Kokainski put u visoko društvo

Odakle se odjednom pojavio „klan braće Šarić“za koji policija veruje da je uspeo da zaradi nezamislive sume novca od prodaje kokaina? Dokle dosežu kraci pljevaljske hobotnice? Zašto država nije na vreme reagovala? Kako su tamo neki „Crnogorci” (kako su Šariće često nazivali) mogli da kupuju preduzeća i zemlju po Srbiji? Zar se niko nije zapitao odakle im tolike pare? Kako su se Šarići instalirali u socijalni život Srbije? Kolika je realna opasnost i šta se može očekivati posle udara države na kriminalnu organizaciju za koju se tvrdi da dosad nije viđena u Srbiji i na jugoistoku Evrope?

Sve su to pitanja koja se pojavljuju otkako je na osnovu informacija BIA zaplenjeno 2,1 tona kokaina u Urugvaju. Do tog 17. oktobra prošle godine, samo mali broj ljudi je znao (uglavnom pojedini članovi Saveta za nacionalnu bezbednost, malobrojni inspektori policije i agenti BIA) da i u Srbiji deluje organizacija toliko moćna i finansijski sposobna da organizuje višetonsku isporuku kokaina. Bio je to veliki šok za javnost potpuno uverenu da nijedna kriminalna grupa neće moći toliko da ojača da bi mogla da uzdrma temelje same države. Pogotovo se to nije mislilo posle ubistva premijera dr Zorana Đinđića i akcije „Sablja” u kojoj je potpuno uništen „zemunski klan”. Uverenju javnosti da je nemoguće da nastane nova moćna organizacija doprinele su mnogobrojne izjave zvaničnika „da nam se ’zemunski klan‘nikad više neće desiti”.

No, krenimo redom. „Klan braće Šarić” je, po sada saopštenim podacima zapravo klan Darka Šarića. Njegov mlađi brat Duško nije obuhvaćen istragom. Poznavaoci prilika kažu da se Darko svim silama trudio da mlađeg Duška ne uvuče u poslove kojim se bavi. Obezbeđivao mu je dovoljno novca da bi mlađi brat mogao da radi ono što voli. A to su uglavnom fudbal, žene i noćni život. Vlasnik je Fudbalskog kluba „Rudar” iz Pljevalja, mnogih poznatih beogradskih i primorskih diskoteka, a od pre nekoliko godina je i suprug poznate manekenke Svetlane Dimitrić, sada Šarić.

Elem, Darko Šarić, znajući rizike posla kojim se bavi i gledajući da u to ne uvuče svog mlađeg brata, ulazi u kriminalne vode devedesetih godina prošlog veka kada krade 72.000maraka od jednog krojača iz Pljevalja. Odlazi u Italiju i kreće sa švercomcigareta. U to vreme boravi i u Amsterdamu, Španiji i kratko u Sloveniji. Nekoliko godina kasnije se vraća u Pljevlja gde vraća ukradeninovac krojaču, koji protiv Šarića povlači krivičnu prijavu podnetu policiji. Šarić nastavlja, pod mentorskom palicom jednog Nikšićanina, nezvaničnog „kralja balkanskog podzemlja”, posao sa švercom cigareta u kojem zarađuje svoj prvi milion. Kada je šverc cigareta postao „neprofitabilan posao”, čitava „crnogorska mafija” s, naravno, „nezvaničnim kraljem” na čelu okrenula se poslu s narkoticima. Šarić kao važan „šraf u mašineriji” samo je pratio taj put. Krenulo se sa švercom heroina iz Turske, a vrlo brzo su prešli i na nabavku kokaina iz Kolumbije. Čovek za vezu „crnogorske mafije” s kartelima u Kolumbiji postaje upravo Darko Šarić. Veruje se da je posebno dobre odnose razvio s takozvanim medeljinskim kartelom, jednom od najmoćnijih svetskih kriminalnih organizacija. Od „medeljinaca”, koje je osnovao Pablo Eskobar krajem osamdesetih, Šarić u početku nabavlja manje količine, do 100 kilograma. Kasnije se zajedno s poverenjem povećava i količina nabavke od kojih je poslednja, ona zaplenjena u Urugvaju, dostigla dve tone.
Istovremeno sa poslovima nabavke kokaina od „medeljinaca” a to je 2005. godina, na kriminalnoj sceni Beograda se pojavljuju „neki Crnogorci”. Pre toga, „crnogorski mafijaši“su isterani iz beogradskih podzemnih krugova još krajem devedesetih, kada je nestao glavni čovek isturenog odeljenja „crnogorske mafije“ u Beogradu Vojislav Raičević zvani Voja Amerikanac, za koga se sumnja se da je ubijen, a potom „zabetoniran” u temelje neke građevine. Njegovo telo nikada nije pronađeno. „Crnogorci” su isterani posle sukoba sa nekad moćnim „voždovačkim klanom”, čije je istaknute članove, sumnja se, likvidirao upravo Voja Amerikanac. Elem, te 2005. godine, u Beograd se vraća taj isti klan, samo što je ovog puta „glavni čovek” Darko Šarić. Podzemlje te godine još osećalo posledice „Sablje”, pa nijedan vođa klana nije mogao toliko da ojača da bi nosio titulu „kapo di tuti kapi”, iako je bilo mnogo takvih pretendenata.

U takvoj situaciji i sa ozbiljnom organizacijom (saradnike bira u krugu rođaka i najbližih prijatelja, često menja ljude zadužene za organizaciju nabavki i isporuku kokaina i ostale poslove) Šarić veoma brzo uspostavlja kontrolu nad beogradskim podzemljem. Cijena kokaina na tržištu naglo pada, a nekako s tim počinje i serija krvavih obračuna, uglavnom podmetanjem eksploziva pod automobil, što je bio svojevrstan potpis „crnogorske mafije”.U tom periodu, na maltene isti način, ubijeni su Marko Filipović Taki, vođa „dorćolaca”, i Goran Mijatović Mita, vođa klana s Bežanije.

Dok je stariji brat Šarić, Darko preuzimao kontrolu nad podzemljem, mlađani Duško s milionima u džepu počinje da prodire u socijalno tkivo Beograda i Srbije. Otvara splavove, klubove i diskoteke, koji vrlo brzo postaju kultna mesta na kojima se uvek traži mesto više i gde gostuju najpoznatije svetske muzičke zvezde. Šarići postaju popularni, pa se mnoge poznate ličnosti iz sveta muzike i mode bukvalno utrkuju ko će postati bolji prijatelj s „pljevaljskim donom“ i njegovim mlađim bratom. Zauzvrat, Šarići galantno finansiraju njihove albume, spotove i promocije. Bez trunke sumnje da bi neko mogao da se usudi da krene protiv njih, Šarići su mislili da je ceo Beograd njihov.

To, međutim, nisu mislili inspektori kriminalističke policije MUP-a. Počinje istraga, ali se ne dolazi do konkretnih rezultata. Najbliže mu prilaze kada u garaži u Novom Beogradu koja se vodi na ime Duška Šarića nalaze 20 kilograma heroina. Ipak, dokaza za hapšenje Darka Šarića ili njegovog brata, nema. Umesto toga, iza rešetaka završava njihov rođak Arso Šarić. Inspektori zaduženi za rad na slučaju „Šarić“ obaveštavaju svoje pretpostavljene o razmerama do kojih su se Šarići razgranali.

Darko Šarić ubrzo počinje i da prebacuje novac zarađen prodajom droge u legalne tokove. Pravo pitanje je zašto državni organi nisu tada reagovali? Naša saznanja govore da su pojedini zvaničnici iz Saveta za nacionalnu bezbednost itekako znali koliku opasnost za državu mogu da predstavljaju Šarići. To se najbolje vidi iz svedočenja jednog člana Saveta za nacionalnu bezbednost koji nezvanično prepričava sastanak održan 2007. godine, u vili u Užičkoj ulici na Dedinju. Bilo je to u vreme koalicione vlade DS i DSS, a na sastanku se nisu nalazili svi članovi Saveta. Tokom razgovora, jedan od članova Saveta je upitao: „Šta ćemo sa Šarićima, moramo da krenemo na njih“? Dobio je odgovor: „To je jako opasno“. Onda je drugi član Saveta dodao: „Dobro, možemo li da pričamo o tome neki drugi put“. Odgovor je bio: „Možemo da pričamo“.

