Nikolaj Krasnov – ruski neimar Srbije

© FOTO

Mileta Prodanović, slikar i književnik, o delu Nikolaja Krasnova kaže: „Beograd je najveći deo svog postojanja bio pogranična postaja, često vojni logor, a vrlo retko prestonica. Sticaj istorijskih okolnosti je odgovoran što su ga pojedini evropski stilovi zaobišli. Dolazak iskusnog Krasnova u Beograd u velikoj meri je promenio njegov lik i približio ga istorijskom horizontu evropskih prestonica. Krasnov je zaslužan i za ono što bismo danas nazvali total dizajn, a prihvatanje ideje da se stručnjaku poveri osmišljavanje kompletnog izgleda objekta govori i o emancipaciji srbskog intelektualnog sloja. Zato je njegov opus za nas dragocen. Nikolaj Krasnov zaslužuje ulicu u Beogradu. Verujem da bi Komisija za imenovanje ulica i trgova imala sluha, ako do takvog predloga dođe.“

„Došli smo na ideju za projekat o Krasnovu zato što se bližila 2014. godina, 150 godina od njegovog rođenja. Zato smo odlučili da, u saradnji sa Domom ruske dijaspore „Aleksandar Solženjicin“ iz Moskve, u glavnom gradu Rusije i u Beogradu predstavimo i rad ovog izuzetnog stvaraoca. Bilo nam je važno da ljudima koji godinama prolaze pored njegovih veličanstvenih dela objasnimo ko je, kada, kako i zašto izgradio upravo takve građevine“, kaže Ranka Rađenović.

Miljenik cara Nikolaja II

Nikolaj Krasnov je rođen oktobra 1864. u Podmoskovlju, a studije slikarstva, vajarstva i arhitekture završio je u Moskvi. Država je u dvanaestogodišnjem dečaku prepoznala veliki talenat, poslat je u prestižnu školu za slikarstvo, vajarstvo i arhitektutru u kojoj školovanje traje 10 godina. Škola se plaćala, a Krasnov je uspevao da plati školarinu tako što je učestvovao na konkursima i osvajao nagrade. Kada je završio školu, država ga šalje u Jaltu i tamo vrlo brzo postaje Glavni gradski arhitekta.

U Jalti uređuje obalu, proseca kanale, uređuje ulice, gradi palate. Vrlo brzo postaje miljenik cara Nikolaja II, gradi čuveni Livadijski dvorac. Kraljevo okruženje, veliki knezovi, takođe žele da imaju raskošne palate, a sve najveće i najlepše građevine su njegovih ruku delo. 

Posle Oktobarske revolucije i Nikolaj Krasnov napušta Rusiju. Preko Turske i Grčke brodom 1919. godine stiže na Maltu. Sa porodicom živi u izbegličkom kampu i izdržava se tako što privatnim licima radi akvarele za sitan novac.

„Nije poznato kako su za njega čuli ruski emigranti koji su boravili u Srbiji, odnosno u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, ali Udruženje ruskih inženjera i tehničara ga 1922. godine poziva i Krasnov u aprilu iste godine stiže u Beograd“,

kaže Ranka Rađenović i dodaje da veliki arhitekta odmah dobija posao u Ministarstvu građevina, ne kao redovni činovnik, jer je strani državljanin, već po ugovoru koji se obnavlja svake druge godine. Posle životarenja u izbegličkom kampu na Malti, Krasnov ponovo radi, u Arhitektonskom odeljenju za monumentalne građevine, pod srbskim imenom Nikola“, dodaje Ranka Rađenović.

Rađanje novog Beograda

Iako u letu života, ima 58 godina, očigledna je radost u njegovom stvaranju, on se prosto razmahuje, sada može da pokaže i svoje iskustvo, a ne samo talenat.

Zanatsko iskustvo i talenat Nikolaja Krasnova potpuno menjaju izgled Beograda, ali i daju pečat manjim gradovima u Srbiji. Krasnov je projektovao sve najvažnije administrativne zgrade u Beogradu, tadašnje Ministarstvo finansija, današnju zgradu Vlade Srbije i zgradu tadašnjeg Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, današnje Ministarstvo inostranih poslova.

Zatim projektuje zgradu Arhiva Srbije, koja je prva namenski građena zgrada za arhiv na Balkanu. Jedan od najvećih projektnih i graditeljskih poduhvata je izgradnja mosta kralja Aleksandra I. Istovremeno, Krasnov se bavi unutrašnjom dekoracijom Narodne skupštine, uređuje i park ispred Parlamenta.

Uređuje i Dvor na Dedinju, te crkvu Svetog Đorđa na Oplencu. Sa grupom umetnika Krasnov ide po srbskim srednjovekovnim manastirima, kopira freske i radi predloške za mozaike. Projektuje i manje monumentalne objekte, zgradu Pošte u Pančevu, škole po Srbiji, a u Beogradu Konjičku školu pretvara u pozorište, sadašnje Jugoslovensko Dramsko.

