H1N1 kao oružje

Dr Džefri K. Taubenberger iz američkog Vojnog instituta za patologiju upozorio je još pre 11 godina da genetski kod španskog gripa ne liči ni na jedan drugi grip, ali je blisko povezan sa svinjskim

Na pitanje koje danas muči ceo svet zahvaćen pandemijom H1N1 - odakle dolazi svinjski, meksički, novi grip ubica, mogao bi da se nalazi u člancima koje su britanski mediji objavili 1998. i 2005. Evo šta je otkrila londonska štampa.


Njujork tajms, 8. februar 1998.

Uzorak virusa gripa koji je ubio 21 milion ljudi 1918. godine, u epidemiji poznatoj kao španska groznica, dobijen je iz zamrznutih ostataka žrtve zakopane na Aljasci.

Istraživači na Vojnom institutu za patologiju objavili su u četvrtak da primerci na kojima je vršena biopsija, uzeti sa leša iskopanog iz groba u gradiću Brevig Mišn na Aljasci, sadrže genetski materijal virusa.

Stručnjaci tvrde da će analiziranje genskog uzorka virusa iz 1918. godine pomoći naučnicima da ustanove kako je moguće da je ubio toliko ljudi i da pripreme vakcine protiv virusa ako bi se on opet pojavio.

Prošle godine istraživači američke vojske identifikovali su virus španskog gripa u sačuvanim ostacima plućnog tkiva uzetih sa vojnika koje je bolest pokosila 1918. u vojnim bazama Ford Džekson u Južnoj Karolini i Kemp Apton u Njujorku (gde se danas nalazi Nacionalna laboratorija Brukhejven).
Patolog iz San Franciska Johan Haltin ispitao je četiri leša iskopana iz masovne grobnice nastale tokom epidemije i utvrdio je da je jedan od leševa dobro očuvan. Tkivo iz njenih pluća sadržalo je gene virusa-ubice.

Doktor Džefri K. Taubenberger iz Vojnog instituta za patologiju rekao je prošle godine da genetski kod virusa španskog gripa nije nalik nijednom poznatom gripu, ali da je blisko povezan sa tzv. svinjskim gripom. On je rekao da je, iako je epidemija iz 1918. godine nazvana španska groznica, virus po svemu sudeći bio mutacija koja je evoluirala u svinjama u SAD, a koju su raširile američke trupe mobilisane za Prvi svetski rat.

Ovo otkriće podržava raširenu teoriju da su virusi gripa koji potiču od svinja najvirulentniji za ljude. I virus azijskog gripa 1957. godine i virus hongkonškog gripa iz 1968. mutirali su u svinjama.

Geni virusa španskog gripa prvi put su izolovani prošle godine iz plućnog tkiva vojnika koji je umro u Fort Džeksonu. Vojni doktori su 1918. sačuvali uzorke nekih od 43.000 vojnika koje je usmrtio grip u formaldehidu i vosku.


Gardijen, 6. oktobar 2005.

Naučnici su stvorili virus španskog gripa iz 1918. godine, jedan od najsmrtonosnijih virusa koji se ikad pojavio, što je uznemirilo mnoge stručnjake koji smatraju da on predstavlja ozbiljan sigurnosni rizik.

Određena količina virusa se drži u laboratoriji Vlade SAD u Atlanti u Džordžiji. Vojnim naučnicima trebalo je osam godina da rekonstruišu i stvore virus koji je za rekordno kratko vreme protutnjao planetom i odneo živote, procenjuje se, 50 miliona ljudi.

Genetski kod virusa je, takođe, dostupan i na Internetu, svim zainteresovanim naučnicima. Ovo je još više zabrinulo stručnjake, budući da postoji realna opasnost da se virus sintetizuje i u drugim laboratorijama.

Virus je ponovo stvoren kako bi naučnici pokušali da razumeju zašto je pandemija 1918. bila tako razorna. Po izveštaju u magazinu Sajens, tim na čelu sa doktorom Džefrijem Taubenbergerom iz Vojnog instituta za patologiju u Merilendu je pokazao da je ponovo stvoreni virus izuzetno „efektivan“. Kada je ubrizgan u miševe, brzo je počeo da deluje i oni su za dva dana izgubili 13 odsto svoje težine. U roku od šest dana svi miševi u koje je virus ubrizgan umrli su.
U eksperimentu koji je služio za poređenje grupi miševa je ubrizgan virus sezonskog gripa i, mada su miševi u početku gubili težinu, svi su se oporavili. Testovi su pokazali da se virus španskog gripa razmnožavao toliko brzo da su miševi kojima je on ubrizgan posle četiri dana imali 39.000 puta više virusa gripa u organizmu od onih kojima je ubrizgan virus sezonskog gripa.

Vladini i vojni istraživači koji su rekonstruisali virus tvrde da je njihov rad već doneo neprocenjivu korist, pošto uvid u jedinstveni genetski kod ovog virusa pomaže da se objasni njegova smrtonosnost. Drugi istraživači, međutim, upozorili su juče da bi virus mogao da „pobegne“ iz laboratorije. „Ovo će među mnogima izazvati jasno pitanje - da li su oni u stvari stvorili biološko oružje“, kaže profesor Ronald Atlas iz Centra za izbegavanje biološkog rata i bioterorizma sa Univerziteta u Luivilu u državi Kentaki.

Objavljivanje rada i genetskog koda virusa na Internetu usledili su posle hitnog sastanka nacionalnog Naučnog savetodavnog komiteta za biološku sigurnost, na kojem je zaključeno da korist od objavljivanja rada nadmašuje rizik. Mnogi naučnici, međutim, skeptični su. „Kada genetski kod postane dostupan javnosti, postoji rizik da bilo koji molekularni biolog sa adekvatnim znanjem može da stvori ovaj virus“, rekao je Džon Vud, virolog sa Nacionalnog instituta za biološke standarde i kontrolu.