U tom trenutku Darko Šarić je, kažu izvori „Politike”, počeo da širi svoj posao na Evropu. Konkurentan, sa cenama daleko nižim od tržišnih i po kvalitetu kokaina koji je izuzetne čistoće (više od 90 odsto), Šarić počinje polako da snabdeva tržište Italije, Grčke i Holandije. Počinje da se širi i na Belgiju, Španiju i ostale evropske države. U dva navrata, njegovi kuriri bivaju uhapšeni. Jednom u Austriji, drugi put u Italiji. Bezbednosne službe širom Evrope na osnovu količina zaplenjenog kokaina i njegove čistoće, tj. kvaliteta, shvataju da je reč o igraču svetskih razmera koji se snabdeva robom direktno sa izvora, dakle iz Kolumbije.

Prema nezvaničnim podacima iz policijskih izvora koji još nisu osporeni, ekipa Darka Šarića proteklih godina prodajom droge u regionu i svetu obrnula je 4,5 milijardi evra. Poređenja radi, ukupne devizne rezerve Srbije su oko 10,6 milijardi evra, a vrednost izvoza Srbije je oko šest milijardi godišnje. To su pare koje mogu potpuno da razore i državnu i društvenu strukturu Srbije: njima mogu da budu kupljene ne samo estradne i sportske zvezde nego i političari, sudije, policajci, ministri...

Gde su danas akteri ove priče?
· Darko Šarić je u bekstvu, sumnja se da je u Crnoj Gori. Policija Crne Gore ga je tražila, nije ga našla.
· Njegov brat Duško je u Pljevljima gde uspešno vodi FK „Rudar” koji se bori za šampionsku titulu.
· „Nezvanični kralj podzemlja” za koga policija smatra da je gazda Darku Šariću i dalje je to što jeste.
· Član Saveta za nacionalnu bezbednost koji je upitao: „Šta ćemo sa Šarićima” je na vlasti.
· Član Saveta koji mu je odgovorio da je to jako opasno, danas nije na vlasti.
· Inspektori koji su započeli prvu istragu protiv Šarića, danas su agenti BIA i upravo njima pripada najviše zasluga za otkrivanje pošiljke od 2,1 tone kokaina u Urugvaju.
Dušan Telesković

Tajna pretnja poznata barem godinu dana
Mada se ispostavlja da su za Darka Šarića znali i policija, i novinari, i nezavisni stručnjaci, ćutanje o najvećem srpskom narkobosu ne pokazuje da su država i društvo opet ogrezli u korupciji
Posle početnog čuđenja u javnosti kako je jedan narkobos svetske klase uspeo da u Srbiji izrasta neopaženo sve do pre desetak dana, sad se ispostavlja da su svi „nezavisni posmatrači”, to jest stručnjaci i novinari, iole upućeni u raspored snaga u srpskom podzemlju znali ko je Darko Šarić. Izgleda da nije posredi naknadna pamet nego nevoljnost da se bez dokaza govori o onome o čemu je tada i policija ćutala. Šarića je poznavalo i pola estrade ali, mada je ona poznatija po proturanju tračeva i izmišljotina nego po čuvanju tajni, o njemu nije ni reč pisnula, verovatno zato što, osim što je voleo nekretnine i plodno zemljište, navodno nije odbijao ni da uloži u snimanje i izdavanje njihovih albuma i da im izdašno plati gostovanje u nekom od njegovih brojnih lokala.

Sve to, ipak, ne znači, smatraju „Politikini” sagovornici, da je sa Šarićevom grupom otkriveno da su kriminal i pojedine državne strukture obnovile simbiotsku vezu raskinutu posle akcije „Sablja”, da su kriminalci ostali glavni lovci na talente na srpskoj estradi, da nabeđeni džet-set, kao devedesetih godina prošlog veka, i dalje svojevoljno glamurizuje kriminalce u očima svojih obožavalaca i da je društvo opet počelo da idolizuje ubice i rasturače droge.

