Poseta Medvedeva Beogradu: Događaj političkog rizika

Najveća očekivanja od posete Medvedeva imaju ruska strana, proruski deo srpske opozicije i antiruski krugovi, koji priželjkuju da Tadića isteraju na čistac u opredeljenju između Rusije i Zapada

Tri nedelje uoči posete ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva Srbiji pripreme za taj događaj se zahuktavaju, ali i tenzije koje bi tu posetu mogle da učine kontroverznom.

Zbog toga se očekuje da, zbog preciziranja spornih pitanja uoči posete Medvedeva, u Moskvu narednih dana otputuje šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. To, međutim, neće biti dovoljno, nego će nekoliko dana pre Medvedeva u Beograd doputovati ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu, koga su Medvedev i ruski premijer Vladimir Putin redovno slali u Beograd kada bi se između dve prestonice pojavilo neko sporno pitanje.

Kako Standard saznaje iz diplomatskih izvora u Beogradu, planirano je da Medvedev u Beograd dođe na obeležavanje godišnice oslobođenja srpske prestonice i da ostane čak dva ili tri dana.

ZABRINUTA VLAST Iako zvaničnici u Beogradu očekuju posetu Medvedeva kao potvrdu dobrih odnosa sa Rusijom, koju predsednik Srbije Boris Tadić ocenjuje kao jedan od četiri srpska spoljnopolitička stuba, neki njeni mogući aspekti učinili su i da vlast u Beogradu bude zabrinuta.

Pre svega, poseta Medvedeva na jednom javnom skupu u Srbiji (obeležavanju godišnjice oslobođenja Beograda), gde će ga okupljeni građani Srbije verovatno toplo pozdraviti, mogla bi da pokaže kako Rusija u srpskoj javnosti ima mnogo veći uticaj nego što bi to želela i srpska vlast i, posebno, zapadne sile, koje će pažljivo pratiti njen tok i efekte.

Sa druge strane, ta poseta mogla bi da bude neka vrsta kontrapunkta poseti američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji je u Beogradu bio u aprilu ove godine.

Tom prilikom, zbog bezbednosti Bajdena, ulice Beograda bile su ispražnjene, tako da bi topao doček Medvedeva mogao da pokaže kako građani Srbije daleko više vrednuju saradnju sa Rusijom nego sa SAD.

Iako se o tome ne izjašnjavaju javno, neki u srpskoj vladi veruju da bi ta demonstracija bila udarac pretežno prozapadnoj politici srpske vlade i da bi mogla da ponudi novu energiju vladinim protivnicima u zemlji.

Istovremeno, čini se da je ruska strana i sama svesna ogromnih potencijala uticaja koje bi u srpskoj javnosti mogla da ostvari poseta Medvedeva srpskoj javnosti.

IMENA ULICA Iako se ruska strana, za razliku od nekih zapadnih ambasada, godinama pre uzdržavala od neposrednog uticaja na srpsku unutrašnju politiku, čini se da je uoči posete Medvedeva na putu da pređe tu granicu.

Naime, ruski ambasador Aleksandar Konuzin je u seriji intervjua i autorskih članaka u srpskim medijima javno zahtevao od srpskih zvaničnika da srpskim ulicama vrate imena maršala Tolbuhina i generala Ždanova. Reč je o vojskovođama Crvene armije koji su oktobra 1944. godine vodili akciju oslobođenja Beograda od Nemaca.

Tim dvema ulicama promenjeni su nazivi 1997. godine, kada su vođenje Beograda preuzele prozapadne stranke sa tadašnjim gradonačelnikom Zoranom Đinđićem na čelu.

Konuzin se nije na tome zaustavio, nego je rekao u autorskom tekstu dnevnom listu Danas da je Crvena armija oslobodila Beograd. Istorijski gledano, to je uglavnom tačno, ali ta vrsta podsećanja u vladajućem Beogradu nije doživljena kao vrhunac diplomatskog takta, već neka vrsta demonstracije.

Deo srpske javnosti osudio je inicijativu Konuzina kao mešanje u unutrašnje stvari, dok su je drugi podržali verujući da je vraćanje imena ruskih vojskovođa ulicama potvrda antifašističkog kursa Srbije.

U vlasti, međutim, ova inicijativa doživljena je kontradiktorno. U krugovima bliskim vladi ovih dana se moglo čuti da vraćanje imena nije problematično koliko javna inicijativa ruskog ambasadora.

Ukoliko bi vlast udovoljila njegovom zahtevu, tvrde oni, u prozapadnom delu javnosti i među zapadnim ambasadama mogao bi da se stvori utisak povećane servilnosti Beograda prema Moskvi.

MEDVEDEV I OPOZICIJA Tu nelagodu upotpunjavaju sve glasnije nezvanične najave da bi Medvedev tokom svoje posete želeo da se, osim sa najvišim predstavnicima vlasti, sretne i sa nekim opozicionim liderima u Srbiji.

Zbog toga je, tvrdi se u vlasti, ambasador Konuzin prošle nedelje u odvojene posete primio Tomislava Nikolića, Vojislava Koštunicu i Dragana Todorovića. U beogradskoj vlasti se strahuje da bi takva poseta Medvedeva mogla da bude okidač ujedinjavanja srpske opozicije, koja do sada nije nalazila zajednički jezik ni oko najjednostavnijih pitanja.

Taj utisak upotpunjava činjenica da je Putinova stranka Jedinstvena Rusija potpisala pre desetak dana u Moskvi sporazum o saradnji sa strankom Tomislava Nikolića, najsnažnijeg Tadićevog konkurenta, i da odranije ima isti sporazum potpisan sa Koštuničinom DSS.

Na kraju, poseta Medvedeva dolazi u trenutku kada se u Srbiji posle neodržane gej parade i ubistva francuskog navijača zaoštrava polemika između vladajućih prozapadnih stranaka i desno orijentisanih stranaka i nevladinih organizacija.

Desnica, koja se nalazi pod snažnim pritiskom vlasti, mogla bi, procene su, da iskoristi posetu Medvedeva da uzvrati udarac i nanese udarac prozapadnom kursu vlade.

Sve se to događa u trenutku kada između Srbije i Rusije postoji nekoliko spornih pitanja, pre svega srpskog vojnog približavanja Atlantskom paktu i aktuelne kampanje kojoj su u delu srpskih medija izložene ruske kompanije koje posluju u Srbiji.