Osveta Tadića ili rešavanje problema u SPC

Odlukom Sveti arhijerejski sinod SPC je privremeno razrešio vladiku Artemija upravljanja Raško-prizrenskom eparhijom, a za administratora eparhije odredio umirovljenog episkopa Atanasija (Jevtića). Ova odluka Sinoda SPC o privremenom razrešenju episkopa raško-prizrenskog Artemija, dovela je do fizičkog sukoba dve grupe monaha u porti manastira Gračanica.
Povodom odluke Sinoda SPC o razrešenju vladike Artemija, patrijarh srpski Irinej izjavio je kako je uveren da će SPC naći najbolje rešenje za prevazilaženje problema u Eparhiji raško-prizrenskoj. "Episkop Artemije je dobar i čestit čovek, ali je poslove bio previše prepustio drugima koji su ga kompromitovali" - izjavio je patrijarh srpski Irinej

Tuča monaha u Gračanici!
Kako javljaju zvanični mediji - grupa monaha koja podržava episkopa Artemija pokušala je da nakon dolaska vladike Atanasija za administratora uđe u manastir Gračanicu sa namerom da, kako su rekli, „zaštite razrešenog episkopa Artemija“, javio je reporter KiM radija, koji je bio na licu mesta. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, dvadesetak monaha predvođenih crnorečkim kaluđerima fizički su nasrnuli na monahe koji podržavaju odluku Sinoda SPC.

Ova konstatacija je više nego diskutabilna, jer ko je na koga nasrnuo lepo se vidi na svim video snimcima emitovanih ovih dana. Jedini koji su pesnicama pokušali na kapiji manastira Gračanica da spreče monahe da u portu manastira uđu bili su Teodosijevi monasi iz Dečana i civili (mladić u plavoj jakni) koji pesnicom udara i obara jednog od monaha. Čiji su ti obučeni batinaši zatvarali ulaz u manastir zasad je nepoznato.

U gužvi koja je nastala došlo je do fizičkog obračuna na glavnoj manastirskoj kapiji. Dok su pripadnici kosovske policije samo pokušavali da razdvoje grupe. Do intervencije kosovske policije nije ni došlo jer za to prema saopštenju KPS-a nije bilo potrebe. Izvor iz manastira navodi da je nekoliko švedskih vojnika Kfora „zbunjeno situacijom - fizički reagovalo i za kratko vreme oborilo nekoliko monaha na zemlju“ – to se ni na jednom snimku ne vidi.

Administrator Eparhije raško-prizrenske vladika Atanasije prethodno je sa vladikom lipljanskim Teodosijem služio liturgiju u manastiru Gračanica. Vladika Artemije je za vreme liturgije, ali i kasnije tokom incidenta, bio sam u svojoj keliji. On se povinovao odlukama Sinoda i, kako nam je rečeno, ne izlazi iz svoje kelije u koju se zatvorio posle dolaska iz Beograda. Odbija svaki kontakt sa medijima, a njegov mobilni telefon već danima je isključen.
Dok je vladika Atanasije obavljao episkopske dužnosti, kako nam je rečeno u Gračanici, dosadašnji pomoćni episkop vladici Artemiju episkop lipljanski Teodosije juče je pretraživao prostorije arhimandrita Simeona Vilovskog nastojeći da u njima pronađe dokaze kojima bi Artemijevog sekretara mogao predati na gonjenje sudskim organima u Srbiji. Vilovski se već duže vreme nalazi u Grčkoj na stručnom usavršavanju, a za njegove poslovne poduhvate vezuju se zloupotrebe koje su rezultirale smenom vladike Artemija.

Istragom Sinoda bilo je obuhvaćeno trošenje novca na građevinske radove na porušenim crkvama, kao i donacije za tu namenu, tokovi novca za humanitarnu pomoć, plate za monaštvo i novac za manastire iz budžeta Srbije, izdavačka delatnost, postavljanje optičkog kabla od strane eparhije, prodaja kartica i dopuna za mobilne telefone i drugi poslovi. Prema mnogim mišljenjima, sve to ne bi bio dovoljan razlog za ovako radikalnu akciju protiv vladike Artemija da uz to nije išla i njegova politička nepodobnost. Pod tu nepodobnost smatra se česti kritikovanje predsednika Tadića da se za Kosovo nedovoljno zalaže, da su njegovi istupi u SB UN o Kosovu isključivo namenjeni domaćoj političkoj sceni, a da se on u suštini ne bori za očuvanje Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije. Predsednik koji se samo političkim i pravnim sredstvima bori za integritet svoje države se u stvari za nju i ne bori – naglašavao je u više navrata vladika Artemije.
Nekoliko čodnih stvari

Prema rečima izvora agencije Beta, u manastiru Gračanica nalaze se trojica episkopa, Artemije, Atanasije i vladika lipljanski Teodosije, ali su oni u odvojenim prostorijama i međusobno ne komuniciraju. Trenutno je situacija u manastiru Gračanica mirna a obezbeđuju ga uobičajene snage Kfora. Manastir je otvoren za vernike.

