BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Интервју са председником Томиславом Николићем - РТ

Интервју са председником Томиславом Николићем - РТ
28.05.2012. год.

  У ЕУ се види проширење кризе, а евро слаби сваког дана, тако да је придруживање ЕУ под знаком питања - рекао је новоизабрани председник Србије Томислав Николић за РТ. Томислав Николић је обећао да ће се одржати референдум о придруживању ЕУ.


РТ: Међународни медији Вас виде као националисту и десничара. Ипак сте у својој предизборној кампањи пробагирали добре односе са Европском унијом.

Томислав Николић: Они су апсолутно у праву, ја сам националиста али сам такође и демократа! Што се тиче европских вредности ми ћемо их поштовати због нашег Устава, Устава којег смо Коштуница, Тадић и ја написали заједно. То поштујем. Искрено, желим да заведем ред у Србији, на начин како је Немачка организована. Вероватно ће много времена проћи док ме западни медији прихвате након свих ових година када су писали негативно о мени. Сада је то тешко да се промени, али након победе у неприхватљивим условима, током невероватно прљаве медијске кампање, то је више него извесно да ће медији променити своје мишљење.

Штавише, показао сам да желим да будем председник свих грађана Србије. Поднио сам оставку на челу партије коју сам основао пре само три године и одвео је на врх српске политичке сцене. Сада је мој циљ да направим да Србија буде развијена и успешна земља и за то ми је потребна подршка свих грађана, не само присталица Српске напредне странке

РТ: Да ли се бојите да ћете изгубити гласове традиционалних бирача због става о ЕУ?

Томислав Николић: Не плашим се, јер Европа је веома атрактиван партнер за Србију и наша земља треба да испуни готово све услове које Европска унија поставља. Овај процес треба зауставити само ако нас питају да се одрекнемо дела наше територије, мислим на Косово и Метохију. До сада сам био отворен и искрен према грађанима Србије и наставићу да сарађујем са грађанима, а тренутак када нам поставе такав услов одмах ћу то саопштити грађанима Србије. Мислим да је то разлог што нећу изгубити популарност. У нашој земљи разрешење председника је готово немогуће, а ипак, мандат траје пет година и остаћу само ако грађани то дозволе. Ако ме више не буду желели на овој позицији ја ћу се повући. Убеђен сам да је политика коју заступам једино добра за Србију.

РТ: У Вашој првој изјави после избора сте рекли "Србија неће скренути са европског пута". У исто време сте обећали да ће се одржати референдум где ће се грађани изјаснити да ли су за ЕУ или не. Да ли ћете одржати обећање?

Томислав Николић: Референдум ће се одржати. Договорили смо се са демократама када дође моменат и сви услови буду испуњени за улазак у ЕУ, изаћи ћемо пред народ са питањем "Да ли желите да будете у ЕУ?" и они ће одлучити. То је начин који су урадили и у Хрватској прије пар месеци, али тек када су испунили услове и када је ЕУ прихватила Хрватску, онда је организован референдум. Мислим да је потребно сарађивати са грађанима више него што је то било до сада, што не значи да сам одбацио европски пут. Мој једини страх је да поставе услове које ја лично не би прихватио, а грађани би вероватно рекли "испунимо и њих јер желимо бити у ЕУ". Победио сам са 50% гласова и знам да друга половина не подржава моје идеје. Зато верујем да је потребно да и њих питамо.

РТ: Дошли сте на власт када Србија пролази кроз тешку економску ситуацију и када стопа незапослености у земљи прелази 24 одсто. Са друге стране Европа постаје сиромашнија из дана у дан. Дакле, зашто Срби и даље желе да постану чланица ЕУ? Зар се не плашите да се грчки сценарио не деси и у Вашој земљи?

Томислав Николић: Знате, Грчка је друга ствар. Грчка је чланица ЕУ која троши више новца него што може приуштити. Онда је то изашло на видело и није ништа остало. То је узело замаха у ЕУ која није држава, али унија држава које верују једна другој. Имао сам састанак са министром спољних послова Словачке који ми је рекао са великом забринутошћу да је незапосленост у његовој земљи 10%. Ја сам му саопштио да је код нас скоро 25%, а да ће наш дуг до краја године сигурно премшити 65% БДП-а, што ће бити катастрофа за земљу. Овај дуг је велики али је БДП је веома низак. Србија треба да покушава да буде члан ЕУ, што значи не само формална припадност. Ово значи добро организован правосудни систем, људска права, слободу изражавања, борбу против организованог криминала, борбу против мита и корупције и права мањина. Све су то достигнућа ЕУ. Да ли ће Србија ући у ЕУ? Не знам. Прије свега они имају финансијску кризу у експанзији и јасно је да ми нећемо бити у ЕУ у наредних 10 година. У исто време они имају егзистенцијалну кризу. Евро је валута која слаби из дана у дан. Са друге стране, велико је питање колико ће Немачка помагати другим чланицама уније. То јест, колико дуго треба да немачки порески обвезници подржавају земље у кризи. Обећао сам да ћу водити Србију на место где нико не може да каже да не желимо, да уђемо у ЕУ. Али истина је да је свет много већи. Моја победа је победа политике и ЕУ и Русија, а не ЕУ или Русија.

РТ:   То је интересантно. Не мислите ли да ће Србија морати да бира између ЕУ и Русије? Мислите ли да је могуће направити баланс?

