Гледаност филмова и условност биоскопских сала у Републици Српској

НЕКAДA се за биоскоп тражила карта више, а данас се свако од вас може запитати када је посљедњи пут сједио у дупке пуној сали или остао незадовољан пред биоскопом због превелике гужве. Давно, зар не? Гужве више нема, а биоскопске дворане данас не могу попунити чак ни домаћи хитови или амерички блокбастери.

За пад гледаности филмски посленици криве нелојалну конкуренцију, лошу економску ситуацију или филмске наслове. У појединим срединама, међутим, становништво је жељно великог платна, с обзиром да кино дворане не постоје или су неусловне до те мјере да им се не да ни отићи на филмску пројекцију. Срамота је признати да је гледање филмова у 21. вијеку постало привилегија само већих центара у Републици Српској.

Горан Вујаковић из бањолучких биоскопа потврдио је за наш лист да је стање критично када је у питању условност биоскопских сала у Републици Српској, ако се изузме Бања Лука. У многим мјестима још се користе дрвене столице у биоскопским салама. Системи за гријање и хлађење не постоје, а опрема је стара и по неколико десетина година. Већина општина у Републици Српској уопште нема било какву дворану за приказивање филмова. Не располажу ни завидним буџетом из којег би могли издвојити новац за градњу биоскопских дворана, а често то није ни оправдано, јер нема публике.

- Код нас у мањим мјестима још увијек игра само један филм, а пројекције су једном или два пута седмично, док савремено доба подразумијева више пројекција истовремено, добра сједишта, тон, климу и квалитет слике - рекао је Вујаковић.

Од источнохерцеговачких општина једино Требиње успијева да одржи континуитет када је у питању рад биоскопа и окупљање публике.

У Требињу, које је некада имало неколико биоскопа, данас се пројекције одвијају само у Дому културе, а биоскопска дворана броји 320 мјеста.

- На пројекцијама обично имамо педесетак људи, који редовно долазе. Највећи проблем су, сигурно, пиратска издања филмова која утичу на пад гледаности. Увијек је највеће интересовање за домаће филмове - рекао је директор Дома културе Требиње, у оквиру кога дјелује биоскоп, Ђорђе Вучинић.

Требињци би за двадесетак дана требало да гледају филмове на новом пројекционом екрану, а биће промијењено, према његовим ријечима, и комплетно озвучење у дворани.

У сусједном Љубињу биоскоп је континуирано радио једном недјељно, суботом увече, све до катастрофалног земљотреса 15. априла 1979. на Црногорском приморју.

Тада је подземна стихија једним краком поприлично оштетила и херцеговачко залеђе, па и саму биоскопску салу у згради Задружног дома у центру града, под старим, стољетним кестеновима.

Новац добијен на име тог оштећења никад више није уложен у ту салу, него се послије пробало са импровизованим биоскопом у спортској дворани, али због очигледно лоше акустичности и чињенице да се између платна и гледалаца испречавало одбојкашко игралиште, занимање заљубљеника седме умјетности за ту врсту забаве и просвјећивања спало је на критичне и неекономске гране и завршило се другим гашењем биоскопа.

Вишедеценијска пауза утицала је на то да филмске публике у граду под Радовињом потпуно нестане. Aли што због носталгије, што због наде да би се нова публика могла створити и младе људе колико-толико одвојити од кафана и спортских кладионица, општина је одлучила да једну бившу учионицу некадашње основне школе "Миленко Мићић" адаптира у малу биоскопску салу са 70 сједишта.

Биоскоп је прошле године повјерен на управљање Клубу пријатеља одбојке, а пројекције су ишле преко видео бима, у загријаној сали са улазницом од свега једне конвертибилне марке - два пута седмично.

Набављани су актуелни филмови, најчешће они "Оскаром" овјенчани, али након почетног, готово романтичног замаха, све је опет некако брзо крахирало, па је на премијере стизало од три до пет гледалаца. И то је био крај новог импровизованог биоскопа, чија се сала послије користила за повремене драмске премијере локалног Позоришта младих "Гимназијалац" и још рјеђе семинаре.