Eparhija raško-prizrenska danas je na svom sajtu, za koji je blagoslov dao vladika Artemije, ocenila da episkop Atanasije, kao administrator, u eparhiji "sprovodi čistke na brutalan i bezobziran način". U saopštenju eparhije se napominje da su episkop Atanasije i episkop lipljanski Teodosije stigli u Gračanicu samo sat vremena posle odluke Sinoda SPC o razrešenju vladike Artemija. Napominje se još da je episkop Atanasije iz Beograda doleteo helikopterom MUP-a Srbije za šta je bilo potrebno posebno ovlašćenje KFOR-a koje za let našim letelicama nije davano ni kada je predsednik Tadić to tražio.

Novopostavljeni administrator Eparhije raško-prizrenske, episkop Atanasije služio je u manastiru Gračanica Svetu arhijerejsku liturgiju, čime je formalno preuzeo novu dužnost, pošto je sa te dužnosti razrešen vladika Artemije. Ono što je na toj liturgiji zabeleženo kao neobično bilo je to da su liturgiji koju je jutros u Gračanici služio vladika Atanasije prisustvovali su samo "Srbi koji su izašli na nedavne izbore Hašima Tačija" – ostalih vernika iz Gračanice i okolnim sela nije bilo.

Do raščišćavanja nagomilanih problema, raznih vidova zloupotreba, olakog i rasipničkog trošenja novca, kao i faraonskom luksuzu pojedinih vladika, u SPC je najzad moralo doći. Stoga i privremeno razrešenje vladike Artemija prihvatamo kao deo tog ukupnog raščišćavanja u SPC, ali se na tome Crkva ne sme zaustaviti. Ima još mnogo vladika koji bi imali šta da se priupitaju, pa vam u tom pravcu nudimo tekst „Politike“ koji o svemu tome govori.

Drugi i znatno osetljiviji deo koji svako mora doći na red u sređivanju SPC je deo koji se odnosi na služenje liturgije, a onaj zadnji ili prvi treba da bude odnos naših vladika prema Vatikanu. Sve je više onih koji su češće u Vatikanu na poklonjenju Papi, nego sa svojim vernicima i u crkvama svoje eparhije. Ta provatikanska struja takozvanih reformatora i osavremenjivača SPC isuviše postaje glasna, a ovaj narod bi hteo svoju Pravoslavnu Crkvu bez uvlačenja pod skute Pape i Vatikana koji nas je kroj istoriju zadužio potocima krvi. Saradnja sa Vatikanom treba da postoji ali saradnja nije išto što i prihvatanje podaničke uloge u odnosu na Vatikan. Podanika zapadu i ti, naših „prijateljima“ je u politici previše, koji su se ovom narodu smučili do povraćanja, zato neka bar SPC sačuva dostojanstvo svoje i ovog naroda.

Ako se svo raščišćavanje i sređivanje Crkve završi samo na udaljenju vladike Artemija onda će svima biti jasno da je ovo bila samo Tadićeva politička osveta iz naslova, u kojoj je SPC odigrala najprljaviji deo igre. U takvu Crkvu vernici i oni koji stvarno veruju u Boga neće zalaziti.

Mnoge crkvene afere i dalje otvorene
Pre „slučaja vladike Artemija” javnost je upoznata s raskošnim dvorom episkopa Vasilija, pismom vladike Grigorija, suđenjem Pahomiju… – Liturgijsko pitanje izazivalo je i tuče u hramovima
Nepravilnosti u finansijskom poslovanju eparhije, neizvršavanje odluka Svetog arhijerejskog sabora i Sinoda, organizaciona rešenja u eparhiji, prema obrazloženju „crkvene vlade“, doveli su do toga da vladika raško-prizrenski Artemije bude privremeno razrešen eparhijskih dužnosti, kao i da se pokrene postupak za utvrđivanje njegove kanonske odgovornosti pred Saborom.

Duži niz godina, kako je novinarima obrazložio odluku Sinoda vladika bački Irinej, vode se polemike između vladike Artemija, s jedne, i Sabora i Sinoda, s druge strane, oko pitanja obnove svetinja na Kosmetu i nekih organizacionih rešenja u eparhiji.

Sabor je više puta umoljavao episkopa raško-prizrenskog da primi na korišćenje crkve i druge objekte koji se obnavljaju prema Memorandumu iz 2005. godine koji su potpisali patrijarh Pavle, Unmik i privremene institucije Kosova, na šta je on odgovarao da crkve ne mogu da obnavljaju „oni koji su ih rušili“, da se obnova sprovodi bez uvažavanja njega kao nadležnog episkopa i, uz sve to – da je cela obnova loše sprovedena.

