Mirna Bosna, pred raspadom

DEJTONSKA operacija stvaranja ”mirne Bosne” u subotu je obeležila četrnaesti rođendan. Upravo je u tom gradiću u Ohaju, u američkoj vojnoj bazi ”Rajt Peterson”, 21. novembra 1995. godine, potpisan sporazum kojim je zaustavljen najkrvaviji sukob na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.

Dejtonski sporazum je postignut posle 21. dana neprekidnog pregovaranja. Potpisali su ga 21. novembra 1995. godine predsednici Srbije, BiH i Hrvatske: Slobodan Milošević, Alija Izetbegović i Franjo Tuđman. Glavni pregovarači bili su Ričard Holbruk, Voren Kristofer i Vesli Klark. Najspornija pitanja su bila Sarajevo, Goražde, Brčko.

Posle američkog ultimatuma da dogovor mora biti postignut do Dana zahvalnosti 23. novembra, prvi je popustio Slobodan Milošević, koji je pristao da Bošnjacima preda urbani deo Sarajeva. Dogovor je postignut. Goražde je dobilo koridor do Sarajeva, Brčko je privremeno ostalo u Republici Srpskoj, da bi arbitražom postalo zajednički distrikt.
Dogovoreno je današnje uređenje u kojem je BiH sastavljena od dva entiteta: Republike Srpske (49 odsto teritorije) i Muslimansko-hrvatske federacije (51 procenat), koja je 2002. godine preimenovana u Federaciju BiH.

Mir je zavladao, ali problemi su tek nastali. Poverenje između tri konstitutivna naroda nije umanjeno, razlike su čak i produbljene. Politički koncepti Srba, Hrvata i Bošnjaka su se potpuno razišli, a protektorat međunarodne zajednice je potpuno izgubio kompas i, po mišljenju većine, pričinjava mnogo više štete nego koristi.

Gotovo da nema dana kada neki od relevantnih evropskih političara ili uglednih listova ne konstatuje da je tutorstvo Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) postalo najveći teret budućnosti ove države. Protektorat sa drakonskim ”bonskim ovlašćenjima”, instrumentom koji je korišćen da bi se uglavnom disciplinovali Srbi, a ponekad i Hrvati, više ne može da izađe iz vrzinog kola u koje se upleo.

Bošnjaci, kao najbrojniji narod, isuviše su se navikli na povlastice koje je pristrasni strani faktor godinama nesebično davao i ne želi da ih se odrekne. Ne pada im na pamet da, preko noći, počnu da uvažavaju srpske i hrvatske interese i da pristaju na kompromise i politička popuštanja, koja su u godinama posle rata, pod pritiskom stranaca, bila rezervisana samo za dva hrišćanska naroda. Sada uterivanje u centralizovanu BiH ne smeta samo Srbima, već i hrvatski deo Federacije počinje da teži osamostaljenju.

Kada je postalo jasno da će od Nove godine BiH i formalno postati nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, međunarodna zajednica je shvatila da je besmisleno zadržavati protektorat. Umesto brzim putem ka Evropskoj uniji, Bosna više
klizi ka raspadu.

Srbi ne žele više da popuštaju i da se odriču ustavom zagarantovanih mehanizama. Hrvati su potpuno majorizovani u Federaciji BiH, pa žele da organizuju svoju administrativnu jedinicu ili treći entitet. Bošnjaci žele centralizovanu državu u kojoj bi dominirali. Tako je postalo skoro nemoguće ispuniti poslednji uslov za zatvaranje OHR - postizanje normalne političke atmosfere.

Kada se sve sabere, nije ni čudno što je BiH od pomenutog ”Rajt Petersona” stigla do ”Butmira” - vojne baze EUFOR i sedišta NATO štaba u Sarajevu. Tu su švedski šef diplomatije Karl Bilt i zamenik američkog državnog sekretara Džejms Stajmberg, pre mesec dana, pokušali da naprave novo uređenje BiH. Nažalost, opet po ukusu Bošnjaka. Zato je predlog odbijen, a BiH je nastavila da se batrga između podele, Evrope,

NATO alijanse i ekonomske krize.

Ako se zanemare politički problemi, BiH, ipak, može da se pohvali da je od krvavog sukoba uspela da izraste u zemlju, koja će naredne dve godine biti nestalna članica Saveta bezbednosti UN. Potpisala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i na pragu je članstva u NATO.

Umesto tri vojske, sada ima zajedničke oružane snage, koje čak učestvuju u mirovnim operacijama u Iraku i Afganistanu. Etnički motivisanih sukoba gotovo da uopšte nema, ljudi putuju, sarađuju, zemlja je značajno obnovljena, gradi autoputeve, modernih tržnih centara je sve više... I sve to u zemlji u kojoj je pre 14 godina besneo rat. Možda nije dovoljno, ali nije ni malo.


BITKA SA HAGOM

Potpisnici Dejtonskog sporazuma nisu više među živima. Slobodan Milošević umro je u Haškom tribunalu u kojem mu se sudilo za ratne zločine. Izetbegović i Tuđman su ”preduhitrili” Haško tužilaštvo i umrli pre podizanja optužnica.

SEDAM PROTEKTORA ŠTITILO SARAJEVO
U BiH je do sada radilo sedam visokih predstavnika:
* Karl Bilt (Švedska) 1995 - 1997.
* Karlos Vestendorp (Španija) 1997 - 1999.
* Volfgang Petrič (Austrija) 1999 - 2002.
* Pedi Ešdaun (Velika Britanija) 2002 - 2006.
* Kristijan Švarc-Šiling (Nemačka) 2006 - 2007.
* Miroslav Lajčak (Slovačka) 2007 - 2009.
* Valentin Incko (Austrija) od 2009.


ODUZETE NADLEŽNOSTI BANJALUCI

MOŽDA i najveći generator nepoverenja među tri konstitutivna naroda u BiH bila je kancelarija visokog predstavnika, koja je pristrasno ukidala dejtonske odredbe, oduzimala nadležnosti entiteta i podizala ih na državni nivo. U RS su sabrali da su im oduzete čak 54 nadležnosti, od kojih su najvažnije: odobravanje investicija, fiskalni suverenitet, obaveštajno-bezbednosni sektor, pravosuđe, vojska, izgled grba i himne, registarske oznake na vozilima, izdavanje državljanstava.

MILORAD DODIK, PREMIJER RS, ZA ”NOVOSTI”, O ”DEJTONU”
ČUVAR BOSNE I SRPSKE

PREMIJER Republike Srpske Milorad Dodik, u izjavi za ”Novosti”, kaže da je najveća tekovina Dejtonskog sporazuma što je doneo mir:

*Važno je to što je ”Dejton” uspostavio politički sistem, koji je danas jedino održiv. On je legalizovao RS i uspostavio BiH kao državu od dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Svaki pokušaj da se ”Dejton” naruši donosi neprilike.
* Dejtonski sporazum je Srpskoj u izvornom smislu dao puno odredište i suverenitet u okviru BiH. Visoki predstavnici u BiH uzeli su deo naših nadležnosti za koje ćemo nastaviti da se borimo.

*”Dejton” je doneo politički sistem u koji je RS unela svoju volju i teritoriju. Svako narušavanje ovog sistema znači opasnost i mi ćemo učiniti sve da zaštitimo interes RS. Bez ”Dejtona” nema ni današnje Bosne.