Internet „razbojnici” kradu muziku

Retki su umetnici kojima se bar jednom tokom prethodnih godina nije desilo da novi singl, ili čak nezavršena pesma, „pronađe” svoj put do globalne mreže

Slika: Liona Luis, mladoj britanskoj pevačici "procurila" pesma na Internet

Koliko puta ste čuli vest da su najnovija pesma nekog svetskog izvođača ili čak ceo album, iako još neobjavljeni, „procurili” na Internet? Verovatno mnogo puta. Retki su muzički umetnici kojima se bar jednom tokom prethodnih godina nije desilo da novi singl, ili čak nezavršena pesma „pronađe” svoj put do globalne mreže. Ne prođe nijedan mesec, a da se neka iščekivana pesma pre zvaničnog objavljivanja iznenada ilegalno ne pojavi na Internetu. Naravno, bez odobrenja autora numere ili diskografskih kuća. Zato obično slede protesti, jer im je time naneta šteta, pre svega finansijska. Ali, pitanje koje se postavlja jeste – kako se to desilo. Najčešće se sumnja da muzičke materijale kradu „upućeni”, to jest oni koji su radili na snimanju, u studiju, izdavačkim kućama.

Ista stvar nedavno se desila i mladoj britanskoj pevačici Lioni Luis. Pre nekoliko dana Sajmon Kauel je kontaktirao sa policijom nakon što je otkrio da je pesma „Don`t Let Me Down” koju je Luisova snimila sa Džastinom Timberlejkom za novi album, a čije je objavljivanje planirano za novembar, „procurila” na Internet. Najpre se sumnjalo da su za ovu „zbrku” krivi hakeri, a onda je usledila informacija da je neko „provalio” u sedište kompanije „SyCo” medijskog mogula Kauela i oštetio ga za milione funti krađom muzičkih snimaka.

E sad, postavlja se pitanje da li je zaista u pitanju krađa snimaka ili je to vešt potez Kauela, koji i te kako ume da „manipuliše” javnim mnjenjem. Da li je ovo pitanje umesno i da li je sumnja opravdana ne znamo, ali po britanskim medijima mogu se pročitati i ovakve spekulacije.

Luisova je, inače, Kauelovo čedo, jer je 2006. godine trijumfovala u jednom od njegovih televizijskih izuma, takmičenju „Iks faktor”. A koliko ju je vinuo do zvezda svedoči i podatak da je njen debi album „Spirit” bio najprodavaniji album u Velikoj Britaniji pre dve godine, dok je prvi singl „A Moment Like This”, takođe, bio najprodavaniji te 2007. godine i za samo 30 minuta od objavljivanja daunloudovan je čak 50.000 puta. Kako ponoviti ovako sjajan rezultat i da li su Timbaland ili Timberlejk dovoljni za veći uspeh drugog kompakt-diska? Ako ova imena ili sama Liona Luis nisu dovoljni, što ne podići malo „prašine”...

Nedavno su se čak pojavile „proverene” informacije da je poslednju pesmu sastava „Rejdiohed” pod nazivom „These Are My Twisted Words” na mrežu stavio niko drugi do frontmen britanske grupe Tom Jork.

„Teorija zavere” ili ne, tek ovakvih tračeva je sve više.

Međutim, kako je za „Gardijan” objasnio advokat Tom Frederiks, da su „Rejdiohed” vezani ugovorom za neku diskografsku kuću, protiv benda bi bila pokrenuta tužba. Jer, svaki ugovor sadrži klauzulu da muzički umetnici moraju da se pridržavaju planova diskografske kuće oko objavljivanja novih materijala. Ali, „Rejdiohed” trenutno nemaju diskografski ugovor.

Neki muzičari su sami sebi „dizali cenu”. Tako je Edž iz sastava U2 „slučajno” ostavio novu muziku na plaži, a njegov kolega iz benda Bono Voks toliko je glasno puštao novi kompakt-disk da su sve komšije mogle da čuju šta su to irski muzičari radili u studiju.

Muzički stručnjaci slažu se u oceni da ako neka pesma ili album „procuri” na Internet, to svakako utiče na prodaju. To se, naročito, odnosi na velike zvezde. Iako se to ne može precizno izraziti u brojkama, ako se kao primer uzmu poslednja izdanja sastava U2 ili „Koldplej”, ona su se pojavila na netu mnogo pre objavljivanja i ilegalno su „skinuta” milion puta. Rezultati fizičke prodaje ovih albuma u prvoj nedelji od objavljivanja – daleko su skromniji.

Ali, grupe kao što su „Rejdiohed”, „Koldplej” ili U2 toliko su uspešne da im smanjenje fizičke prodaje albuma ne može toliko naštetiti. Od toga nikako ne mogu da bankrotiraju, jer tu su koncerti i turneje, od kojih se danas najviše i zarađuje.

Manje profitabilni izvođači, međutim, imaju velike probleme kada im se pesme iznenada ilegalno nađu na meti onlajn „razbojnika”. Posledice su nepovoljne, naročito ako govorimo o novčanom gubitku. Tada čak i diskografske kuće neće da plate promotivnu turneju nekoj mladoj grupi.

Iako su jedan od popularnijih britanskih sastava poslednjih godina, „Kajzer čifs” nisu nimalo blagonakloni prema ovom vidu piraterije. Tako je prošle godine Nik Hodžson iz ovog sastava izjavio kako se, nakon što im se album našao na Internetu, osećao pokradenim. Želeli su, kako je istakao, da objavljivanje albuma bude slavlje, a ne razlog za očaj.

Nekim muzičarima se, pak, desilo da su se njihove pesme našle na Internetu i pre nego što su oni dobili zvanične kopije. Ali, ilegalnom daunloudu i sami doprinose. Obično neke izdavačke kuće ohrabruju svoje umetnike da dve-tri numere poklone besplatno „gladnim” fanovima nešto pre zvaničnog objavljivanja. To je mač sa dve oštrice, jer iako zamole obožavaoce da snimke ne prosleđuju dalje, pre svega na Internet, mnogi ne mogu da odole iskušenju.

A da li se ovo može sprečiti? Teško, ocena je stručnjaka, s obzirom da živimo u vremenu kada sve hoćemo odmah i sada. Ko će još „nervozno” ili sa uzbuđenjem da čeka objavljivanje nekog albuma mesecima, kao što je nekad bilo? Sve je danas dostupno odmah, pa tako i muzika.