Nekoliko dana se spekulisalo i da Šarić ipak nije tako važna figura i da je anonimnost zadržao upravo zato što je samo maska istinskih šefova. Dobrivoje Radovanović, kriminolog, odbacuje te pretpostavke, navodeći da je za Šarića kao za ozbiljnu pretnju čuo još pre godinu dana.
– On nije posrednik nego pravi „igrač”. Za njega se i tada znalo da je mnogo jači od „zemunaca” i po teritoriji kojom je ovladao, i po novcu kojim raspolaže, i po saradnicima koje je okupio. O Šariću se nije govorilo zato što je bio zaštićen od kriminalističkog progona. Iza njega su stajale političke stranke i u ovoj i u onoj zemlji. U onoj zemlji, priča podzemlje, on stoji mnogo bolje jer joj je kriminal glavni izvor prihoda. Ovde bih prvo proverio kakve su Šarićeve veze sa sadašnjim ili, možda, dojučerašnjim šefom obezbeđenja izvesne partije – kaže Radovanović.
Šarić je ostao neprimetan i zato što je u još jednoj stvari bio bolji od vođa „Zemunskog klana” – umeo je da tiho vodi svoj biznis i veze u policiji i politici koristi samo koliko su neophodne da bude miran.
– Za razliku od Dušana Spasojevića, Šarić nije sebi udarao reklamu. Čak ni firme nije otvarao na svoje ime. Nije otvoreno petljao sa specijalnim policijskim jedinicama, nije se uplitao u politiku sem što je tajno finansirao jednu ili dve stranke. Premda presretnuti tovar kokaina nije jedini brod koji je u tom trenutku transportovao njegovu drogu nego ih je na moru bilo još sedam, zamalo da ga ne izvuku iz pozadine koje se pomno držao. Nije čudno, međutim, što je našao veze u policiji ali jeste neobično što toliku količina droge koja se valjala i Srbijom i Crnom Gorom nije primetila tajna služba ni jedne ni druge zemlje i što o tome nisu obavestile javnu bezbednost. Nije razumljivo ni to što je mogao da kupi toliko zemljišta i da ga niko ne zapazi i zapita se otkud mu novac – rekao je Radovanović.

On, međutim, ne veruje da to upućuje na široku korupciju nego samo da je Šarić umeo da bira svoje ljude u državnim strukturama.
– Njegova grupa nije bila tesno skopčana s državom. Pomagali su im samo pojedinci koji rade za državu ali su dobro raspoređeni. Već je i veza sa političarima gotovo dovoljna jer stranke drže na direktnoj vezi državne organe – objašnjava Radovanović.

Ni Ratko Božović, profesor sociologije, ne veruje da Šarićev slučaj pokazuje da su država i društvo opet potonuli u stanje s kojim smo se pre nekoliko godina jedva izborili.
– Ovo je i dalje anemično društvo, gde vladaju bezakonje, haos i nasilje, iz tranzicije još nismo izašli. Nije da nismo znali, samo nismo hteli da znamo a bojim se i da će neki centri političke moći pokušati da ponovo zataškaju stvari. Ali, sada se u načelu oseća potreba i postoji volja da se istrgnemo iz beznađa. Društvo se neće vratiti u nekadašnju konfuziju – smatra Božović.

Ipak, razloga za zabrinutost ima. Radovanović upozorava da, prema podacima koje ima, veruje u postojanje još jačeg klana koji je, povrh kontakata u državnim strukturama, štitio Šarića. Nad snagom tog klana ćemo se, očigledno, tek iznenaditi, još više kada čujemo da su i za njih odavno znali svi koji treba da znaju.
Vladimir Vukasović

Sa Englezima i Amerikancima na – Šarića

Ozbiljniji rad na slučaju „Šarić” u Srbiji počinje sredinom 2008. godine, kada Biro za koordinaciju kao izvršni organ Saveta za nacionalnu bezbednost formira radnu grupu čiji je jedini posao da otkrije kako funkcioniše kokainski put od Kolumbije do Evrope
Neki izvori svedoče da je osnivanju radne grupe prethodio neformalni sastanak u restoranu „Manjež”, koji je zapravo bio nezvanična primopredaja dužnosti Radeta Bulatovića, tadašnjeg direktora BIA, njegovom nasledniku na čelu agencije Saši Vukadinoviću. Pred širim brojem poverljivih ljudi, Bulatović radoznalo pita, skrećući pažnju Vukadinoviću na klan iz Crne Gore: „Da li je moguće da Šarići imaju profit na splavu ’H20’ od 1,5 miliona dinara po vikendu?” Od bliskih saradnika dobija potvrdan odgovor. Radna grupa ubrzo počinje da skuplja dokaze protiv Šarića.

