Трут не поштује закон?

Беспилотни авиони су се претворили у оружје које изазива страх, то је закључак међународног Интернет-портала The Huffington Post са седиштем у Њу-Јорку. Замислите број егзекуција уз помоћ напада из ваздуха, оправданих свуда неким непознатим обавештајним подацима, пише, између осталог, портал, - онда ћете стећи представу о језивом свету, којем се крећемо.

Свету, у којем земаљски богови манипулишу небеским роботима, који носе смрт. А после завршеног посла враћају се кући и грле своју децу.

Беспилотни пројектили су добили назив трутови. Трутови, као што је познато, ништа корисно у кошници не раде, они играју пасивну улогу. Подсећају на њих и такви пројектили, који су подређени управљању од стране оператора. Само су резултати те пасивности различити. Према подацима британске The Independent, у време Џорџа Буша у оружаним конфликтима је било извршено 52 напада уз коришћење трутова, у време власти његовог наследника, носиоца Нобелове награде мира Барака Обаме, таквих напада је било 282. При томе су споредне жртве по правилу стотине цивила.

Већ поменути портал The Huffington Post наводи податке истраживања фонда New American Post, према којима 114 ракетних напада са америчких трутова у Пакистану резултирало је смрћу више од 30 одсто цивила.

Иступајући на седници Савета УН за људска права у Женеви, специјални референт УН Бен Емерсон рекао је да између осталих многе земље, укључујући Русију, Кину и Пакистан, иступају за неопходност истраге случајева смрти цивила од напада беспилотних пројектила. Експерти и представници јавности, забринути због лавинског раста примене таквих средстава, иступају за регулисање правних аспеката њиховог коришћења.

Хоће ли настати нека међународна конвенција, посвећена томе?

Пред микрофоном је Игор Коротченко, директор Центра анализе светске трговине оружјем и главни уредник часописа Национална одбрана, који то сматра неопходним.

- Узимајући у обзир да беспилотни пројектили, опскрбљени за напад, се активно развијају практично у свим западним земљама, и не само западним, таква конвенција, очигледно, мора да буде потписана. Питање је ко ће дефинисати њене принципе и преузети иницијативу да поднесе тај документ СБ УН, јер последње верзије америчких нападних беспилотних пројектила већ могу да буду третиране као оружје, које поткопава међународну стабилност.

У примени трутова има и још један правни аспекат. Немачки недељни лист Die Zeit пита: да ли може да се сматра страном мисијом бундесвера, ако официр, седећи, рецимо, на авионској бази код Шлезвига већ после повлачења снага из Авганистана лансира ракету са беспилотног пројектила на одред талибана негде код Фајзабада? Да ли бундестаг мора да да дозволу? Трутови не дају одговор на то питање.