Zašto zapadne privatne (NATO) kompanije ne podležu odredbama o zabrani ratovanja domaćih državljana u sukobima u stranoj državi?

Od kada je počelo "arapsko proleće", NATO agresija na Libiju, sukobi u Siriji i Ukrajini, zemlje Balkana počele su da menjaju svoja krivična zakonodavstva u smislu kažnjavanja onih koji učestvuju u sukobu u stranoj državi.

Tako je određeno u krivičnim zakonodavstvima da domaći državljani koji učestvuju u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, kao pripadnici vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nisu državljani te strane države, kao ni pripadnici zvanične misije međunarodne organizacije, kazniće se zatvorom.

U Srbiji se trenutno vodi postupak protiv lica optuženih za vezu sa terorističkim organizacijama, kao i za pozivanje na samoubilačke akcije u Srbiji.

Međutim, postavlja se pitanje selektivne primene ove odredbe zakona. O učešću srbskih državljana u sukobima širom planete u britanskim i američkim privatnim vojnim formacijama pod pokroviteljstvom američke, britanske vojske ili NATO-a, niko ne spominje. Pre svega niko ne spominje te organizacije koje to sve organizuju.

Dobro je poznato da veliki, možda i najveći broj građana ratuje za zapadne privatne vojne firme širom planete i to pod pokroviteljstvom SAD, Britanije ili NATO-a. Od toga, pretpostavlja se da je najveći broj njih u Iraku i Avganistanu.

Akcenat pravosudnih organa je isključivo bačen na osobe koje ratuju na strani islamističkih terorističkih organizacija, ili su u vezi sa njima, kao i na dobrovoljce u Novorusiji.

Za ovaj dugi niz godina, niko se nikada od pravosudnih organa nije zapitao o tim firmama, a onda i o domaćim državljanima kao pripadnicima tih paravojnih jedinica pod pokroviteljstvom NATO-a, Britanije i SAD.

Ekspert za terorizam, Dževad Galijašević naglašava da postoji nekoliko segmenata kršenja pomenutog zakona, te da na ta pitanja nije dat odgovor.

On napominje da postoji niz takvih organizacija koje deluju na prostoru Balkana, a neke od njih su: "KDR", "SOC-SMG", "DynCorp", "MG Right" i druge. Galijašević između ostalog naglašava da one "sede" u hotelima "West Inn" u Zagrebu, "Holiday Inn" u Sarajevu, hotelu "Tuzla" u Tuzli i mnogim drugim u zemljama Balkana.

Njihova "predstavništva" postoje i u Srbiji. Te firme čak javno vrbuju i putem oglasa pozivaju ljude na ratišta širom sveta, te se kroz takav "legalan" rad upućuje opšti poziv stanovništvu za učestvovanje u sukobima širom sveta u paravojnim privatnim formacijama pod pokroviteljstvom SAD, Britanije ili NATO.

Postavlja se pitanje, da li je to kršenje zakona, i zašto sve države u regionu ćute o ovim problemima, gde država svesno, i legalno, dopušta zapadnim privatnim agencijama da vrbuje i angažuje sopstvene državljane da ratuju na ratištima širom sveta pod zastavom NATO, SAD ili Britanije.

Ovde se postavlja i jedno drugo bezbednosno pitanje, a to je, da se samim tim "legalnim" angažovanjem ljudi na ratištima u stranim državama povećava mogućnost i izvođenja terorističkih napada na sopstvenoj teritoriji.

O ovoj temi smo razgovarali sa pripadnikom Vojske Donjecke Narodne Republike, Dejanom Berićem - Dekijem.

Dejane, u Srbiji je na snazi odredba zakona o zabrani učešća u sukobima u drugim državama. Međutim, vidimo da se razne američke i britanske firme pod pokroviteljstvom NATO-a bave regrutaucijom srbskih državljana među svoje redove. One najnormalnije obavljaju ovu delatnost, te upućuju srpske građane na ratišta širom sveta. Prema tim agencijama  je uspostavljen jedan odnos  kao da su to normalne, da ne kažemo privredne agencije. Kakvo je tvoje mišljenje, koji si pa i javno izložen pretnjama da ćeš biti uhapšen, a u odnosu na te firme i ljude koji se bore u tim formacijama preko privatnih američkih, britanskih i drugih firmi.

- Ne vidim nikakv razlog da se čudiš tome. Jednostavno, u Srbiji se donose i sprovode zakoni trenutno, i koji se kose sa zdravim razumom, što i nije tako strašno. Oni koji ih donose treba da završe tamo gde idu takvi ljudi. Ima takva institucija u Kovinu. Donose se i zakoni koji za sobom vuku mnogo veće posledice. Ljudi na vlasti koriste ustav, sudove i zakone kako im je volja.

Znam da je sudstvo kod nas jako u smislu organizacije, ali takođe naše sudstvo nema mnogo veze sa pravdom i sa pravom. Naravno, nisu svi takvi. Uvek ima onih koji rade svoj posao kako treba, i po savesti, ali je zato grupa profitera, licemera i srebroljubaca u njihovim redovima koji će i rođenu majku prodati za pare, a kamoli sprečavati nelegalne aktivnosti, bez obzira što se time urušava država.

Kad su doneli taj zakon, trebali su prvo da uhapse i osude na maksimlane kazne ljude koji u Srbiji organizuju tako nešto, regrutaciju srbskih državljana u privatne američke, britanske i druge firme. Tako bi dokazali da je pravda jednaka za sve.

Međutim,  ne mogu protiv onih koji su ih doveli na vlast i koji upravljaju državom ,ali koji stvarno upravljaju državom, a ne naše marionete.

Srbi su uvek bili i biće dobri borci, nama je to jednostavno u krvi. Međutim, uništavanjem Srbije kao države u privrednom smislu , stvorili su plodno tlo za takve i druge organizacije.

U neku ruku mogu da razumem ljude koji idu u rat zbog novca. Mogu da razumem, ali ne mogu da opravdam takav stav.

Međutim, svako na svetu ima pravo na svoje mišljenje, i na to, šta će da radi sa svojim životom. Razlika između zločinca i časnog vojnika u ratu je veoma mala i lako se može preći.

Žao mi je što mi je tamo zatvoren put, mnogo mi je žao. Nedostaje mi naša zemlja, nedostaju mi ljudi i priroda ...

Međutim, doći će vreme kada će se sve to vratiti u normalu. I znaće se, da smo mi ovde ti koji su čast Srbije, a ne sramota, kako kaže naš premijer, a da su ti, koje svesno šalju da ratuju na strani NATO fašističkih hordi po svetu, sramota za sav normalni svet.

O tome mogu da se pišu kilometarski tekstovi . Za mene kao čoveka koji je živeo u Srbiji i koji dobro pamti zločine fašističke NATO horde  i koji takođe dobro zna da je iz Albanije pokušan pešadijski upad na teritoriju Srbije združenih snaga albanske regularne vojske , terorističke UČK i raznoraznih plaćenika, izuzetno me je bilo sramota pred našom decom, a posebno pred ljudima koji su dali život za Srbiju, da saznam da se sprema vojna vežba Srbija -NATO-Albanija.

To nije ni moralno, ni prirodno, a oni koji to dozvole zauvek će biti upisani crnim slovima u istoriju Srbije.

Pomenuo da postoji ogromna razlika  između plaćenika i dobrovoljca

Što se tiče dobrovoljaca i plaćenika, razlika je velika. Oni koji idu u rat kao dobrovoljci znaju tačno zašto idu i ima mnogo više razloga za odlazak u rat nego kod plaćenika. Kod  plaćenika je samo jedan razlog, a to je novac.

Kod dobrovoljaca je ideja, želja da se pomogne narodu, posebno sada ruskoj braći. Mada, mnogi kažu da Rusi nikada ništa nisu učinili za nas. To su ili nepismeni ili ludi ljudi. Mogli bi se svrtstati i u treću grupu, a to je da su i oni plaćenici koji šire laži kako bi opravdali svoje postupke.

Takođe, plaćenik mora da uradi i stvari koje se možda i kose sa njegovim moralnim principima, dok dobrovoljac nema taj problem, jer se nama ni ne postavljaju takvi zadaci , sem zaštite naroda i eliminisanja neprijatelja.

Odlikovan si naredbom Ministra odbrane Ruske federacije

To je medalja Ruske federacije za učešće u vraćanju Krima. Malo je poznato kod nas ali Rusi ovde znaju. Doduše dobijali su je i oni koji nisu zaslužili, ali ja sam je dobio zato što sam, kako oni kažu, "obnaružio" jednu diverzantsku grupu od jedanaest ljudi, dan pred izbore. Inače, moj zadatak je bio ovde danima biti u šumi i čekati. U martu vreme u šumama i brdima Krima je užasno,svaki dan kiše i hladno, užas jedan.

Vanja Savićević,