Država po holivudskom scenariju. Šta posle špice?

Čitava priča podseća na scenario holivudskog akcionog filma. Za početak podelili su zaraćene balkanske narode na dobre i loše momke, zatim su uz korišćenje najnaprednijih PR tehnologija ubedili progresivnu zapadnu javnost da su loši momci toliko loši da zaslužuju najozbiljniju kaznu, a dobrim ne bi bilo zgoreg dati komad tuđe zemlje radi iskupljenja, tako reći, pretrpljenog stradanja. Dalje je usledio ubedljiv video niz karakterističnog, ali razumno distanciranog bičevanja, u vidu tromesečnih bombardovanja, koje je čuvalo branioce slabih i ugnjetenih od neposrednog kontakta sa lošim srpskim momcima, i kao finalna scena – svečano proglašenje nezavisnosti Kosova, sa aluzijom da ova nezavisnost predstavlja simbol više pravde. Na tom mestu na filmu obično započinje odjanva špica, a dirnuta publika napušta salu.
U stvarnosti sve je mnogo složenije, jer upravo na tom mestu život i počinje. Od trenutka proglašenja nezavisnosti Kosova prošle su dve godine. Pravo je vreme da postavimo pitanje: da li je uspela ta ista nezavisnost? Da li je polupriznata sprpska autonomna pokrajina postala država?
Za početak odlučili smo da utvrdimo kako ocenjuju stanje sami kosovski Albanci. Dajemo reč poslaniku kosovskog parlamenta Sabriji Hamitiju:

Posle proglašenja nezavisnosti Kosova bio je usvojen ustav, koji je osigurao poštovanje ljudskih prava. Praktično u potpunosti smo formirali sistem važećih zakona, sarađujemo sa međunarodnim ekonomskim organizacijama, postigli smo da našu nezavisnost prizna 65 zemalja. Mislimo da je najvažnije dostignuće posle ove dve godine nezavisnosti Kosova – dostizanje neviđenih razmera stabilizacije i mira u regionu.
To je politička komponenta. A kako žive ljudi na Kosovu?

U takvoj zemlji kao što je Kosovo, koja se posle rata našla u razrušenom stanju, potrebno je još vrlo dugo raditi u svim pravcima, ali već sada postoji progres, na primer, u sferi socijalnih usluga. Za nas je prioritetan razvoj obrazovanja – zemlji su potrebni stručnjaci. Etiničke manjine na Kosovu se suočavaju sa istim problemima kao i sav narod Kosova – to su problemi nezaposlenosti, ekonomski problemi.


Da dodamo uz reči kosovskom poslanika malo satistike. Prema podacima Svetske banke, 45% stanovnika Kosova spada u siromašne, za 15% njih se može reći da su na ivici bede. Polovina stavnovnika ne može da nađe posao, oni koji ga imaju moraju da se zadovolje prosečnom zaradom od 230 evra. Između ostalog, advokatima kosovske nezavisnosti očigledno nije do statistike. Za njih je ova priča pre svega svedočanstvo pobede u velikoj političkoj igri:

Mislim da se Kosovo posle proglašenja nezavisnosti uspešno razvija kao država, izjavio nam je Anton Pančev, sofijski politikolog. Osim toga, nisu se opravdale pesimističke prognoze da će Kosovo utonuti u haos. Može se reći, nesumnjivo, da je Kosovo demokratska država i to dokazuje činjenica izgradnje nacionalnih institucija brzim tempom.
Razume se, ima nekoliko ozbiljnih problema – priznaje bugarski politikolog. Integracija Srba ovde je na prvom mestu. Tako i ekonomski razvoj i međunarodna izolacija. Ali mislim da će oni biti rešeni u skorijoj budućnosti.
Zašto tada Rusija, pa i niz zemalja EU ne pozdrave rađanje nove države?

Iskreno govoreći, u Bugarskoj prevladava mišljenje da Rusija prati princip odbrane sovjih ekonomskih i političkih interesa, a ideologija pravoslavnog i slovenskog bratstva ne igra veliku ulogu u ruskoj spoljnoj politici. Inače mi ne možemo da objasnimo, na primer, priznanje nezavisnosti Južne Osetije od strane Moskve. Uveren sam da će Rusija jednom takođe priznati nezavisnost Kosova.


Polazeći od kakvih interesa Rusija će priznati nezavisnost Kosova? – pitali smo mi. Mislim da će se Rusija jednom vrlo uspešno integrisati u evropske i evroatlantske strukture, rekao je gospodin Pančev.


Pravo je vreme da saznamo kakav je ruski stav. Kosovska nezavisnost nije uspela u principu – ova državnost ne poseduje svoje organe uprave, ekonomija kao takva u pokrajini takođe ne postoji. Ipak, kvazidržavu Kosovo očekuje dobra budućnost, smatra ekspert slavista Ana Filimonova:

Država postoji voljom onih koji su je stvorili, a od svojih geostrateških planova ove međunarodne strukture ne odstupaju, zato će se ekonomska pomoć Kosovu nastaviti, pokrajini će se pružati diplomatska podrška, svim silama će jačati njihova pozicija na međunarodnoj sceni, bez obzira na to što Rusija neće dopustiti stuapnje Kosova u međunarodne organizacije.
Žalosna budućnost očekuje Srbe pre svega na severu Kosova, koje vlasti Prištine i Međunarodna civilna kancelarija sad pokušavaju da integrišu u ostatak kvazidržave.
Drugi naš ekspert za Balkan Georgij engeljgardt posebnu pažnju je skrenuo na bezbenosnu situaciju u pokrajini:

Što se tiče albanskih vlasti, verovatnije čak ne toliko njih, koliko međunarodnih upravljačkih struktura koje stoje iza njih, zaista se može reći da je zasluga misije EU i postepeno odlazeće administracije UN u tome što je pošlo za rukom da se spreče slučajevi masovnog nasilja protiv srpskog stanovništva za ove dve godine. Dok Priština ne uspostavi potpunu kontrolu nad teritorijom Kosova, ona je objektivno zainteresovana za maksimalno pozitivan lik, ali niko ne može da garantuje koliko će se ta težnja očuvati posle postizanja cilja. To rađa napetost i potencijalnu nestabilnost u pokrajini.
Naše istraživanje bi bilo nepotpuno bez mišljenja srpske strane. Srpski analitičar, glavni urednih izdanja Nova srpska politička misao Đorđe Vukadinović bio je kategoričan:

O nezavisnosti se naravno ne može govoriti s obzirom na činjenicu da je Kosovo u najboljem slučaju naglašavan protektorat Zapada, odnosno NATO-pakta. S jedne strane. A u malo gorem slučaju verovatno i neka vrsta, kako bih rekao, teritorije pod nadzorom organizovanih kriminalnih narkoklanova, koji teritoriju Kosova i Metohije, kao i neke susedne zemlje, koriste kao važnu bazu i utočište za transport kokaina sa Istoka na Zapad.


Tako izgleda sitaucija na Kosovu dve godine posle proglašenja njegove nezavisnosti. A šta će biti sutra? Srbija, uz blagoslov Generalne skupštine UN, predala je kosovsko pitanje Međunarodnom sudu UN u Hagu. Možda će sudije uspeti da odreše gordijev čvor?

Mislim da je taj proces pre formalan, mislim da će odluka suda biti neutralna i da neće imati veliki uticaj na proces međunarodnog priznanja kosovske nezavisnosti, izjavo nam je bugarski politikolog Anton Pančev.


Formalan ili ne, ali proces teče. I Đorđe Vukadinović čak polaže u njega izvesne nade.

S obzirom na to da čak i ta najviša međunarodno-pravna institucija nije izuzeta i ne može da se posmatra van političkog konteksta, onda možda neće biti im tako jasna osuda secesije. Ali da će podrška secesije biti to, ja mislim, ne računaju čak ni u Prištini i Vašingtonu. U tom smislu neka nadanja, koja počinju da napominju predsednici takozvane republike Kosovo, kako će posle saopštenja odluke Međunarodnog Suda Pravde pokrenuti neki novi talasi, ja mislim, od toga nema ništa. Naravno, nije uzorno očekivati da će neke strane koje su priznale Kosovo povući svoju odluku. To je isto tako malo verovatno, može da se dogodi u nekom slučaju. Jer, kažem, većina tih priznanja jesu posledice direktnog političkog i finansijskog pritiska SAD i njihovih savetnika.

Kao što vidite, mišljenja se razlikuju, ali malo ko sa sigurnošću može da kaže da je eksperiment stvaranja države uspeo. Očigledno, holivudski scenariji ne prenose se tako lako u stvarnost. Ipak, kao u svakom holivudskom filmu, i ovde postoji svoja pouka. Evo njene suštine: ako ste stanovnik male, neutralne i ne previše bogate zemlje, možete da uvodite red na svojoj teritoriji samo uz dozvolu Bele kuće. Inače sve može da se pretvori u kosvsku sagu, gde scenariste ne zanima previše život junaka posle odjavne špice. Jer u startu cilj je drugačiji: svet treba da zna ko je tu glavni za podelu bombi i nezavisnosti. Samo Rusija i Kina mogu da ne shvataju na šta se aludira. Ali to je već sasvim druga priča.