Томислав Николић: Не бих желе да морам да правим избор. Желео бих да Србија буде кућа са двоје врата, једна према западу и једна према истоку. Србија једноставно припада како и истоку тако и западу. Ми имамо традиционалне и дубоке везе са Русијом, не само у смислу порекла, већ и у религији, иосторији, обичајима, језику. Имамо комплементарне индустрије, имамо изузетне економске односе од Другог светског рата. Нажалост, ми смо упропастили индустрију безначајним приватизацијама што је довело до тога да људи изгубе посао. Ипак имамо образовање, имамо вољу, снагу и природне ресурсе да поново сарађујемо са Руском Федерацијом на много вишем нивоу. Од како се Србија од 2000. године почела удаљавати од Русије до 2008. године када је потписан енергетски споразумом са Србијом, наша земља лакше дише. Сада већ говоримо о иградњи Јужног тока и великим инвестицијама у хидроелектране и гасне станице. То смо требали урадити раније јер ЕУ не мисли као наш јединствени партнер. Земља треба да одржи суверенитет и да има парнтере у другим рејонима и нећемо заборавити земље БРИКС-а као и арапски и афрички свет који добро сараћује са Србијом. Дакле, када отворимо врата Србије према свету, то радимо за просперитетну будућност. То је разлог због којег никада нећу бирати између ЕУ и Русије. Знам где је моје срце и то сви у Србији знају, али исто мислим да можемо бити добар мост између Русије и ЕУ, као и најбољи партнер Русије у ЕУ.

РТ: Изгледа да Србија мора увек нове услове да испуњава. Да би постали кандидати за приступ ЕУ, земље су морале да се присдруже НАТО-у. Шта ако буду желели да се и Србија придружи?

Томислав Николић: Србија никада неће ући у НАТО док је то воља већине србског народа и ЕУ никада неће наметнути услов, јер Србија нема било какав разлог да уђе. Не видим никакав смисао његовог постојања, али ако НАТО постане организација која се заједно са Организацијом за колективну безбедност (ОДКБ) бори против светског организованог криминала, онда бисмо учествовали. Србија је мала земља која је окружена НАТО чланицама. Нема ниједне земље са којом би Србија започела рат и не требамо НАТО да би нас бранио. Ми смо војно неутрални и тако ће увек остати.

РТ: Да ли сте спремни на дијалог са Приштином и Тачијем?

Томислав Николић: Спреман сам за дијалог, али не и са Хашимом Тачијем, због сумње да је починио злочине над србским народом. Он не може преговарати док се истрага у његовом случају не заврши, али ћу разговарати са другим представницима. После бомбардовања Србије 1999. године, НАТО-у смо оставили териротију Косова са цивилним и војним овлаштењима. Имамо нашу администрацију у четири заједнице на северу Косова и ЕУ нас је замолила да укинемо ове српске институције. Ми смо им одговорили да то не можемо да урадимо јер тамо имамо Универзитет, болнице и школе. Ја само пратим одредбе Устава и председник је њихов гарант. Наш Устав каже да је Косово и Метохија део Србије.

РТ:  Да ли мислите да је могуће поделити Косово? У том случају шта би се десило са Србима који живе на територији где су Албанци?

Томислав Николић: У овом тренутку и са становишта Устава то није могуће. Ако већина грађана Србије на референдуму каже ДА? Не знам. Срби који живе ван ове четири заједнице на северу зависе од Приштине, КФОР-а, УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а. Међународна заједница, нарочито Уједињене Нације морају да гарантују апсолутну сигурност и Србија треба да гарантује добар живот. Ја ћу дати све од себе да Срби на Косову могу да живе од свог рада без чекања помоћи и зависности од институција у Приштини, иначе би то било индиректно признање независности Косова.

РТ: У Русији као и у Србији се често може чути да је Хашки трибунал неправедан према Србима. Да ли планирате да наставите сарадњу коју су започеле демократе?

Томислав Николић:
 Ја сам био на челу тима који је бранио Војислава Шешеља и ја сам се борио против Карле дел Понте много година чак и лично. У Стразбуру смо имали веома тежак разговор у присуству многих парламентараца Савета Европе. Хашки трибунал ће постојати док се ситуација у свету не промени. Људи су тамо осуђени, људи тамо умиру, али суд има подршку свих земаља и до сада нико није покренуо процес да га укине. У сваком случају он ће укоро бити затворен јер има још неколико процеса и затвориће се на прилично негативан начин за међународни правосудни систем као и због бившег председника Србије Слободана Милошевића који је умро у Хагу. Председник Хрватске и тадашње Босне нису осуђени. Дискриминација србског народа јер почела одавно и данас се ништа није променило и наставља се сегрегација. Очигледно је да то није фер, али србска влада је усвојила Закон о сарадњи са Хачким трибуналом. Ми то морамо да поштујемо и он је ту, као што смо издржали многе неправде на овоме свету. 
 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Неуспех да се „одмах“ оконча офанзива на Рафу би поткопао односе, наводи се у саопштењу


Москва треба да брине и о „оружју и путеру“, изјавио је председник

Украјински посланици тврде да ограничења на циљеве који се могу гађати западним оружјем дају предност Москви


Све у свему, удео муслиманског бирачког тела се постепено повећава. У једном броју округа број муслимана се креће од 10 до 40% бирача, има места где их има више...

Наивно је мислити да Кијев може да поврати од Русије све територије на које тврди да су своје, тврди чешки председник Петр Павел


„Једноставно нећемо дозволити да се то деси“, изјавио је Грант Чапс, говорећи о било каквим уступцима Русији.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА