Како је лепо цвеће! Оно има рајску славу...

 Како је лепо цвеће! Оно има рајску славу... Тако се зове изложба отворена уочи Међународног Дана жена 8. марта у московској галерији Дом Нашчокина.

Између осталог, ова изложба уопште није празнични скуп мртве пририоде са цвећем. Руски авангардиста Аристрах Лентулов украшава мотивима од цвећа хаљину модела у Анином портрету. Певач соцреализма Дмитриј Налбандјан као да се одмара од монументалних потрета совјетских вождова сликајући Камилице. Уметнички дисидент Павел Филонов слика тужну Мртву природу са ружама. Совјетски класик Петар Кончаловски представљен је, наравно, својим чувеним Јоргованом.

Само тема цвећа могла је да окупи на једној изложби тако много разних сликара. Али ми смо се свесно ограничили 20. веком, примећује уметнички директор галерије Јевгенија Хиљкјевич.

За нас је управо 20. век одлична могућност да пратимо историју сликарства у свој њеној разноликости, која је у многоме била везана за историју земље. Врло снажно су зависили уметнички жанрови од тога што се дешавало у Русији у принципу.

А ситуација у совјетско време је била таква да је сликање мртве природе са цвећем сматрано неозбиљним послом. Соцреализам, осим тога, захтевао је прецизност  представе, а ни у ком случају фантазију на тему или израз унутрашњег света сликара. Зато трагично Увело цвеће Владимира Јаковљева, насликано 1942. године, у тешко доба Другог светског рата, није било тада примљено: очигледно им је недостајало оптимизма.

Савремени мајстори говоре да не воле увек да цртају букете, примећује Јевгенија Хиљкјевич. Чини им се да ће убрани цвет ускоро умрети и за многе је то тужна тема.

Центар експозиције несумњиво су Божурови Наталије Гончарове – слика која разоткрива мајсторство „амазонке руске авангарде“ са нове стране.

Били смо изненађени сазнавши какав број цветних композиција је направила Гончарова – наставља Јевгенија Хиљкјевич. На тему цвећа она има неколико десетина радова. Веома је волела тај жантр. Једноставно то није тако познато.

А на изложби има и сасвим непознатих слика. Многе од њих су стигле из иностранства, говори Јевгенија Хиљкјевич.

Имамо радове Андреа Ланског. То је уметник емигрант. Велики део његових радова се налазио у иностранству. Тек недавно су почели да се враћају у домовину, зато што руског уметника који је и живео низ година ван Русије, више цене овде. И још имамо Анастасију Сајмс, изузетну руску уметницу која низ годинама успешно ради као позоришни уметник у Вашингтону. Она је добила ове године аналог Оскара – само у позоришном свету, као најбољи уметник. Послала је у Мсокву радове из серије Ручак са Наполеоном, везане са ружама.

Између осталог, на изложбу Како је лепо цвеће! Присали су своја платна музеји разних руских градова – од најближе престоници Тули до Владивостока, који се налази 9000 километара даље на обали Тихог океана.