Popularnost „Raša tudej“ - ljudi žele da čuju i drugu stranu

Sve veća gledanost televizije „Raša tudej“ odražava potrebu ljudi da upoznaju i drugi pristup aktuelnim problemima, ocenili su stručnjaci u izjavama za Sputnjik, komentarišući zabrinutost EU zbog rastućeg uticaja te televizije i otvaranja internet portala i radio-stanica širom sveta.

Evropski savet, koji čine lideri 28 članica EU, zadužio je na svom poslednjem samitu visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini da do kraja juna pripremi plan protiv, navodnog, propagandnog uticaja Moskve na građane zemalja Zapada, s posebnim osvrtom na istok Evrope, to jest na bivše članice sovjetskog bloka.

Evropski lideri, po svemu sudeći, najviše su zabrinuti zbog rastućeg uticaja televizije Raša tudej, kao i internet portala i radio-stanica Sputnjik, koje u Briselu smatraju važnim elementom takozvanog „hibridnog rata“ koji Rusija navodno, od početka ukrajinske krize, vodi protiv zapadnog sveta.

Dugogodišnji novinar i autor knjige „Kriza medija i mediji krize“ Slobodan Reljić kaže da ova pojava nije ništa novo na evropskom medijskom nebu, jer današnje generacije, podseća on, još pamte vreme kad su sve zapadne zemlje imale svoje propagandne servise širom sveta, što je naročito bilo vidljivo u istočnoj Evropi.

„Sada, kada je Rusija napravila vrlo sličan instrument kao Si-En-En, oni su jedno vreme to tolerisali i nisu shvatili u čemu će biti njihov problem“, rekao je Reljić.

On je naglasio da će se, kako se bude uvećavao broj ljudi koji koji žele da čuju neku drugu vrstu pristupa aktulenim pitanjima, situacija na tom polju stalno zaoštravati, dodajući da se mogu očekivati samo gori i sve suroviji odgovori.

„Nema tu nikakvog fer-pleja, Zapad nije navikao ni na kakav fer-plej. Oni u poslednjih trista godina samo osvajaju… I nemaju taj odnos. Mogu se zaustaviti samo u meri u kojoj neko može da se izbori za to. Nema tu nikakve milosti, i to znaju svi koji učestvuju u tim 'igrama' s medijima`“, ističe Reljić.

U medijskim napisima proteklih dana provejavaju mahom ocene da će Zapad teško moći da nadoknadi svoje sadašnje zaostajanje u informativnom ratu, pre svega zbog trenutnog stanja, odnosno krize u sopstvenim medijima.

Informativne kuće širom Evrope su teško pogođene nedavnom ekonomskom krizom, otpuštanja novinara su svakodnevna pojava, a redakcije imaju sve manje sredstava za finansiranje dopisništava ili slanje ekipi na teren.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević, međutim, kaže da Evropa trenutno nema naročitog razloga za zabrinutost, bar kad je reč o Srbiji i to ne samo zbog toga što zapadne zemlje na Balkanu još uvek imaju svoje aktivne servise političke propagande.

„Dan-danas, ostaci toga su radio-stanice Glas Amerike, Dojče vele, RFI, i tako dalje… Prema tome, ne govorimo ni o čemu novom. Ako imate takvu situaciju, logično je da i ta druga strana — koja je u ovom trenutku 'ciljana' od strane Zapada kao neprijateljska — mora da ima odgovor na takvu vrstu propagande koja se vodi protiv nje“, kaže Milivojević.

Većina medija koji deluju u u Srbiji, prema njegovim rečima, trenutno je prozapadno orijentisana.

„To su ili mediji koji imaju uglavnom 'evrofanatičnu' uređivačku politiku, ili im je uređivačka politika 'evropskija' nego što je, recimo, 'rusofilska'“, kaže Milivojević i dodaje da u ovom trenutku, kad je reč o samoj Srbiji kao jednom medijskom tržištu, možemo govoriti o apsolutnoj dominaciji onoga što je ideja Brisela i Vašingtona.

„Sve ono što drugi govore, računajući tu i ruski uticaj, na domaćem medijskom tržištu potpuno je irelevantno“, smatra Milivojević.