Neki lavru žele da pretvore da pretvore u mumiju u kojoj nema ništa osim ljušture

Pritisci koji se na kanonsku Pravoslavnu Crkvu u Ukrajini vrše od prošle godine poprimaju sve veće razmere i postaju sve podmukliji. Objekat napada, pretnji i intriga postala je, kao i obično, i Počajevska lavra koja se nalazi u zapadnom delu regiona.

Namesnik Počajevske Lavre Uspenja Presvete Bogorodice, mitropolit Počajevski Vladimir govorio je s redakcijom izdanja Segodnja.ua o situaciji u vezi s jednim od najvećih duhovnih centara pravoslavnih hrišćana u Ukrajini.

— Vladiko, recite nam nešto o tome šta se sad dešava s Lavrom, kakva je to odluka Ternopoljskog oblasnog saveta po kojoj se može desiti da Lavra postane muzej?

— U Veliki četvrtak sveta Crkva pominje Tajnu Večeru i izdajstvo Jude koji je za 30 srebrnjaka prodao Hrista Spasitelja. Ovi događaji su se dešavali pre dvadeset vekova. Vreme prolazi, ali lica i radnje ostaju isti.

Ove, 2015. godine na Veliki četvrtak se desilo nešto slično. Poslanici oblasnog saveta koji sebe smatraju hrišćanima donose nehrišćanske zakone. Oni Počajevsku Lavru (duhovni centar pravoslavnih hrišćana) žele da pretvore u istorijski muzej, da manastirom ne upravljaju nastojatelj i bratija, koji su 1240. godine osnovali obitelj, već direktor i drugi turistički vodiči koji najčešće ne veruju u Boga.

Kako neko može manastir u kojem se služi, koji su osnovali i u kojem žive monasi da pretvori u muzej? Manastir i bratija obitelji su duhovno živ organizam svete Crkve koji duhovno rukovodi mnoštvom pravoslavnih hrišćana. A danas ljudi na vlasti koji sebe nazivaju hrišćanima žele da pretvore manastir u muzej, odnosno u mumiju u kojoj nema ničega osim ljušture.

Danas neki Lavru pokušavaju da pretvore u ono što im nije pošlo za rukom u vreme Sovjetskog Saveza; ono što nisu mogla da učine «Lenjinova deca». I opet, vreme prolazi, a lica i radnje ostaju isti. Šta žele da postanu i kako se predstavljaju narodni izabranici i za koji narod se brinu videće se na osnovu daljih odluka.

Ali kao što su monasi i pravoslavci 60-ih godina odbranili Lavru i nisu predali obitelj u ruke bezbožnih ateista, tako ni danas monasi i parohijani neće dati obitelj neverujućima na izrugivanje.

— Ispostavlja se da neko Počajevsku Lavru želi da pretvori u muzej? Da li to znači povratak u SSSR?

— Čini mi se da naše lokalne vlasti još uvek poštuju dekrete Lenjina i njegovih pomagača i da su ovi dekreti na njihovom dnevnom redu. On je Crkvu odvojio od države, konfiskovani su svi hramovi. Sva imovina koja je pripadala Crkvi bila je predata nacionalnim parkovima i drugim različitim organizacijama koje nisu imale nikakve veze s njom. Oni su sve uništavali i razarali. Mislim da danas ovi ljudi žele da postignu isti cilj. Pogledajte kako se Počajevska Lavra danas neguje zahvaljujući Pokrovu Majke Božije i zastupništvu prepodobnog Jova i Amfilohija, zahvaljujući radu i brizi njene bratije. Mislim da oni koji žele da uključe Lavru u nacionalni park planiraju da sve dovedu do žalosnog i alarmantnog stanja u kojem se Crkva nalazila u godinama Sovjetskog Saveza.

— Da li je ranije bilo pokušaja da se Lavra pretvori u muzej?

— To je dugogodišnji problem. Nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost i kad je počelo poboljšanje u odnosima države prema Crkve predsednici i druga službena lica su izdavali ukaze za povratak Crkvi onoga što je uzeo sovjetski totalitarni režim. Ternopoljski poslanici su 2002. godine izdejstvovali osnivanje nacionalnog parka bez obzira na prethodne odluke i tvrdnje predsednika i «ubacili» su naš manastir u sastav Kremenecko-Počajevskog državnog istorijsko-arhitektonskog nacionalnog parka. Na molbu bratije kabinet ministra je 2003. godine oslobodio istorijske objekte Lavre od potčinjavanja nacionalnom parku i predao ih je zakonitom vlasniku – Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi koju predstavljaju počajevski monasi.

Sve je to potvrđeno ugovorom o besplatnoj arendi između Počajevske Lavre i Gosstroja na rok od 49 godina, do 1. januara 2052. godine. Treba istaći da je od 60-ih godina do 2000. godine Lavra plaćala zakupninu. Ternopoljska oblasna skupština je 3. jula 2014. godine «oživela» i inicirala je obraćanje premijeru s molbom da se ugovor anulira i da se objekti Lavre vrate nacionalnom parku. Tada nisu dobili odgovor na svoje obraćanje. I evo, skoro godinu dana kasnije, 9. aprila 2015. godine, u toku Strasne sedmice, kad se Hristova Crkva seća poslednjih dana zemaljskog života Hrista Spasitelja, poslanici su se ponovo vratili ranijem.

— Šta mislite, ko ima koristi od svih ovih planova i ugnjetavanja?

— Mislim oni koji ne žele da žive u miru i slozi, koji se ne trude da svoj život grade u skladu s Božijim zapovestima.

Neprijatelj ljudskog roda – đavo, stalno huška ljude jedne protiv drugih, izazivajući zavist, svađe i neslogu. Ali Brod Crkve, ploveći talasima ovozemaljskog mora, nosi i Počajevsku obitelj koja se uzdiže kao jedan od jarbola.

— A kako se ljudi u samom gradu odnose prema vama?

— Hvala Bogu, naš gradić je miran. Stanovništvo je pravoslavno, ljudi žive spokojno i u miru.

— U medijima ima mnogo provokacija u vezi sa svetinjom. Da li ste ih opovrgli?

— Davali smo komentare i intervjue, ali s bolom želim da konstatujem činjenicu da nijednom naše reči i obraćanja nisu doprli do javnosti, uzimane su samo neke rečenice iz našeg govora ili je izvrtan smisao naših ubeđenja.

— Šta ćete preduzeti ubuduće?

— Želimo da damo tačne informacije našim sunarodnicima, parohijanima i hodočasnicima.

Pres-služba Ukrajinske Pravoslavne Crkve

Namesnik Počajevske Lavre mitropolit Vladimir

Sa ruskog Marina Todić