Сирија може да проузрокује раскол унутар ОИС

У саудијској Меки у току је (14-15. августа) ванредни самит Организације исламске сарадње (ОИС). Самит је сазван да би се «изгладио низ критичних противречности». Главни узрочник размимоилажења међу исламским државама тренутно је криза у Сирији.

Очекује се да ће на самиту бити разматрана могућност суспензије чланства Сирије у ОИС. О таквој мери су уочи почетка самита разговарали шефови дипломатија држава-чланица ОИС на припремном састанку у Џиди. За суспензију Сирије се изјаснила апсолутна већина министара, али њихова одлука је искључиво саветодавног карактера. Једини противници суспензије Сирије су представници Ирана, савезника који у континуитету пружа подршку владајућем режиму Сирије, и Алжира. После дискусије с колегама министар иностраних послова Ирана Али Акбар Салехи рекао је да суспензија Сирије неће допринети решавању проблема. Деловати на тај начин означава покушај да се избегне његово решење, додао је министар.

Посматрачи износе мишљење да се на самиту траже и додирне тачке између оних који пружају подршку сиријском председнику Башару Асаду и оних других, који на све могуће начине помажу непомирљиву опозицију. Ипак, тешко да ће неко од учесника самита бити спреман на компромис у вези једног тако принципијелног питања, сматра јордански политолог Јасир Кубејлат. У сваком случају спонзори сиријских побуњеника очигледно се неће одрећи свог првобитног циља – рушења секуларног републиканског режима у Сирији:

- Главни проблем побуњеника у Сирији је тај што од самог почетка конфликта нису успели да добију подршку народа.Може се претпоставити да ће државе које стоје иза побуњеника променити своју позицију обзиром да они трпе један пораз за другим.Алите државе неће одустати од идеје промене режима, већ ће покушати да смисле нове начине за пружање подршке побуњеницима.

При томе је Сирија само најакутнији узрочник размимоилажења унутар ОИС, подсећа аналитичар Семјон Багдасаров:

- У муслиманском свету се тренутно дешавају веома озбиљне промене.У те процесе се активно меша Запад. Израел са своје стране такође чини све како би у исламском свету дошло до раскола.Због тога се може претпоставити да ће се противречности међу муслиманима с временом само продубљивати. По мом мишљењу, од сусрета у Меки не треба очекивати ништа више од општих фраза у завршној декларацији.

Стручњак је објаснио где види камен спотицања који може спречити саммит ОИС да достигне жељени циљ:

- Посебна позиција се формира у Турској. Она говори о исламској солидарности, спречавању војне интервенције у Ирану. У исто време Турска заузима проамерички став у вези Сирије што доводи до противречја између Турске и Ирана. Саудијска Арабија такође жели да доминира на Блиском Истоку пружајући подршку салафијама. Противтежа таквом ставу је став Техерана који је усмерен ка тесној консолидацији шиитских структура у Ираку, Сирији ипокрета«Хезбола»у Либану.

Нови изазов за ОИС је то што представници различитих религиозних заједница почињу да доживљавају једни друге не као добре комшије, већ као противнике. При томе се зна где и када је тај процес почео да јача – у Ираку после америчке окупације. Јасно је чиме се то може завршити. Нејасно је друго: да ли ће вође исламских држава искористити шансу која још увек постоји да се у региону спречи рат «свих против свих»? Јасно је ово – што дуже буде трајао раскол ОИС, шанси да организација заузме консолидован став у вези Сирије биће све мање.