DNR, kroz punkt Zajcevo 27. juna“, naveo je Hug.

Prema njegovim rečima, građani koji se zadržavaju na punktovima predstavljaju mete za napadače.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 05.07.




Nariškin: Evropski političari treba da se prizovu zdravom razumu - U Moskvi su odbijanje Finske da izda vize ruskim parlamentarcima za učešće na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ocenili kao otvoreno neprijateljski korak. Predsednik Državne dume Sergej Nariškin, koji se takođe našao na crnoj listi, izjavio je da je odluka Helsinkija pokazatelj slabosti.

„To je, pre svega, pokazatelj slabog karaktera aktuelne finske Vlade“, naveo je Nariškin. On je dodao da Moskva neće preduzimati nikakve mere kao odgovor.

„Mi svakako računamo na to da će se političari Evropske unije vratiti zdravom razumu, po nekim znacima osećamo da se ipak polako vraćaju“, dodao je Sergej Nariškin.

Moskva ne planira da istupi iz Saveta Evrope, jer bi takva odluka nanela štetu obema stranama, kako Evropskoj uniji tako i Rusiji, smatra predsednik ruske Dume.

„Ne bismo želeli da realizujemo tu zamisao. Smatramo da bi to bila odluka koja bi donela štetu i Ruskoj Federaciji, kao i, po mom mišljenju, jednoj tako važnoj organizaciji kakva je Savet Evrope“, izjavio je Nariškin.

Ipak, rad Rusije u tom organu biće obnovljen tek nakon vraćanja svih punomoćja, precizirao je političar. „Najvažnije među njima jeste pravo glasanja. Podsetiću da pravo glasa daje poslanički mandat“, naglasio je Nariškin.

Stoltenberg: NATO ima posla sa samouverenom Rusijom - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg naveo je da Rusija sada sve češće spominje nuklearno oružje kao deo svoje odbrambene strategije. U vezi s tim, Alijansa širi kontingent u Evropi, pojačavajući tako svoje vojno prisustvo na istočnim granicama NATO-a.

NATO ima posla s Rusijom koja je uverena u svoju snagu, ali države-članice Alijanse se ne boje, izjavio je u subotu za „Dojče vele“ generalni sekretar severno-atlantskog vojnog saveza Jens Stoltenberg. 

„Imamo posla s Rusijom koja je uverena u svoju snagu, koja narušava međunarodno pravo, primenjuje silu radi širenja svojih granica… Sećam se da smo se plašili (u periodu Hladnog rata), ali istovremeno smo se osećali bezbedno. Plašili smo se atomske bombe, plašili smo se ogromnog Sovjetskog Saveza u susedstvu Norveške. Ali smo se osećali bezbedno jer je Norveška članica NATO-a. I bili smo uvereni, kao i danas, da ako se nešto dogodi Norveškoj, NATO i SAD će je zaštiti. Bio sam uveren u to onda, a još više verujem sada”, izjavio je Stoltenberg.

Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, danas se svet ne nalazi u stanju novog hladnog rata.

„Tada je postojao Varšavski pakt, postojao je NATO. To je bio globalni sukob, to je bilo suprotstavljanje dveju ideologija. To je bilo opasno, ali stabilno i predvidivo stanje. Danas se suočavamo s novim pretnjama. To su Islamska država, nasilje i konflikti u Iraku i Siriji, u Severnoj Africi”, izjavio je on.

„Smatram da treba održavati ravnotežu analize situacije i zaštite od pretnji za zemlje NATO-a. Ne treba preuveličavati opasnosti i dramatizovati situaciju. Ne vidimo neposrednu pretnju jer je NATO najmoćniji odbrambeni savez svih vremena”, izjavio je Stoltenberg. 

Prema njegovim rečima, mere koje NATO u ovom trenutku preduzima radi širenja svog kontingenta u Evropi imaju odbrambeni karakter i primenjuju se kao odgovor na delovanje Rusije. 

„Naš odgovor ima odbrambeni karakter. On je proporcionalan i odgovara međunarodnim sporazumima. Mi smo već povećali borbenu gotovost svojih snaga. Pojačali smo vojno prisustvo na istočnim granicama Alijanse. Organizujemo male štabove u baltičkim zemljama, Bugarskoj, Poljskoj i Rumuniji. Pojačali smo vazdušno patroliranje i prisustvo Alijanse u istočnim zemljama kao odgovor na ponašanje Rusije”, rekao je Stoltenberg. „Sada moskva raspolaže bolje opremljenom i bolje pripremljenom armijom”, dodao je generalni sekretar NATO-a.

Neće biti novog referenduma na Krimu - Vicepremijer Republike Krim Dmitrij Polonski je informaciju o mogućnosti da Evropska unija prizna rezultate novog referenduma nazvao „formalnom besmislicom“.

Vlasti Krima ne pripremaju se da ponovo sprovode referendum o nezavisnosti, čak i u slučaju da njegove rezultate pod određenim uslovima prizna Evropska unija, izjavio je vicepremijer Republike Krim Dmitrij Polonski, komentarišući informaciju o mogućnosti da Evropska unija prizna rezultate novog referenduma na Krimu ukoliko on bude održan uz nadzor predstavnika OEBS-a. 

Polonski je takvu ideju nazvao „formalnom besmislicom“, uz preporuku da se umesto „mudrim savetima“ ta organizacija pozabavi ljudskim pravima u Ukrajini. 

Političar je naveo da su demokratsko izražavanje volje građana potvrdili brojni međunarodni posmatrači i da niko ništa neće ponavljati. 

„Dokazivati svaki put nerazumnim ljudima da ti nisi kamila – Rusi to neće raditi, neće se ponižavati ni pred kim, posebno ne pred kojekakvim međunarodnim organizacijama koje su izgubile kredibilitet”, naglasio je vicepremijer Krima. 

EU bi mogla da uvaži novi referendum na Krimu - Evropska unija bi mogla da uvaži rezultate novog referenduma na Krimu, ukoliko njegovo održavanje bude nadgledao OEBS, izjavio je za RIA Novosti visoki evropski zvaničnik.

„Ako to bude učinjeno uz poštovanje međunarodnog zakonodavstva, uz prisustvo posmatrača OEBS-a, moguće je da ćemo uzeti u obzir rezultate referenduma”, izjavio je diplomatski izvor odgovarajući na pitanje o ideji sprovođenja novog referenduma na Krimu koju je predložio niz zapadnih eksperata. 

Video vesti za 05.07.




Devojka, srbski dobrovoljac u Narodnoj vojsci - intervju

Marinka - dejstvo Narodne vojske

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima