Дан народног јединства

Дан народног јединства. Ове године се он обележава посебно свечано. Пре тачно 400 година народна војска на челу са Мининим и Пожарским ослободила је Москву од пољских интервената.

Победа није била лака. У то немирно, према дефиницијама историчара, доба у земљи су харале унутрашње борбе, те је она била на рубу распада. Народ је смогао снаге да би се ујединио, одбранио независност и препородио Отаџбину. У знак сећања на тај догађај 2005. године је био основан државни празник Русије.

На Црвеном тргу има два монументална симбола те давне победе. Споменик Кузми Минину и Дмитрију Пожарском и Казанска саборна црква. Она је била саграђена у знак захвалности за ослобођење од најезде страних освајача. Саборна црква је три века стајала на тргу, без обзира на најезде нових освајача. Међутим, 1936. године она је била срушена из каприца ондашњих власти. 4. новембра 1990. године Патријарх Московски и све Русије Алексиј Други на том месту је ставио камен-темељац, а после три године осветио обновљену Казанску саборну цркву. Те успомене додају тугу светлом Дану народног јединства. Лидери духовних конфесија земље, на чију инициативу је био основан празник, позвали су да он буде дан добрих дела. Међутим, према анкетирањима јавног мњења, које сваке године спроводи ВЦИОМ, смисао и назив тог празника све до сада нису разумљиви за половину грађана земље.

Међутим, без обзира на то, народе Русије данас, као и у прошлости, уједињује љубав према Отаџбини.

Народ може да уједини тежња за мирним, нормалним, комфорним животом – то је оно, што обухвата појам стабилност, - каже први потпредседник Центра политичких технологија Алексеј Макаркин.

- Односно, да буде што мање проблема, мање ризика, да друштво уједини идеја друштвене солидарности. Да би успешан део друштва помагао онима, који немају довољно средстава или могућности.

Међутим, како сматра кандидат филозофских наука Илија Вевјурко, пре него да тражимо одговор на питање о јединству, морамо да се осврнемо и схватимо узроке данашњег раздвајања.

- То су обично етничке и религиозне разлике, социјалне разлике, социјално раслојавање. То су последице. Међутим, узрок је, мислим, пад института васпитања и образовања, јер управо они стварају идентитет човека, који му омогућује да нађе заједнички језик са другим људима. Увек ће постојати различите девијације у односу на норме. Међутим, ако је изгубљена сама норма, онда ће јачати хаос.

Са своје стране, доктор историјских наука Александар Ципко је уверен да народе Русије може да уједини само осећај одговорности за будућност земље.

- Русија ниче испод рушевина СССР-а. То је сасвим нова историјска заједница. Зато да нас уједини може жеља да би ми постали конкурентна земља. Има безброј проблема, које можемо да решимо да би наша богата, лепа земља постала достојна, да би она пружала многа културна и материјална блага сваком, који живи у Русији.

Историја сведочи да је народ Русије јединствен у тешким за Отаџбину годинама. Тако је било пре 400 година, када су Минин иПожарски створили народну војску, пре 200 година, када је требало да се супротставимо армији Наполеона. Тако је било и када је извршена најезда хитлеровске солдатеске. Мада је то чудно, у мирно доба је теже да се ујединимо. Можда ће нам у томе помоћи Дан народног јединства.