Показало се да класичне филмске публике у Љубињу више и нема, а за посљедње двије, три године почињале су с радом, али и своју дјелатност угасиле, четири видеотеке. Ни оне нису могле наћи довољно корисника за сопствено преживљавање.

Па након свега приче старијих Љубињаца о томе како се некад за онај стари биоскоп у Задружном дому, са 160 сједишта, тражила карта више, или сједило на поду за вријеме пројекције "Козаре" и "Битке на Неретви", сада заиста дјелују нестварно. Пројекција нема ни у Билећи, Берковићима и Невесињу.

Љубитељи филма у Источном Сарајеву два пута седмично могу да посјете биоскоп, који дјелује у оквиру Културног центра Источно Ново Сарајево. У овом биоскопу крајем 2005. године постављена су нова сједишта и сцена. Опрема је стара, а мало је и посјетилаца.

- Имали смо десет хиљада посјетилаца 1998. године, а сада је тај број пао на хиљаду - рекао је организатор културних дјелатности у Културном центру Источно Ново Сарајево Михајло Бабић.

Најчешћи посјетиоци су, према Бабићевим ријечима, ученици 7, 8. и 9. разреда основне школе, као и они из првих разреда средње школе. Редовно долазе и млади парови, а најмање је публике старије од 30 година.

У Бијељини се градски биоскоп налази у згради старој четрдесетак година. Aпарати за репродукцију тона и слике стари су 30 година, али ситуација са биоскопом у Бијељини у будућности би се требала позитивно промијенити. Биоскоп би требало да буде смјештен у Центар за културу "Семберија", који ће тек бити изграђен у Бијељини.

- Биоскоп је посљедњи пут "освјежен" 1999. године, када су промијењена сједишта. Пројекције су свакодневно у 19 и 21 час, а сала повремено служи и за позоришне представе и концерте. Просјек слабе посјећености извлаче домаћи филмови, а ове године то је "Црни Груја и камен мудрости" - рекао је радник бијељинског биоскопа Жељко Савић.

Сала бијељинског биоскопа има 600 сједишта, а послије отварања Центра за културу "Семберија" постоји шанса да Бијељина добије двије биоскопске сале.

Од три некадашња кина у Приједору данас је остало само једно. Биоскоп "Мраковица" већ годинама ради у неусловном простору, који прокишњава, и којем је потребна и санација и комплетна адаптација.

Историјски записи казују да су се први филмови у граду на ријеци Сани почели приказивати далеке 1925. године у вријеме Краљевине СХС. Приједорчанин Марјановић, кога су суграђани препознавали по надимку Гусак, имао је, према историјским записима, прву праву кино-опрему која је у овај град донијела и прве звучне пројекције филмова.

Најбоље сале има највећи град Републике Српске, Бања Лука, али бројном публиком не може се похвалити. Бања Лука је одувијек имала најбољи репертоар у БиХ, а данас има и модерно опремљене биоскопске сале, међутим, број гледалаца се смањио.

Некадашњи биоскоп "Козара" данас је мултиплекс са пет модерно опремљених сала, док је у биоскопу "Палас" остала само једна мања реновирана сала.

- Сигурно је да је будућност у мултиплекс биоскопима, са више сала, у којима се приказује много филмова, различитих жанрова, са много термина, чак до 50 дневно. На таквим мјестима крећу се људи од седам до 77 година, јер има за сваког понешто - објаснио је Горан Вујаковић.

Он је, међутим, указао на погубан пад гледаности у биоскопима широм свијета. У бањолучким биоскопима пад гледаности почео је 2003. године, да би се прошле године мало зауставио. И велика сала биоскопа "Палас" у Бањој Луци због недовољне гледаности претворена је у дјечију играоницу.

Пад гледаности у биоскопима, према Вујаковићевим ријечима, није нова појава. Тај талас шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека захватио је и Aмерику.

- Aмерика сада има мултиплексе са 20 и више сала, гдје са плаћеном улазницом можете цијели дан гледати филмове, којих је по 20 или 30 на репертоару- рекао је Вујаковић.

Он сматра да на лошу гледаност највише утичу услови у биоскопу, пиратерија и квалитет филмова.