Osim toga, Sabor je od episkopa raško-prizrenskog tražio da razreši svih crkvenih dužnosti svog ličnog sekretara protosinđela Simeona, igumana manastira Banjska.

Nezvanično se tvrdilo da je otac Simeon preuzeo na sebe i nadležnosti koje pripadaju samom episkopu. Vladika Artemije nije ispunio ni ovu odluku, tvrdeći da se radi o klevetama protiv igumana.

„Slučaj vladike Artemija” je poslednja u nizu afera koje su poslednjih godina potresale SPC. Neposredno uoči izbornog sabora krajem januara, mediji su naširoko izveštavali o velelepnom vladičanskom dvoru episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija u Bijeljini, opremljenog stilskim nameštajem i brojnim pozlaćenim ukrasima. Taj slučaj podsetio je na kupovinu luksuznih vozila za potrebe nekih eparhija, izgradnju velelepnih vladičanskih dvorova, od kojih se za neke tvrdilo da su opremljeni nesvakidašnjim luksuzom poput đakuzija .

O „gresima” sabraće arhijereja progovorio je i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije u pismu upućenom svim vladikama posle zasedanja Sabora u novembru 2008. godine, a koje je bez njegovog znanja objavljeno u javnosti. Episkop Grigorije ređao je dokaze „očigledne nemoći“ Crkve: „javni nesrećni skandal sa episkopom vranjskim“, „raskol u Americi koji ne zaceljuje“, Hram Svetog Save koji se gradi „kao Skadar na Bojani“…

Ovaj potez vladike zahumsko-hercegovačkog nije naišao na razumevanje nekih arhijereja, a kritikovali su ga i pojedini trebinjski novinari, aktivisti nevladinih organizacija. Ne samo zbog tog pisma – uz uvrede na račun vladike Grigorija, oni su pisali i o letnjikovcima i imanjima koje je eparhija navodno dobila od premijera Republike Srpske Milorada Dodika, ali i o raznim poslovima kojim se vladika Grigorije bavi. Zbog toga su u martu prošle godine dvojica aktivista nevladinih organizacija privremeno izopštena iz crkvene zajednice odlukom crkvenog suda Eparhije zahumsko-hercegovačke. Vladika Grigorije, koji je predsedavao Crkvenim sudom, nedavno ih je pod pritiskom ipak pomilovao.
Veliku pometnju, koja se ponekad završavala i nemilim scenama u crkvi ili porti izazvalo je i „liturgijsko pitanje“, odnosno polemika oko toga kako treba služiti liturgiju. Budući da bogosluženje nije bilo isto čak ni u susednim eparhijama ili gradovima koji su udaljeni jedan od drugog svega desetak kilometara. Tako je pitanje liturgije prestalo da bude samo teološka stvar i postalo je nešto što zbunjuje vernike i stvara podele u Crkvi. Sabor je u nekoliko navrata istakao da se liturgija mora služiti „u duhu vekovnog liturgijskog predanja naše Crkve“, ali su tumačenja šta je to „vekovno predanje“ doprinela da bogosluženje i dalje ne bude jedinstveno.
U Šumadijskoj eparhiji, u selu Tulež, na Pavlovdan 2006. godine došlo je do verbalnog razračunavanja između vladike šumadijskog Jovana i vernika za pevnicom, a koškanja je bilo i početkom prošle godine u porti Stare crkve u Kragujevcu gde je došlo do razmirica između sveštenstva i vernika. Sličan incident dogodio se i u crkvi u selu Duškovcima i to u prisustvu vladike žičkog Hrizostoma.

Verovatno najteži potres koji je narušio ugled SPC bio je sudski proces protiv vladike vranjskog Pahomija koji je okrivljen da je izvršio bludne radnje nad četvoricom dečaka. Suđenje je trajalo od 2003. do 2006. godine. Optužbe koje su se odnosile na dvojicu dečaka su „pale” zbog zastarelosti, dok za one protiv druge dvojice maloletnika – nije bilo dokaza. Posle ove presude, tadašnji ministar pravde Dušan Petrović tražio je da sudija koja je donela presudu bude razrešena dužnosti, ali je Visoki savet pravosuđa Vrhovnog suda Srbije taj zahtev odbio.

Povremeno se u javnosti pojedine vladike povezuju s političkim strankama i njihovim liderima. Neki su pogrdno nazivani „crvenim episkopima“, drugi „demokratama“, a neki su i javno podržavali političare koji su im naklonjeni. Najpoznatiji slučaj te vrste desio se 2000. godine, uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora u tadašnjoj SR Jugoslaviji, kada je vladika mileševski Filaret javno podržao Slobodana Miloševića i to posle decenije njegove vlasti, bombardovanja, povlačenja srpske vojske i policije s Kosmeta i u vreme oštre političke podeljenosti u Srbiji. Podrška ovog episkopa nije naišla na razumevanje dela birača, a nešto kasnije došlo je do petooktobarskih promena u Srbiji.