Kina za Srbiju, Hrvatska uz Kosovo

Predstavnici Kine i Kipra ocenili su da je deklaracija o nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu i rezoluciji 1244.

Pravna zastupnica Kine Sie Hanćin je, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, istakla da je Kosovo „van svake sumnje, posle raspada SFRJ bilo deo SR Jugoslavije, odnosno Srbije”. „Sastavni delovi suverenih država, po međunarodnom pravu, nemaju pravo na jednostranu secesiju...a princip zaštite teritorijalnog integriteta je kamen temeljac međunarodnog pravnog poretka”, rekla je ona.

Petog dana rasprave o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, Sie je naglasila da suverene države imaju pravo da spreče jednostranu secesiju i zaštite svoj integritet.

Stav je Kine da je deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršena i obavezujuća rezolucija 1244 Savet bezbednosti UN, koja je garantovala nepovredivost teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ, naglasila je Sie.

Zastupnica Kine odbacila je tumačenja po kojim je ta odredba rezolucije bila „neobavezujuća”, podvlačeći da je upravo vlada u Pekingu, kao stalni član Saveta bezbednosti, insistirala da garancija teritorijalnog integriteta SRJ, posle „nezakonitog” vojnog napada NATO, bude uvrštena u dokument. „Zato Kina i nije blokirala usvajanje rezolucije 1244”, napomenula je Sie Hanćin.

Kineska predstavnice je odbacila i viđenje da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje, navodeći da to pravo, po međunarodnim propisima, uživaju samo narodi ili teritorije kolonija ili područja pod stranom okupacijom.

Kineska predstavnica je negirala i tvrdnje da je nezavisnost Kosova „svršen čin” zato što su je priznale 63 države. Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde imaće, stoga, „direktan uticaj” na međunarodno pravo i odnose.

Kipar je pozvao Međunarodni sud pravde u Hagu da na taj slučaj primeni međunarodno pravo i ocenio da je deklaracija nelegalna.

„Principi međunarodnog prava ne podržavaju jednostranu deklaraciju o nezavisnost Kosova... Ni Savet bezbednosti UN, ni bilo ko drugi nema pravo da amputira deo teritorije suverene države”, rekao je kiparski pravni zastupnik Polivijos Poliviju.

Negirajući da je Kosovo „poseban slučaj”, Poliviju je upozorio da bi Međunarodni sud pravde, ako usvoji stav o posebnosti i oceni da je nezavisnost legalna, „teško mogao da ograniči takav nalaz samo na Kosovo”: „Vešti pravnik ili manipulativni političar bi takav nalaz suda mogao da primeni na mnoge druge slučajeve... Ako sud zauzme stav da je Kosovo ´poseban slučaj´, prestaće da bude sud... a to ne sme učiniti.”

Predstavnik Kipra je ocenio da kršenja ljudskih prava na Kosovu ne daju pravo tamošnjem narodu da rasparačava suverenu državu, već da njegova prava budu poštovana u okviru Srbije.

Predstavnici Hrvatske i Danske su ocenili da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Zastupnica Hrvatske Andreja Metelko Zgombić je izjavila da je Kosovo bilo konstitutivni deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i da je zato imalo pravo na samoopredeljenje, odnosno proglašenje nezavisnosti. Uz konstataciju da su kosovski Albanci, iako su činili 90 odsto stanovništva Kosova, godinama bili žrtve represije srpskih vlasti, Andreja Metelko Zgombić je rekla da je volja naroda trebalo da bude osnovni element pri određivanju konačnog statusa Kosova.

I posle dvogodišnjih pregovora, stavovi Beograda i Prištine se nisu približili i specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari je zaključio da nema mogućnosti za sporazum o konačnom statusu Kosova, izjavila je Andreja Metelko Zgombić, uz ocenu da je postojanje Republike Kosovo činjenica međunarodnog prava i u skladu sa međunarodnim pravom.

Predstavnik Danske Tomas Vinkler je rekao da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom jer međunarodno pravo ne zabranjuje proglašenje nezavisnosti.

Vinkler je izjavio da Rezolucija 1244 o Kosovu Saveta bezbednosti UN nije isključila nezavisnost kao moguće rešenje statusa Kosova, niti je odredila da se konačno rešenje može ostvariti isključivo uz saglasnost Srbije.

Prema rečima Vinklera, nezavisnost Kosova je proglašena pošto su iscrpljene sve mogućnosti da se do rešenja dođe pregovorima Beograda i Prištine. Većina stanovništva Kosova, čija je ljudska prava Srbija godinama kršila, želela je nezavisnost, izjavio je Vinkler. On je ocenio da proglašenje nezavisnosti Kosova ne može poslužiti kao presedan na osnovu kojeg bi entiteti mogli tražiti otcepljenje od matičnih država, čime bi bila izazvana nestabilnost u svetu.

Kosovo je specifičan slučaj, jer su njegovom stanovništvu godinama kršena ljudska prava, osam godina je bilo pod međunarodnom upravom i u SFRJ je imalo specifičan status koji mu je davao pravo na samoopredeljenje, rekao je Vinkler.

U dosadašnjem toku rasprave, koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 11 država. Argentina, Azarbejdžan, Belorusija, Bolivija i Brazil ocenile su, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava. Legalnost te deklaracije do sada su, pored vlasti u Prištini, podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija i Bugarska.Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.

Pravni zastupnici Španije, SAD, Rusije i Finske dobiće reč 8. decembra, dok će sledećeg dana sud saslušati mišljenje Francuske, Jordana i Norveške. Pretposlednjeg dana rasprave, 10. decembra, pred sudom će se pojaviti predstavnici Holandije, Rumunije i Velike Britanije, a rasprava će biti okončana 11. decembra nastupima Venecuele i Vijetnama.

Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.

„Da li je jednoglasno proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom”, glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN. (Beta, Mondo)