BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

„Moraćemo da priznamo Kosovo ako uđete u NATO”

„Moraćemo da priznamo Kosovo ako uđete u NATO”
07.02.2010. god.
Ako Srbija istraje na želji da uđe u NATO, moraće da se odrekne Kosova, nakon čega će i Rusija biti primorana da preispita svoj stav prema Kosovu, jer „ne možemo biti veći Srbi od Srba”, kaže za „Blic” Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO, u odgovoru na polemiku koja se zahuktala u Srbiji o mogućem članstvu u NATO.

- Nisu sve zemlje članice NATO priznale nezavisnost Kosova. Kao što je poznato, to su Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka. Ali i po međunarodnom pravu, i po statutu NATO takva situacija je prepreka na ulazak Srbije u Alijansu. Kako se stav većine zemalja NATO neće menjati, to znači da Alijansa može da primi Srbiju u svoje redove samo u „novim” granicama - bez Kosova. Beograd će morati da zvanično prizna suverenitet Prištine, što će naravno povući za sobom promenu stava i Madrida i Moskve. Mi prosto nećemo imati argumenata, kako kaže ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, da „budemo veći Srbi od samih Srba” - obrazložio je Rogozin.

Upitan kako Moskva gleda na polemike u Srbiji o atlantskim integracijama, Rogozin kaže da ne razume stav onih predstavnika srpske političke i vojne elite koji žele ulazak Srbije u NATO.

- Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen nedavno je izjavio da ako Srbija želi članstvo u EU uopšte nije obavezno da prvo uđe u NATO. Uz to, teško mi je razumljivo kako se može govoriti o tome kada se u Beogradu do danas vide tragovi bombardovanja NATO od pre deset godina. Tu je i problem Kosova, čiju je nezavisnost priznala većina zemalja članica NATO. Pa problem demonizacije srpskog naroda, flagrantni antisrpski dvostruki aršini Zapada prema učesnicima rata u (bivšoj) Jugoslaviji... Zar je sve to zaboravljeno? Rusija naprosto neće razumeti izbor Srbije u korist NATO u svetlu svega što sam nabrojao.

Ruski ambasador pri NATO veruje da pitanje učlanjenja u alijansu svakako treba rešavati referendumom, a pre njegovog raspisivanja treba, kaže, proučiti iskustvo neutralnih zemalja Evrope: Austrije, Švajcarske, Švedske, koje su zadržale vanblokovski status, iako su susedi zemalja koje ulaze u NATO.

- To im ne smeta da vode miran život i da mirno grade vlastite institucije bezbednosti, ne predajući Briselu svoj nacionalni suverenitet - kaže Rogozin i savetuje da Skupština Srbije i srpska javnost toj ideji posvete maksimalnu pažnju.

U osvrtu na situaciju u južnoj srpskoj pokrajini Rogozin kaže da nije promenio svoje mišljenje o kosovskom problemu.

- Stav Rusije je da ne priznaje nezavisnost Kosova, da ne dozvoli preispitivanje granica Srbije. Činjenica da je u toku smanjenje snaga Kfora uopšte ne znači da se situacija na Kosovu sredila i da se živi mirno - zaključuje on.

Aleksandar Konuzin, ruski ambasador u Beogradu, prekjuče je takođe izjavio da bi Srbija pristupanjem NATO priznala nezavisnost Kosmeta jer, kako kaže, „ta vojna organizacija ne smatra Kosovo delom Srbije”.

  • Izvor
  • Blic
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »