BitLab hosting
Početna stranica > Novosti
Foto reportaža sa Bleda

Svečana akademija za pamćenje - 20 uspešnih godina Saveza srbskih kulturnih društava Slovenije

Svečana akademija za pamćenje - 20 uspešnih godina Saveza srbskih kulturnih društava  Slovenije
17.03.2015. god.

Bled, najuređeniji turistički kraj Slovenije bio je 14. marta deo Slovenije u koga su stigli predstavnici srbskih društava iz cele Slovenije. Lepršave srpske narodnje nošnje na mladim Srbima, koji su stigli iz svih krajeva Slovenije, šetajući se po obali bledskog jezera, izazivali su divljenje kod mnogobrojnih turista, koji su ovih dana otvorili turističku sezonu u ovom biseru slovenačkog turizma.


 

Ponosan je bio Nikola Todorović, predsednik Saveza Srbskih društava Slovenije, koji je pozvao predstavnike srbskih društava u ovaj kraj slovenačke pokrajine Gorenjske, da zajedno proslave 20 godina Saveza na Svečanoj Akademiji u poznatoj festivalskoj dvorani na Bledu.

 

Da je ova svečana akademija bila na visokom nivou dokaz je i taj da su njen rad pratili novinari televizije, radija, štampanih i elektronskih medija iz Srbije, Republike Srpske, Slovačke, Austrije i Slovenije.

 

 

Svečanu Akademiju su svojim prisustvom počastili i gosti iz Srbije, Republike Srpske, Slovačke, Rumunije Austrije i Slovenije.

 


 

Na Bled su stigli: Tanja Fajon, poslanik u Evropskom parlamentu iz Republike Slovenije, Janko Veselinović, predsednik Odbora Narodne Skupštine Republike Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Dragan Matić, predsednik Odbora za kulturu Parlamenta Republike Slovenije, Dane Malešević, ministar za prosvetu i kulturu u Vladi Republike Srpske, Ognjen Vučina, šef kabineta u Ministarstvu prosvete i kulture Republike SrpskeAntona Peršaka, državneg sekretarja v Ministrstvu za kulturo Republike Slovenije in predsednika Sveta Vlade Republike Slovenije za nacionalne manjšine narodov nekdanje SFRJ, ter dr. Sašu Gazdića, vodjo službe za kulturne raznolikosti in človekove pravice na Ministrstvu za kulturo Republike Slovenije, Igor Teršar, direktor Javnog fonda za kulturne aktivnosti Slovenije, Aleksandar Radovanović, ambasador Srbije u Sloveniji, Stana Končarević, konzul u ambasadi Srbije, Željko Jerkić, ambasador BIH u Sloveniji i Azra Popović konzul BIH u Sloveniji, Dejan Mandić, sekretar SPC u Sloveniji, Mirko Jokić, zamenik Vladike Zvorničko Tuzlanskog, Toni Mežan, zamenik gradonačelnika Bleda, Matjaž Završnika, direktor Zavoda za kulturu Bled, Stane Ribič, predstavnik srpske nacionalne zajednice Slovačke, Ognjen Krstić, predsednik Saveza Srba iz Rumunije, Borislav Kapetanović, predstavnik Saveza srbskih društava Austrije, Miloš Radić, Dragomir Blagojević i Ilija Janković, bivši predsednici Saveza, Vaso Predojević, Marinko Jagodić, Ostoja Šobot, Radoslav Milanović, Rade Vučkovac, srbski književnici iz Slovenije.

 

Savez srbskih društava Slovenije  osnovan je u Ljubljani na svojoj prvoj skupštini 4. 3. 1995. godine i od tada pa do današnjih dana u svoje redove učlanio 16. srbskih društava. Prema rečima Nikole Todorovića, aktuelnog predsednika Saveza:  „Tih godina prošlog veka -  obzirom na tadašnje odnose i lošu medijsku sliku o državnoj politici tadašnje Srbije odnosno Savezne republike Jugoslavije, Srbi u Republici Sloveniji su se počeli organizovati u srbska kulturna i druga društva, iako su ponegde reč „srbska“, po vlastitom izboru, ili na preporuku organa, nadležnog za registraciju, ispustili. Nekoliko društava, koja su bila osnivači, su ugašena. Treba da se podsetimo da su bile u vreme nastajanja prvih kulturnih društava, ne samo medijske prepreke i smetnje za objektivno informisanje, nego otežan ili u potpunosti onemogućen normalan saobraćaj, ne samo roba, nego i ljudi. Srpske porodice u Sloveniji, iako i same u teškim uslovima su na različite načine, ali vrlo uspešno sakupljale humanitarnu pomoć, te ju dostavljale svojim širim porodicama odnosno svome narodu u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji. Bila je potrebna posebna veština, ali i rizik da bi se humanitarna pomoć dostavila tamo gde je bila najpotrebnija.

