Drakonske kazne za medije

Narodna skupština Srbije usvojila je juče izmene Zakona o javnom informisanju, koje predviđaju drakonske kazne za novine u vrednosti prihoda od sedmodnevnog tiraža i prodatog oglasnog prostora ako, recimo, objave informaciju koja ugrožava maloletnike ili oglase nekog krivim bez postojanja pravosnažne presude. Amandmanima je uvedena skala kažnjavanja od 25 do 100 odsto tiraža i oglasnog prostora, a o tome odlučuje sudija. Zakon pravi razliku da li je informacija objavljena na naslovnoj ili na unutrašnjim stranama, kao i da li je prekršaj ponovljen ili je učinjen prvi put.

Od prisutnih 225 poslanika, 125 poslanika vladajuće koalicije i opozicionog LDP-a, juče je glasalo „za”, 88 poslanika SRS-a, DSS-a, NS-a i JS-a bilo je „protiv”, 11 socijalista bilo je uzdržano, a naprednjaci nisu bili u sali.

Amandman koji je podnela Marina Toman (SRS), a koji je „presudio” da LDP, ipak, podrži zakon, ukinuo je odredbu po kojoj bi medij kome je račun u blokadi duže od 90 dana bio ugašen. Za ovaj predlog glasalo je 198 poslanika. Pored ovog usvojeno je i šest vladinih amandmana.

Iako je prvobitno zakon predviđao postojanje obaveznog osnivačkog uloga od 50.000 evra, kao i veće kazne za medije koji krše zakon, nakon kritika javnosti i strukovnih udruženja, vlada je amandmanima ukinula obavezu postojanja osnivačkog kapitala.

Predviđena je i obaveza upisa medija u Registar javnih glasila i precizno definisane kazne za nepoštovanje te odredbe.

Vlada je amandmanima prepolovila kazne za neobjavljivanje impresuma, nepoštovanje obaveze da glavni i odgovorni urednik ima prebivalište u Srbiji, objave informacija koje ugrožavaju ishod krivičnog postupka i neobjavljivanje ispravke.

Kao što su i najavili u julu, kada je glasanje odloženo na mesec dana, svi opozicionari su održali reč i juče ujutro došli u parlament u punom sastavu, ali je vladajuća koalicija, ipak, uspela da „namakne” većinu za usvajanje zakona. PUPS je, bukvalno 15 minuta pre glasanja, odlučio da glasa „za”, pošto je bilo jasno da ni sa deset glasova opozicionog LDP-a zakon ne može da prođe. Osim PUPS-a i LDP-a, vladajućoj koaliciji su svojim glasovima pomogli i Vladan Batić (DHSS) i bivši radikal Jovan Damjanović.

Koliko su vladajućoj koaliciji bili važni svi glasovi podrške zakonu, najbolje svedoči glasanje o zakonu u načelu, kada je u sali bilo 249 poslanika, dakle svi, osim Rize Halimija (KAPD), koji, kako je ranije i najavio, nije želeo da učestvuje u glasanju. Od 249 poslanika, koliko ih se izjašnjavalo 125 ih je bilo „za”, a na suprotnoj strani 124, dakle samo jedan glas manje na „tasu” vlasti i zakon ne bi prošao. Naprednjaci Tomislava Nikolića bili su u sali i glasali protiv zakona u načelu.

Posle usvajanja zakona, Moma Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, koji je do tada izbegavao novinare, objasnio im je da je njegova stranka promenila stav i odlučila da pet njenih poslanika, ipak, glasa za zakon, jer je „došlo do nekih dogovora u vladi”.

Bivši radikal Jovan Damjanović rekao je za „Politiku” da je odlučio da glasa za zakon zbog „političkih dogovora i evropske budućnosti”.

I Vladan Batić je glasao „za”, iako nijedan njegov amandman nije usvojen i iako je tvrdio da zakon treba povući iz procedure, jer ga „ništa popraviti ne može”. Inače, svi Batićevi amandmani glasili su „briše se”, a podneo ih je na svaki član. Juče, kako je rekao, nije video razlog da ne podrži zakon, s obzirom na to da su usvojeni neki amandmani.

Čedomir Jovanović je podršku LDP-a zakonu objašnjavao evropskim putem Srbije. On je, takođe, podsetio da je razgovarao sa OEBS-om i NUNS-om, te da je, uz prihvatanje amandmana, zakon prihvatljiv. Tomislav Nikolić, lider naprednjaka, rekao je da je posle glasanja u načelu pozvao sve opozicionare da izađu iz sale i da „ne učestvuju u izglasavanju nakaradnog zakona”. Njegova želja, kako je rekao, bila je da u sali ostanu samo oni koji su za zakon, „da ih tako ogolimo”. Međutim, njegov gest opozicionari nisu baš razumeli, pa je Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, osim što to nije imalo nikakvog smisla, doprineo konfuziji. Aligrudić kaže da naprednjaci nisu ispoštovali dogovor opozicije. Nikolić, međutim, odgovara: „On laže da smo imali bilo kakav dogovor i da sam ga ja izigrao. Simptomatično mi je da DSS poslednjih dana napada SNS više nego DS”.

M. Čekerevac

-----------------------------------------------------------

Vesna Pešić i Žarko Korać protiv

Vesna Pešić i Žarko Korać ostali su dosledni, pa su bili u sali i glasali protiv zakona uprkos tome što je njihov poslanički klub LDP podržao zakon.

-----------------------------------------------------------

Opozicioni amandmani

Od 44 amandmana koja su uložili opozicionari iz SRS-a, DSS-a, SNS-a i NS-a prihvaćen je samo jedan, koji je predložila Marina Toman (SRS). Opozicija je, inače, sve amandmane uložila na prvobitni predlog zakona, koji je kasnije i sama vlada korigovala svojim amandmanima.

Među opozicionim amandmanima, koji su odbačeni, bilo je najviše onih kojima se tražilo brisanje svakog člana predloženog zakona. Pored toga, opozicionari su tražili i smanjivanje pojedinih kazni. Tako je, na primer grupa poslanika DSS-a tražila da kazna za osnivača–pravno lice, za objavljivanje impresuma bez propisane sadržine iznosi od 500.000 do dva miliona dinara, a za odgovorno lice od 50.000 do 500.000 dinara, umesto od dva do 20 miliona dinara za osnivača, odnosno od 200.000 do dva miliona dinara za odgovorno lice. Oto Kišmarton (SNS) tražio je brisanje ove odredbe u potpunosti. Vlada je svojim amandmanom korigovala svoj prvobitni predlog, pa će kazna za osnivača po ovom osnovu iznositi od milion do 10 miliona dinara, a za odgovorno lice od 100.000 dinara do milion dinara.

Aleksandar Martinović (SRS) tražio je da se smanji kazna za elektronske medije, a zakonom je predviđeno da ona odgovara prodatom prostoru u javnom glasilu u periodu od sedam dana od dana objavljivanja inkriminisane informacije. Martinović je tražio smanjenje na vrednost prodatog prostora od tri dana, jer će, kako je naveo ovako visoka kazna, koja bi mogla da iznosi od deset do sto i više miliona dinara, voditi gašenju informativnog programa.

Grupa poslanika DSS-a tražila je i smanjenje kazni predviđenih za javno glasilo koje označi nekoga učiniocem kakvog krivičnog dela bez pravosnažne odluke suda. Prema DSS-ovom predlogu odgovorno lice u pravnom licu i odgovorni urednik javnog glasila platili bi kaznu od 50.000 do 500.000 dinara, umesto, kako je vlada predložila, a skupština usvojila, od 200.000 do dva miliona dinara.

Svi opozicionari iz SRS-a, DSS-a, SNS-a i NS-a amandmanima su tražili ukidanje osnivačkog uloga za javna glasila, a i vlada je naknadno dostavila amandman kojim je predložila ukidanje osnivačkog uloga, pa je skupština usvojila vladin predlog.

-----------------------------------------------------------

Protest UNS-a

Članovi Udruženja novinara Srbije održali su juče protest ispred Doma Narodne skupštine na kojem su zatražili od poslanika da ne glasaju za izmene Zakona o informisanju i predali im peticiju sa potpisima više od 600 novinara kojom ih pozivaju da to ne čine.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović rekla je da će u slučaju usvajanja zakona, UNS zatražiti od predsednika Srbije Borisa Tadića da ga ne potpiše, od Ustavnog suda da oceni njegovu ustavnost, kao i da će uputiti predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ona je dodala da je javna rasprava, iako zakasnela, pokazala da su evropske ustanove, domaći medijski i pravni eksperti saglasni sa stavom UNS-a da je zakon „antievropski, antiustavan i antidemokratski”.

„Ovo nije buna protiv vlasti, ovo nije protiv vlade. Ovo je samo da pokažemo da stojimo iza svojih reči”, navela je Smajlović.

A. M.

-----------------------------------------------------------

Predsednik Tadić potpisao izmene zakona o informisanju

Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je juče, u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima, Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju, koji je usvojila Narodna skupština Srbije, saopštila je predsednikova pres služba.

Predsednik Tadić smatra da je u procesu evropske standardizacije svih domaćih zakonskih akata neophodno da se uredi medijski sektor u Srbiji i dovede na evropski nivo, prenosi Tanjug.

Zbog različitih mišljenja u vezi sa usvojenim aktom, predsednik Tadić će pratiti efekte primene ovog zakona smatrajući da je sloboda medija pretpostavka slobodnog društva, kao što i pravo građana na objektivno i istinito informisanje nikako ne sme biti dovedeno u pitanje. „Zbog toga moramo biti spremni da zakone iz medijske oblasti i dalje unapređujemo dostižući sve potrebne evropske standarde u zaštiti prava građana, poštujući osnovne demokratske vrednosti i podižući nivo odgovornosti svih učesnika u procesu javnog informisanja”, ocenio je predsednik Srbije.

-----------------------------------------------------------

Usvojena 24 zakona

Skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, koji je potpisao predsednik Srbije Boris Tadić, i još 23 zakona čime je završena sednica 11 vanrednog zasedanja, koja je započela 16. jula.

Bez prisustva opozicije nastavljeno je glasanje o preostala 23 zakonska predloga na koje je bilo podneto oko 2.000 amandmana.

Usvojeni su zakon o kulturi, šest zakona iz oblasti pravosuđa, izmene zakona o sprečavanja novca i finansiranju terorizma i dva zakona iz oblasti obrazovanja.

Takođe su usvojeni i Zakon o uređenju prostora i izgradnji, državnom premeru i katastru, socijalnom stanovanju, Fondu za zaštitu životne sredine, pet zakona iz oblasti zdravlja, o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a potvrđena su i tri finansijska ugovora.

Tanjug

-----------------------------------------------------------
NUNS traži neselektivnu primenu Zakona o informisanju

Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je juče nadležne organe da „odgovorno i neselektivno primenjuju izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, a vlast da bez zastoja predloži, usvoji i potom u optimalnom roku sprovede obećanu medijsku strategiju i reformu medijskog zakonodavstva”, prenosi agencija Beta.

NUNS je u saopštenju pozivao predlagače da izmene i dopune tog zakona hitno upute na ekspertizu odgovarajućim međunarodnim institucijama i da kroz najavljenu reformu medijskog zakonodavstva otkloni nedostatke, pre svega, restriktivnost odredbe o obaveznom upisu glasila u registar. „Iako je tokom iznuđene javne rasprave, vođene paralelno sa skupštinskim postupkom, predlog izmena i dopuna u značajnoj meri popravljen prihvatanjem primedaba stručne javnosti i poslaničkih amandmana, NUNS još jednom izražava nezadovoljstvo zbog nepotrebne hitnosti postupka i netransparentnosti u donošenju zakonskih izmena”, navedeno je u saopštenju.

To udruženje je upozorilo Ministarstvo kulture, vladu i skupštinu da najavljenu medijsku strategiju i reformu ne mogu predlagati i usvajati bez konsultacija sa stručnom javnošću, medijima i njihovim udruženjima.

-----------------------------------------------------------

Marina Toman (SRS): Nisam spasilac

Radikalka Marina Toman podnela je amandman koji je „spasao”, odnosno čije usvajanje je „prelomilo” LDP da glasa „za” zakon. Marinu su juče njene kolege u šali zvale svojim herojem, častile kafom i zadirkivale što je pomogla vlasti, a ona u razgovoru za „Politiku” objašnjava kako je postala spasilac.

Jeste li znali, pre glasanja, da će baš vaš amandman biti presudan?

Ne, naravno da nisam znala da će biti presudan. Ali taj jedan amandman ne menja zakon, on je i dalje loš. Naš je stav da nije nikako trebalo da bude usvojen, jer uvodi diktaturu u oblast medija. Oni su, očigledno, postigli dogovor pa su izvukli taj jedan amandman, inače da nije bilo dogovora ne bi ga ni usvojili.

Ipak, da li ste mogli da sanjate da će vaš amandman „spasti” vladajuću koaliciju?

Mi kada podnosimo amandmane podnosimo ih samo zato što želimo da poboljšamo zakon. A, sami znate da su retki predlozi opozicije koje vlast prihvati.

Šta su vam rekle vaše kolege što ste spasli vlast?

Ma, ništa. Znate šta, oni su postigli dogovor, pa ispade kako je taj amandman bio spasilački.

M. Č.

-----------------------------------------------------------

Zakon sadrži nedostatke

Beogradski centar za ljudska prava juče je izrazio zabrinutost zbog usvajanja Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju jer „sadrži nedostatke čije će se loše posledice dugo ispoljavati”.

U saopštenju centra navodi se da je „loša praksa zakonodavnih organa u Srbiji da po hitnom postupku usvajaju predloge zakona o kojima prethodno nije bilo nikakve javne debate i o kojima stručna javnost nije bila u prilici da se izjasni”. „Razumljiva je potreba da se medijska scena u Srbiji uredi i da se spreči divljanje neodgovornih urednika, novinara i vlasnika sredstava za javno komuniciranje, koji se ne ustežu da vređaju čast i ugled pojedinaca i grupa i koji pokazuju potpuni prezir za istinu”, navodi se u saopštenju i ocenjuje da se to moglo postići „doslednom i progresivnom primenom postojećeg zakonodavstva”.

U saopštenju se navodi da to što se postojeći zakoni zloupotrebljavaju i pogrešno tumače nije razlog da se ishitreno usvajaju novi, za koje se opravdano može pretpostaviti da će imati više loših nego dobrih posledica.