Наполеонова стратегија није успела у Русији

„Незаборано време! Време славе и заноса! Како је снажно куцало руско срце кад се чује реч Отаџбина!“ Ови стихови великог руског песника Александра Пушкина узете су за мото историјске изложбе која је отворена у Москви (изложбени центар Мањеж, 20. април – 13. мај). У поставци посвећеној 200. годишљици победе Русије у рату против Наполеонове Француске учествује 11 музеја и уметничких удружења, као и приватне збирке.

Заставе и барјаци, оружје и војничке униформе, награде, медаље и наравно сјајна платна која приказују битке, посетиоце воде кроз „московско-париски рат 1812-1815“. На изложби су представљени портрети свих „протагониста“ те епохе: Барклај де Толи, главни командант руске војске. Војсковођа кнез Багратион који је смртно рањен у Бородинској бици, одлучујућем окршају са Наполеоном у коме је решена судбина Москве. Фелдмаршал Кутузов који је победио Наполеона и протерао његову војску из Русије. И наравно два цара, Наполеон који је освојио Европу и руски цар Александар I који ју је ослободио.

Део поставке чине и старе мапе и гравире које дају представу о томе како су се одвијале битке у Русији. Наполеон је рачунао на брзу победу. Француска војска је бројила 600 хиљада војника, руска само 180, број руских победа такође је мањи. Осим тога Наполеон је у Европи опробао једну успешну стратегију: противнику је наметао генералну битку и у њој односио победу, након чега би противничка земља постала савезница или капитулирала.

У Русији је Наполеон главну битку чекао скоро три месеца. Руска војска се повлачила споро, уз окршаје. Главна битка се одиграла код села Бородина, на сто километара од Москве у западном правцу. О значају који је та крвава битка имала испричаће члан Удружења потомака учесника Бородинске битке писац Генадиј Готовцев.

„Била је то битка коју је и сам Наполеон памтио целог живота. Кад је био у изгнању на острву Свете Јелене, рекао је да су се Французи показали као достојнији победе док су Руси заслужили славу да буду непобедиви. Постоји прича према којој, кад би Наполеонова војска заробила официра или војника награђеног Крстом Светог Георгија (награда која је у царској Русији додељивана за изузетну храброст у бици против непријатеља), Наполеон би га питао зашто је добио награду и, ако би војник одговорио да ју је добио за Бородино, био би пуштен. Французи су себе, наравно, сматрали победницима јер су ушли у Москву.“

Али ускоро су приморани на напусте руску престоницу. Према мишљењу историчара Андреја Буровског „руска кампања је одбијала да се одвија према Наполеоновој уобичајеној шеми“.

„Наполеон је имао прецизан план рата против Русије, тај план је осмишљен са великом пажњом. Али је за Наполеона било потпуно неочекивано да напредује пуно мањом брзином од оне којој се надао. Кад је пак ушао у Москву, није добио ништа. Био је то потпуни фијаско, јер, у сваком европском граду нашла би се шачица људи која би му донела кључеве од града. Овог пута је ушао у потпуно празан град. То је нешто што нико није очекивао.“

Наполеон је узалуд чекао не само на кључеве од града, већ и на склапање мира. Француска војска је била приморана да напусти Москву – кажу да су до тада војници појели и последњу градску врану –и кренула на југ пошто је минирала Кремљ и Новодевичански манастир. Москву је сачувала виша сила: Французи су се повлачили по пљуску, па је киша угасила запаљене фитиље.

Симболично је да је изложба „Незаборавно време“ смештена у Мањежу, централној изложбеној просторији главног града Русије која се налази код бедема Кремља. Та зграда је подигнута поводом пете годишњице победе над Французима, 1817. године.

Татјана Завјалова,