© FOTO

U Knjigu utisaka jedan od posetilaca je napisao: „Najiskrenije i najtoplije se zahvaljujem Arhivu na ovoj predivnoj i izuzetno važnoj izložbi velikana srpske arhitekture, koji nam je svoj stvaralački duh ostavio u amanet. Arhiv se ovom izložbom pokazao kao jedna od najznačajnijih institucija koje čuvaju naše srbsko blago za buduće generacije. Klasična arhitektura će živeti i u budućnosti, jer je nosilac kulturnog identiteta jednog naroda.“

Projektovanje memorijalnih objekata je posebno poglavlje u njegovom radu. Najveći i najvažniji spomenici podignuti u znak sećanja na stradale srpske očeve i sinove, vojničko groblje na Zejtinliku kod Soluna i kosturnica na grčkom ostrvu Vido, njegovo su delo. Radio je i tipske spomenike za poginule za otadžbinu i spomen-česme, neke su realizovane, a od nekih su ostali samo projekti. 

Krasnov je dao i idejna rešenja za odlikovanja, Orden Jugoslovenske krune, Orden belog orla, Orden Andreja Prvozvanog. Mnogima je, uz Orden Svetog Save, i sam odlikovan.

Majstor detalja crta i nekoliko varijanti dijamantskog broša za kraljicu Mariju. Sve su pred posetiocima izložbe u Arhivu Jugoslavije. Broš, napravljen u Berlinu, kraljica Marija je bila primorana da proda na aukciji u Londonu.

© FOTO

Krasnov je poznat po tome što se iz svakog njegovog plana ili crteža vidi činjenica da je neverovatno obraćao pažnju na sve detalje, do najsitnijeg

Namera autora izložbe bila je da pokažu neverovatnu raznovrsnost rada velikog neimara. Devedeset odsto radova su originali. Mnogi dokumenti i skice se prvi put pokazuju javnosti, uključujući i njegova dokumenta i zaostavštinu sa Malte.

Krasnov je pokušao da iz Rusije na Maltu povuče svoju ušteđevinu, kako bi pristojno živeo u izbeglištvu, a sva sačuvana prepiska sa državom predstavljena je na izložbi. Najživopisniji su  akvareli iz privatnih zbirki. Oni preciznošću četkice otkrivaju veliko iskustvo autora, a raznolikim bojama njegov fantastičan kreativni zanos i moć zapažanja svakog detalja.

Majstor detalja

Pripremajući izložbu, autori su nailazili na brojna iznenađenja i činjenice koje ni oni, kao dobri poznavaoci dela slavnog arhitekte, nisu znali.

„Kada smo tražili skice za lustere, prvi put smo našli različite varijante lustera. U nekim ranijim delima autora koji su pisali o Krasnovu mogli ste da nađete pojedine radove, ali otkrili smo nešto što u trenutku kada smo krenuli da radimo nismo imali predstavu da postoji. Zapravo, nismo imali predstavu koliko je plodan bio Krasnov, ali otkrili smo ga kao vrhunskog crtača, umetnika. Imate situaciju da arhitekta ima zadat projekat i on to bez problema uradi, a kada treba da radi različite varijante, on se nađe u nevolji. Krasnov je prosto uživao u varijantama. Zadati projekat radio je u mnogo primeraka“, kaže Milan Medaković.

„Iz Muzeja Srpske pravoslavne Crkve dobili smo akvarele objekata različite namene. Ne samo da smo ih mi videli prvi put, već i javnost. Nije se ni znalo da postoje. Kad smo pokucali na njihova vrata rekli su, nešto ima, dajte da vidimo. Dobili smo svežnjeve na kojima je bila prašina i zavezan kanap, znali smo da nisu korišćeni“, dodaje Medaković.

Ruski arhitekta bio je omiljen među saradnicima u Beogradu, zvali su ga Čiča Krasnov. Sarađivao je sa najznačajnijim imenima srpske arhitekture – Petrom Popovićem, Dragutinom Maslaćem, Momirom Korunovićem i Milicom Krstić. 

© FOTO

Stručna javnost u Rusiji doživela je izložbu u Moskvi kao otkrovenje, zato što je njegov rad u matici gotovo nepoznat. Razlog treba tražiti u činjenici da se Krasnov nije radio u Moskvi i Petrogradu. I pored administrativnih peripetija, autori su uspeli da u Moskvu donesu dvadeset originalnih dela Nikolaja Krasnova. Otvaranju su prisustvovali ambasador Srbije u Rusiji, Slavenko Terzić, direktor Arhiva Jugoslavije, Miladin Milošević, bivši ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Konuzin i druge visoke zvanice. Izložba je privukla veliku pažnju medija.

Nikolaj Petrovič Krasnov, umetnik koji je svojim delom obeležio čitavu epohu u istoriji Srbije, preminuo je u Beogradu, decembra 1939. godine. Sahranjen je na ruskoj parceli Novog groblja u Beogradu. Dizajnirao je i svoj nadgrobni spomenik.