Opijum, ili ekonomija rata

Milijarde dolara od avganistanskog opijuma svake godine završe u “finansijama rata”. Može li koalicija SAD i NATO-a da preseče taj krug?

Mak – tepisi njegovog crvenog i belog cveta i čaure sa semenom, iz kojih se, zasecanjem u zeleni oklop, u nastavku procesa izvlači “smola”, supstanca od koje se dobija opijum! Proizvodnja i krijumčarenje tog narkotika preko granice (pretežno pravcima kroz Centralnu Aziju) prehranjuju mnogoljudni Avganistan. Sa 6 100 metričkih tona, prošla sezona berbe maka je bila rekordna. Ubrano je 60 odsto čaura više nego prethodne 2005, a istovremeno i nesrazmerno više nego što je proizvedeno bilo gde drugde, u zemljama koje su po tradiciji otaybina narkotika.

Svojevremeno, u destilaciji opijuma konkurisali su Tajland, Pakistan i Turska. Danas je pak “ekonomija maka” u tim državama potisnuta u korist alternativnih kultura.

To nije slučaj s Avganistanom, gde je prošlogodišnja berba nadmašila za trideset odsto svetsku potrošnju opijuma i donela polovinu vrednosti ukupnog bruto produkta zemlje. Pedeset odsto društvenog proizvoda je međutim sto odsto prihoda seljaka na jugu, kojima je mak jedino što mogu ekonomski da privrede.

I u Avganistanu se govori o “alternativama”. Ipak, opstanak pretežno seoskog stanovništva države sveden je na mak. Berbom 2006, u zemlju je preliveno preko tri milijarde dolara od izvoza narkotika. Znači, jednom farmeru čiji je vek života retko kada duži od 46 godina, mak je doneo približno 4.900 dolara po hektaru – deset puta više nego što je za godinu dana primio na primer jedan avganistanski učitelj ili jedan policajac. I, čak devet puta više nego što bi on sam dobio na istovetnoj obradivoj površini za pšenicu, mada se baš proizvodnja žita savetuje kao jedna od alternativa.

Tokom decembra i januara, a ova zima nije bila u tome izuzetak, nad hartije s ciframa, dijagramima i fotografijama s avganistanskim makom redovno se nadnose lica u službi “međunarodnih faktora”. Među prvima, Antonio Marija Kosta, šef Kancelarije UN za droge i kriminal.

Kosta i ostali stručnjaci trude se da procene sledeću berbu čaura, septembra 2007. Oni, međutim, već sada strahuju da bi prinos maka mogao ove godine da bude čak i izdašniji od prošlogodišnjeg. To je rđava vest, ali ne samo zbog svetske trgovine narkoticima. Stvar je u tome što “kroz mak”, milijarde dolara od izvezenog opijuma uvek na kraju završe u “finansijama rata”, doprinoseći prisustvu i aktivnostima talibana, žilavog ratnog rivala SAD i sila NATO-a.

Talibani prodiru iz Pakistana i kontrolišu jug i jugoistok, podrazumevajući i “zaštitu” proizvođača maka. Pokret talibana finansira se od prodaje narkotika, tako da terorizam i opijum uspešno “pothranjuju jedno drugo”. Po savetu američkih “eksperata”, pre nekoliko godina je počelo uništavanje polja, mada bez većeg uspeha. Prepreka su strah seljaka od odmazde i korumpiranost lokalnih vlasti.

“Službenici primaju mito, potrebno je samo da platimo cenu”, citiran je jedan od farmera. Za sto dolara po ejkru (približno pola hektara), lokalna vlast spremna je da pogleda u stranu. Osim toga, i vlast se boji. U više mesta je imala posla s gnevnim demonstracijama onih kojima su uništena zasejana polja.



Vlast traži zaštitu NATO-a. Ovog proleća, antitalibanska koalicija pokriva avganistansko bojište s više od 35 hiljada vojnika, što saveznicima uliva nadu, mada je optimizam u odnosu na krajnji ishod više nego umeren. Britanci su izjavili da ne pamte bojište koje je bilo teže za njihove vojnike, bez obzira na iskustvo ratovanja širom globusa.

Februara, predsednik SAD Buš opisao je 2006. kao najtežu od početka rata 2001. Buš je uznemiren da su “islamski militanti” baš februara jurišali i oteli Britancima Musa Kala, grad u provinciji Helmand, koja je bila uzor uspešne preorijentacije s proizvodnje maka na drugu kulturu. Ostrvljani obećavaju da će povratiti mesto. U toku je kampanja pojačavanja snaga pred prolećnu ofanzivu, i SAD uveravaju da će umesto talibana u Avganistanu uskoro trijumfovati koalicija.

“Naša strategija nije da budemo u odbrani nego da idemo u napad”, citiran je u vezi s tim Buš. “Ovog proleća sledi nova ofanziva i to će biti ofanziva NATO”, citiran je.

Predsednik je apelovao da Kongres odobri 11,8 milijardi dolara dodatnih sredstava za vojnu obuku Avganistanaca, a i iz tih sredstava finansiraće se i odvraćanje stanovništva od proizvodnje narkotika.

“Mi ćemo ostati usredsređeni na pitanje maka”, rekao je Buš. “Borba protiv droge je borba za Avganistan”, ponovio je već ko zna koji put i predsednik Avganistana Hamid Karzai.

I Karzai i Zapad frustrirani su uticajem gospodara domaćeg narko-biznisa na političko raspoloženje Avganistanaca, pa čak i na parlament. Postoji bojazan da se točak nestabilne delimične bezbednosti zemlje ne vrati unazad, jer se rat odužio i ušao u sedmu godinu trajanja.

U Avganistanu se proizvodnja i kontraband narkotika i, na drugoj strani, rat i lokalna politika, prepliću decenijama. Svetska zajednica, oličena u vodećim silama, nastoji da preseče tu međuzavisnost. Iz godine u godinu, zemlje-dobrotvori licitiraju milijarde dolara sredstava za obnovu Avganistana. Zauzvrat, vlada Avganistana se iz godine u godinu obavezuje da osujeti – kako stvari stoje – nekako uvek izdašnu ili rekordnu berbu maka.

Pre tri godine je rečeno da će se površine pod zabranjenom kulturom smanjiti za 70 odsto tokom četiri godine. Ipak, 165 hiljada hektara je prošle godine bilo...pod makom. Ovogodišnji “zimski izveštaj” kaže, kampanja smanjivanja setvenih površina s makom ima dobre izglede u sedam, od 34 avganistanske provincije. Šest provincija na severu i u centru smatraju se “čistim”.

Ostaje da se pobedi u još petnaest provincija na jugu i zapadu Avganistana. Svuda gde je jak oružani otpor koaliciji, gde nema dobrih puteva, škola, bolnica, elektrike i sistema za navodnjavanje. Ali, zar baš tih petnaest provincija nije od samog početka sektor kojim gazduje žilavi taliban?