Држава Србија правда се да нема новца за лечење болесне деце, али зато годишње издваја из буџета на десетине милиона евра за разноразне невладине организације, међу којима су и оне које са симпатијама гледају на отцепљење Косова и Метохије, преноси „Глас Русије“.
Недавна сахрана осмогодишње девојчице Тијане Огњановић из Београда, за коју је осиромашени народ у Србији сакупљао новац како би могла да оде на трансплантацију срца у Америку, отвара питање, не само у србским већ и у руским медијима, зашто тешки болесници, нарочито млади грађани Србије пред којима је будућност, да би се излечили не могу да рачунају на племенитост и помоћ своје државе иако она према буџетској линији 481 годишње за невладин сектор издваја и до 90 милиона евра народних пара.
„Пролеће“ у Србској
Председник Републике Српске Милорад Додик својевремено је рекао да располаже информацијама да у РС годишње уђе око 10 милиона долара да би се подржале разне невладине организације.
„Говори се о неком пролећу и овде“, казао је Додик.
Додао је да он веома прецизно зна ко дистрибуише паре, коме и са којим циљем, напоменувши да се врше притисци на медије, како би се реализовао покушај стварања атмосфере линча, улице и немира.
Средства се осим невладиним организацијама додељују и спортским савезима, верским заједницама, политичким странкама, националним саветима мањина итд. Према подацима Центра за развој непрофитног сектора, од поменутих 90 милиона евра, 30 одсто, односно 27 милиона евра иде невладиним организацијама којих је у Србији око 20.000, при чему многе добијају још и дотације из иностранства.
Такође, у претходне четири године држава Србија и локалне власти из буџета су издвојиле скоро 400 милиона евра кроз буџетску линију 481 „дотације за невладине организације“, истакнуто је на конференцији под називом Финансијска одрживост трећег сектора – линија 481, коју је пролетос организовао Центар за развој непрофитног сектора.
Донедавно је, каже „Глас Русије“, слична ситуација са невладиним организацијама била и у Руској Федерацији, „све док крајем прошле године није донет закон према коме невладине организације које добијају новац из иностранства, а баве се унутрашњом политиком, морају да се региструју под називом ‘страни агенти’, тј. као организације којима стране државе плаћају политичко деловање у Русији“.
„Изгледа да би се нешто слично могло рећи и у Србији, поготово посла смрти болесне девојчице Тијане, и многих других сличних пацијената који нису имали помоћ државе за сложене операције. Односно, вероватно ће се многи сложити да је било корисније да је из државног буџета плаћено лечење мале Тијане и других пацијената, него што је за функционисање невладиних организација издвојено скоро читавих 30 милиона евра.
Али, како сада стоје ствари – рад невладиних организација је важнији од живота деце. Стога би се можда могло рећи да у Србији није тачна изрека да на ‘младима свет остаје’, него да на ‘невладиним организацијама свет остаје’ „, закључује „Глас Русије“.