 


 

U vreme kada je srbski narod izvan svoje matične države više brinuo o matičnoj državi nego matična država o njemu, su bili retki pojedinci u našoj novoj domovini – Sloveniji, koji su shvatili da je dobar deo srbskog naroda nakon osamostaljenja Slovenije, trajno ostao bez uređenog kolektivnog statusa. Matična država Srbija, u to vreme verbalno napadana spolja, razdeljena i posvađana iznutra, nije imala snage ili autoriteta da bi u bilateralnim odnosima ili na multilateralnom nivou upozorila na probleme s kojima se susreće srbski narod u novo nastalim državama, kada su u pitanju kolektivna prava. Ako zanemarimo tako zvane izbrisane, za koje je pravomoćno  utvrđeno da su im bila grubo povređena ljudska prava, i da te povrede i nepravdu mora država ispraviti, mi Srbi u Sloveniji u odnosu na druge delove nekadašnje zajedničke države, smo relativno mirno preživeli raspad. Tek nakon završetka građanskih ratova na tlu nekadašnje SFRJ, srbska kulturna i druga društva i SSDS počeli su se baviti s glavnim poslanstvom, nacionalnom kulturom u najširem smislu reči, ali i pitanjem vlastitog statusa u svojoj novoj domovini.

 

Ovde napominjemo samo nekoliko značajnijih akcija, kojih je bio nosilac i organizator SSDS. Humanitarne akcije prikupljanja pomoći i nakon građanskog rata, nisu prestale. Prve veće i značajnije aktivnosti nakon prestanka građanskih ratova na prostoru nekadašnje SFRJ jesu protesti u Ljubljani zbog napada Nato alijanse na SRJ odnosno Srbiju i Crnu Goru 1999. godine. Jedinstvo srbskog naroda se pokazalo, iako je učešće u protestima bilo za mnoge veliki rizik. SSDS je takođe bio organizator protesta nakon pogroma srbskog naroda 17. marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji, kada su izgubljeni mnogi životi, kada su popaljena brojna sela, manastiri, crkve i drugi srbski spomenici. U vreme odlučivanja Državnog zbora Republike Slovenije o priznanju Kosova, SSDS je podsetio poslanike na negativne posledice. S posebnim pismom je pozvao Državni zbor i sve tadašnje poslanike pojedinačno da ne priznaju Kosovo kao samostalnu državu. Institucije Slovenije su u danim međunarodnim okolnostima, prateći svoje državne i nacionalne interese odlučile tako da su priznale Kosovo, zbog čega je SSDS izrazio žaljenje. SSDS je bio koordinator i nosilac velike humanitarne akcije kod sakupljanja, distribucije i transporta pomoći Srbiji i BiH, nakon katastrofalnih poplava u 2014. godini. U ovoj akciji se je pokazalo jedinstvo ne samo srbskog naroda, nego i svih građana, ali i institucija Slovenije. Sada je glavno poslanstvo SSDS da srbski narod u Sloveniji opstane sa svojim identitetom, svojom kulturom i svojim jezikom, kao i da zajedno sa slovenačkim i drugim narodima doprinosi blagostanju Slovenije kao svoje domovine. Veliki znalac odnosa u Sloveniji, ali i međunarodnih odnosa g-din Aleksandar Čotrić, poslanik u Skupštini Srbije je u svom prilogu, povodom današnje Svečane akademije zapisao „da je srbski narod u Sloveniji ostao prepoznatljiv upravo zbog SSDS, koji je bio celo vreme u funkciji zaštite i razvoja srpske kulture, jezika i nacionalnog identiteta“.

 

 

Danas je SSDS u institucijama Slovenije, Srbije i Republike Srpske priznat kao krovna organizacija organizovane srpske zajednice u Sloveniji. Delegat u Skupštini dijaspore i Srba u regionu Republike Srbije je iz SSDS. U Ekonomskom savetu dijaspore, u Savetu za statusna pitanja dijaspore i Savetu za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju dijaspore, su članovi iz SSDS. Takođe iz SSDS je član Saveta za nacionalne manjine naroda nekadašnje SFRJ, kojeg je osnovala Vlada Republike Slovenije. Iz SSDS je takođe član Saveta Evropske smotre srbskog folklora, što znači da smo priznati takođe u evropskom merilu kao krovna organizacija srbskog naroda u Sloveniji. Na osnovu rešenja Ministarstva za kulturu Republike Slovenije je SSDS opredeljen kao društvo, koje deluje u javnom interesu na području kulture. Danas je u SSDS učlanjeno 16 lepo organizovanih raznorodno delatnih društava. Velika većina srbskih društava, koja su u Savezu odlično sarađuju sa sveštenstvom u svojim parohijama odnosno Crkvenim opštinama. Saradnja SSDS sa vođstvom parohije u Ljubljani ima prostora da se unapredi i SSDS će biti posvećen tome cilju” završio je svoje razmišljanje Nikola Tododorović, predsednik Saveza.
 
 

Tekst: Rade Bakračević
Foto: Dobre Stojanovski

 



 

 

 



 





Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Republikanski kandidat je zahvalio američkom narodu što ga je izabrao za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država


Ovaj potez bi oslobodio muškarce za frontovske dužnosti, izjavila je Marijana Bezugla

Vašington je svoju valutu pretvorio u oružje za potčinjavanje i kažnjavanje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova


U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...


Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest


Ostale novosti iz rubrike »