Putin: Mi štitimo svoju samostalnost, svoj suverenitet i pravo na postojanje

  
„Zidovi“ među Rusijom i Zapadom, rešavanje krize u Ukrajini, odnosi sa Iranom. To su neke od spoljnopolitičkih tema o kojima je bilo reči tokom velike konferencije za štampu predsednika Rusije. Vladimir Putin je odgovarao na pitanja novinara više od tri sata.

Novi „zidovi“ između Rusije i Zapada nisu počeli da se grade danas. Berlinski zid je pao pre 25 godina, ali je Zapad odmah počeo da gradi nove, virtuelne pregrade. Uz narušavanje svih sporazuma, NATO je odmah počeo da se širi na Istok, podsetio je ruski predsednik prisutne novinare.

Danas Rusija ne napada Zapad, kako to pokušavaju da predstave u Vašingtonu i Briselu - optužbe na račun Moskve da ona navodno podstiče vojnu napetost, potpuno su neosnovane. Rusija ima svega dve vojne baze u inostranstvu, blizu svojih granica a u isto vreme se američke vojne baze, čak snabdevene atomskim oružjem, nalaze po čitavom svetu. Ipak, država je počela jače da štiti svoje interese. I upravo zbog toga, a ne zbog povratka Krima u sastav Rusije, izazvana je sadašnja kriza u odnosima sa Zapadom, podvukao je Vladimir Putin:

- Mi smo od zvaničnika mnogo puta čuli: nepravedno je da čitav Sibir sa svim svojim bogatstvima pripada Rusiji. Kako je to nepravedno? Znači ako otmemo od Meksika Teksas, to je onda pošteno. A to što smo mi domaćini na sopstvenoj zemlji- to je nepravedno? Ne radi se o Krimu. Radi se o tome da mi štitimo svoju samostalnost, svoj suverenitet i pravo na postojanje. Mi moramo sve to razumeti.

Ako se već govori o pretnjama, nju najpre stvara SAD, razvijajući sistem protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi. Upravo je Amerika jednostrano izašla iz sporazuma o PRO, koji je bezuslovno jedan od kamena temeljaca čitavog sistema međunarodne bezbednosti. I sada Vašington postavlja elemente te odbrane ne samo na Aljasci, već i u Evropi: u Rumuniji, u Poljskoj, direktno oko ruskih granica, izjavio je predsednik.

Što se tiče ukrajinske krize, njeni izvori se nalaze u državnom udaru, podvukao je ruski lider. Problem je u tome što posle prevrata (kako ga god nazivali to je upravo državni prevrat, uz to i oružani) deo države nije se saglasio sa takvim razvojem događaja. Kijev nije našao za shodno da započne sa njima dijalog, izjavio je Vladimir Putin:

- Umesto da započnu ikakav politički dijalog, počeli su da primenjuju mere pravosudnih organa i policije, kada od toga ništa nije ispalo – počeli su da primenjuju mere uz pomoć armije, kada ni to nije urodilo plodom- rešili su da uvedu ekonomsku blokadu. Nadam se da će nam poći za rukom da nastupimo kao posrednici- da uspostavimo direktan politički dijalog i na ovaj način da regulišemo situaciju sve dok se obnovi jedinstveni politički prostor.

Razni pokušaji pritiska od strane Kijeva potpuno su besmisleni i bez budućnosti- podvukao je šef države.

Putin je bio upitan da li se plaši „dvorskih prevrata“, na šta je on odgovorio da se ne plaši, jer u Rusiji nema dvoraca. „Imamo zvaničnu rezidenciju u Kremlju i ona je odlično zaštićena, što je takođe faktor naše državne stabilnosti“. Rekao je Putin. Iako, zapravo, dodao je predsednik- osnovna stabilnost je u podršci ruskog naroda.

Igor Silecki,