Космос у знаку Кине

Последњих дана космичка сфера је у знаку Кине. Лансирање пилотираног брода Шенчжоу-9, његово успешно ручно спајање са орбиталним модулом Тјањгун-1 и први прелазак посаде из брода у модул означили су нову важну етапу кинеског пилотираног космоса. Осим тога, прошле недеље сазнало се да је кинески научни брод Чане-2 напустио своју орбиту у тачки Лагранжа Л2 и био је усмерен према астероиду 4179 Таутатис. То је тачна на замишљеној линији Земља-Сунце отприлике 1,5 милион километара од Земље, где силе теже ова два тела доводе једно друго у равнотежу, тако да уређај може да се налази овде неограничено дуго.

Актуална експедиција Шенчжоу-9 привукла је пажњу стручњака и широке публике зато што су у посаду од три особе први пут у историји кинеске пилотиране космонаутике укључене жене — то је 33-годишња Лу Јанг, која обавља функцију космонаута истраживача. Одмах је било примећено да је старт изведен 16. јуна, тачно 49 година после лета прве жене космонаута Валентине Терешкове.

Али чак и без тога кинеско лансирање привукло би исту пажњу. Први пут Кина је извршила ручно спајање бродова са орбиталним модулом Тјањгун-1 и први пут кинеска посада (од двоје људи, трећи остаје на броду) извршила је прелазак из брода на станицу. Орбитални модул Тјањгун-1 треба да постане претеча будуће орбиталне станице, на којој ће посада моћи аутономно да живи и ради дуго време. Изградња такве станице у орбити треба да се заврши до 2020. године.

Претпоставља се да Кина планира пилотирану експедицију на Месец после 2020. Колико то одговара реалним плановима, тешко је рећи: свој програм Кина практично не открива. Ако Кина заиста има за циљ да у кратком року понови достигнућа СССР у САД у космосу, експедиција на Месец делује као логични наставак. Затвореност кинеског програма показује историја космичког уређаја Чане-2. Он је лансиран 2010. ради истраживања Месеца, успешно је извршио задатке (између осталог саставио детаљну карту површине Месеца). Прошле недеље сазнало се да се од априла ове године Чане-2 креће ка наредном циљу — астероиду Таутатис и треба да изврши лет у његовој близини у јануару 2013. године. Као и у случају пилотираних експедиција, сам лет неће бити прво такво достигнуће, али то што је у сусрет са астероидом била упућена летелица која је већ извршила задатке две мисије изазива дивљење.

Космички успеси Кине која за сада иде путем који су изградиле две прве космичке силе, изазива ништа мање интересовања него лансирања међупланетарних уређаја или МКС. Вероватно се један од разлога крије у томе што улазак Кине у космички клуб мења статус кво у освајању космоса који постоји већ неколико деценија. У том смислу Кина, без обзира на објективни заостатак, одједном је почела да диктира космичку моду.

Несумњиво, имају се у виду не технологије, већ известан дух. Како истичу експерти, ново лансирање Шенчжоу показало је да Кина и даље делује по принципу малих корака. Ако се старије космичке силе данас налазе у трагању за циљем, Кина се прилично сигурно креће путем који је сама себи означила.

Овај контраст не може да не изазива извесну забирнутост, која се пооштрава поменутом затвореношћу кинеског програма. Зна се на пример да наредне године према Месецу треба да полети кинески уређај Чане-3 и да пребаци на сателит Земље уређај за слетање и ровер за припрему будуће пилотиране мисије на Месец.

Текући месечеви планови космичких агенција САД, Русије и Европе за сада су нејасни. О могућности да се направи насељена база на Земљином сателиту говори се већ неколико година, али до данас нема доследног плана и коначног разумевања које функције ће обављати ова база. Недавно је група научника из Европе припремила чланак за публиковање у часопису Планетари енд Спејс Сајенс, где образлаже научну неопходност да се наставе истраживања површине Месеца. По њиховом мишљењу, Месец и даље крије много занимљивог за разумевање прошлости Сунчевог система, Месеца и Земље. Проблем је у томе да се теоријски интерес претвори у акциони план.