U to vreme, Šarić je posebno zanimljiv bezbednosnim službama Engleske jer osniva firme u Liverpulu, preko kojih počinje da pere novac. Englezi uspostavljaju saradnju s radnom grupom BIA i prate pošiljku koja je iz Argentine trebalo da stigne u luku u Solunu. Akcija, međutim, biva traljavo urađena. Kada je brod uplovio u solunsku luku, grčki tužilac ulazi na brod, gleda papire i saopštava da je brod pregledan u Argentini i da nema razloga da sejoš jednom proverava njegov tovar jer, kako je rekao, brod nije svratio ni u jednu luku. Brod zatim isplovljava i odlazi u međunarodne vode gde ga istražitelji, zbog nedostatka opreme, gube iz vidika. Pretpostavlja se da je deo tovara s kokainom bačen u more. Drugi deo kokaina je prevezen jahtama do manjih plaža, a zatim razrađenim metodama prebačen do mreže dilera. Bilo je to u aprilu prošle godine.

Posleove neuspešne akcije, u istragu protiv grupe Darka Šarića uključuje se i američka DEA i to preko svoje kancelarije u Rimu. U avgustu prošle godine, registruju se novi odlasci Šarićevih ljudi u Argentinu i Kolumbiju.
Počinje nova istraga. Dolazi se do podataka da su Šarićevi ljudi, posle slučaja u Solunu, razradili nov način transporta kokaina. Naime, kokain se na obali utovaruje u jahtu koja bez papira, a samim tim i bez kontrole, isplovljava do međunarodnih voda. Tu se nalazi prekookeanski brod u čijim papirima piše da prevozi, na primer, žito i koji ga stvarno i prevozi. U međunarodnim vodama, kokain se pretovaruje na brod koji zatim isplovljava do dogovorene destinacije. Kada stigne na dogovoreno mesto, brod se zaustavlja, takođe, u međunarodnim vodama. Takođe, dolaze jahte koje se natovaruju kokainom, a zatim plove do manjih plaža na kojima nema kontrole.

Saznavši to, agenti američke DEA, koja u posao uključuje i lokalne bezbednosne strukture, prate jahtu u Argentini koju je kupio Šarićev čovek. Plan je da se jahta prati do prekookeanskog broda i da se izvede akcija hapšenja. Međutim usled nevremena, jahta natovarena kokainom odlazi do Urugvaja. Amerikanci se i tu povezuju s lokalnim bezbednosnim strukturama.Oni najviše veruju obalskoj straži. Iz bojazni da se akcija i ovog puta ne izjalovi, odlučuje se da se jahta zaustavi i kokain zapleni. To je bilo 16. oktobra prošle godine, kada je i objavljena vest o rekordnoj zapleni kokaina.

Istraga protiv Šarića zvanično se pokreće u Srbiji. I Amerikanci nastavljaju svoju istragu, prevashodno prema otkrivanju Šarićevih kontakata u SAD. Istovremeno, pružaju snažnu podršku našim vlastima da se do kraja obračunaju s Darkom Šarićem. U lociranje Šarića uključuju se i bezbednosne službe SAD.

Šarić, međutim, nijeuhapšen. Jedan američki agent krajem prošle godine locira Šarića u glavnom gradu zapadnoevropske države. Javlja ambasadi SAD u Beogradu o lociranju ovog Pljevljaka. Informacija se prosleđuje našoj policiji koja istog momenta šalje zamolnicu vlastima države koja izlazi na Atlantik da uhapse Šarića. Međutim, samo sat kasnije, Pljevljak se odjavljuje iz hotela i odlazi na aerodrom. To registruje američki agent kao i to da Šarić ulazi u avion za Podgoricu.