Karadžić: Zapad kriv za raspad Jugoslavije

Zapadne sile davale su, u odnosu na mir na Balkanu, prednost svojim strateškim interesima među kojima je bio i raspad Jugoslavije, tvrdi u intervjuu za "Fajnenšel tajms" bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
karadzic2.jpg

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je londonskom "Fajnenšel tajmsu" da je već počeo sa procesom traženja informacija od zamalja kao što su Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države koje će, kako tvrdi, pokazati da su te zemlje svojim strateškim interesima dale prednost u odnosu na mir na Balkanu.

Karadžić je u pisanom intervjuu naveo da je, iz pritvora Haškog tribunala, gde čeka na početak suđenja za genocid u Bosni i Hercegovini, od Italije i Malte zatražio podatke o isporukama oružja Armiji BiH.

"Nadam se da će kroz moje suđenje narodi Bosne videti šta su nam učinile članice međunarodne zajednice i kako smo bili izmanipulisani", naveo je bivši predsednik Republike Srpske.

"Karadžić je odbio da odgovori kako bi okarakterisao masakr nad nekoliko hiljada Muslimana u Srebrenici u julu 1995. godine, koje su izvršile snage Republike Srpske, niti troipogodišnju srpsku opsadu Sarajeva", piše "Fajnenšel tajms".

Prema Karadžićevim rečima, raspad Jugoslavije nije bio u interesu naroda Jugoslavije, već nekih zapadnih sila posle smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Karadžić je izrazio žaljenje zbog rata u BiH, ali bez prihvatanja lične odgovornosti i konstatovao da je sporazum o podeli zemlje na tri "nacionalne" jedinice trebalo da poštuju lideri Muslimana.

"Rat u Bosni je bio beskoristan. Posle odbijanja Lisabonskog sporazuma 1992. godine, Muslimani su 1995. godine završili sa istom teritorijom", izjavio je Karadžić.

Karadžić je u intervjuu ocenio da je visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH "uspeo da dekretom izmeni odredbe i duh Dejtonskog mirovnog sporazuma", ali je izrazio optimizam "da pozitivne promene mogu biti ostvarene kada se u Bosnu dozvoli povratak demokratiji, umesto diktaturi".

Četvrti intervju iz Ševeningena

Intervju Fajnenšel tajmsu četvrto je oglašavanje u medijim bivšeg predsednika Republike Srpske Radovan Karadžića iz Pritvorske jedinice MKSJ, kako se zvanično zove deo zatvorskog kompleksa koje UN koriste u haškom kvartu Ševeningen.

Prvi intervju Karadžić je dao nedugo iza izručenja Tribunalu jednom holandskom listu , da bi u poslednja dva meseca usledili i razgovori (u svim slučajevima u pisanoj formi) za holandsku agenciju ANP, potom Rojtes i juče Fajnenšl tajms.

Do Karadžićevog doaska u Hag, intervju sa nekim od pritvorenika je bio "mislena imenica" za sve novinara, a i ono što je "procurelo" bilo je izloženo sankcijama MKSJ, bilo za pritvorene bilo za novinare.

Slobodanu Miloševiću je zaprećeno zabranom svih komunikacija kada je američki Foks TV uspeo da ga iz Ševeningena uključi direktno u program preko pritvorske telefonske govornice.

Banjalučka novinarka koja je posetila Momčila Krajišnika u svojstvu privatnog lica, a potom objavila razgovor, izgubila je pravo da ponovo uđe u Ševeningen.

Karadžićevi intervjui izvali su buru negodovanja među Bošnjacima, ali je Tribunal praktično ignorisao te primedbe.

"Intervju koji je optuženi Radovan Karadžić dao agenciji ANP odobren je od Haškog suda. To znači da su, nakon provere, odobrena sva pitanja i odgovori. Sadržaj intervjua ne mogu komentarisati", izjavila je tada portparolka Haškog suda Nerma Jelačić, dodajući da nijedan drugi optuženik nije nikada dao intervju dok je bio pritvoren.
1