- Код нас је број гледалаца од 2003. године до данас опао са 20 до 30 посто. Чињеница је да се код нас копије филма појављују истовремено са свјетском премијером. Док се неки познати свјетски филмски хит приказује мјесец дана у Бањој Луци, за то вријеме у мањим градовима пирати преплаве тржиште и већина људи тако погледа жељени филм - истакао је Горан Вујаковић.

Он је објаснио да постоје добре и лоше сезоне када су филмови у питању.

- Филм као седма умјетност иде у правцу великог подвајања између некомерцијалног, односно ауторског филма, умјетничког и комерцијалног. Деведесето одсто нашег репертоара је "Холивуд", а логично је да они праве филмове за Aмерику. Њихова дјеца су одрасла на стриповима о Сребрном летачу, Спајдермену, Бетмену и ти ликови их интересују и на великом платну. Нашим клинцима то не значи много - оцијенио је Вујаковић.

Вујаковић је навео да од квалитета домаћих филмова највише зависи каква ће бити сезона.

- Сигурно је да у Бањој Луци имамо људе који у биоскоп одлазе од "Зоне Замфирове" до "Ивкове славе" и вјероватно је да ће они ићи да гледају филм "Свети Георгије убива аждаху". Посљедњих годину дана домаћи филм мало каска, али надамо се великој гледаности филма "Свети Георгије убива аждаху", који би требало да стигне у биоскопе у марту сљедеће године - нагласио је Вујаковић.

Он је додао да се не смије занемарити ни економска ситуација која такође утиче на гледаност, па можда и више и од квалитета филмова.

- Одлазак у биоскоп је социолошка појава. Није толико битно шта се приказује, него сам излазак. Код нас је тренутно проблем што људи немају довољно новца у кућном буџету, дјеца не добијају џепарац... Ту је и велика конкуренција других медија, као што је Интернет и телевизија. На бројним телевизијама за само једно вече постоји разноврсна понуда квалитетних филмова - сматра Горан Вујаковић.

Интересантно је да у бањолучким биоскопима ни дјечије пројекције нису нарочито посјећене. Према ријечима Горана Вујаковића, само се викендом примјећује већа посјећеност родитеља са малишанима.

- У Aмерици је најнормалнија ствар породични одлазак у биоскоп, мада то ни тамо није јефтино - рекао је Горан Вујаковић.

Можда би зато дјецу од малих ногу требали учити да филмове гледају у биоскопу. Сигурно је да ће и као одрасли људи радије и чешће ићи у биоскоп, са жељом да погледају нове филмове.

Бањолучки "Оскар филм" је у сарадњи са Министарством просвјете и културе покренуо акцију популаризације филмске културе у мањим мјестима. Током ове акције школске 2006/2007. приказано је неколико филмова за ученике основних и средњих школа у мањим и већим мјестима.

- Министарство треба дати препоруке за неки филм за који сматрају да је едукативан, да ће се свидјети клинцима, а ми имамо покретну опрему коју носимо по школама - рекао је Вујаковић.

- Основна идеја нам је била да млади погледају нове филмове који стижу у биоскопе, а који, наравно, имају и образовну улогу. Ученици у већим мјестима гледали су филмове у биоскопским салама, док је "Оскар филм" у малим срединама филмове приказивао у школама. Вођени смо идејом да се код ученика развије осјећају за културу, па тиме и за филм - рекла је портпарол Министарства просвјете и културе Републике Српске Душка Голић. У "Оскар филму" се надају да ће на јесен наставити са овом праксом, јер је од обостране користи.

ПЛAНОВИ

- Најгледанији филмови ове године у бањолучким биоскопима су "Мистер Бин", "Црни Груја", "Пирати са Кариба", "Спајдермен" и "Клопка". "Шрек 3" ће се почети приказивати 7. јуна, "Фантастична четворка" 14. јуна, затим "Рађање сребрног летача", "Океанових 13". Оне који мисле да је карта за биоскоп скупа, очекује љетна ревија филмова почетком јула у Бањој Луци, гдје ће бити приказано све што је било у првих шест мјесеци на великом платну. Карте ће коштати марку и по и двије марке. За све филмофиле бањолучки биоскопи у јулу ће "довести" и пети наставак "Харија Потера", "Симпсонове" и нови Спилбергов филм "Трансформерси" - рекао је Горан Вујаковић.