BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Одрастање малог фирера

Одрастање малог фирера
13.08.2007. год.

Неке птице никад не полете, неки људи никад не одрасту. На овај или онај начин остану у души деца. То и није тако страшно ако велика деца не дођу на место на којем треба да седе озбиљни људи, одговорни за своје и туђе поступке. Поготову ако им је поверена државна функција, с које могу да утичу и на судбину нације. 

У зграду Новог двора 11. јула 2004. године ушао је у кабинет председника Републике Србије господин Борис Тадић. Победио је на изборима противкандидата Томислава Николића, мада упућени тврде да је радикал скупо наплатио признавање изборног резултата и победу кандидата Демократске странке.

Председник Борис Тадић рођен је 15. јануара 1958. у Сарајеву, као друго дете брачног пара Љубомира Тадића и Невенке Кићановић-Тадић. Отац Љубомир је рођен у пивљанском крају, у Црној Гори, а мајка Невенка Кићановић у Бијељини. 

Отац Борисов је учесник Другог светског рата, носилац је партизанске спомениице. Послат је у Београд 1955. године да пише нови устав СФРЈ и програм Партије, а за професора филозофије, политике и права на Филозофском факултету у Београду изабран је 1962. Борисова мајка је неуропсихијатар, радни век је завршила у Заводу за ментално здравље у Палмотићевој улици у Београду.
 
Професор Љубомир Тадић крајем 60-их креће у дисидентске воде, као припадник такозване "Праксисове" школе. Удаљен је с Универзитета, заједно с Драгољубом Мићуновићем, Загорком Голубовић, Михајлом Марковићем, Миладином Животићем, Светозаром Стојановићем, Небојшом Поповим и Тривом Инђићем.

Почетком 80-година, после завршене Прве београдске гимназије, Борис Тадић, као студент психологије на Филозофском факултету, покушава да крене очевим стопама. Упознаје Веселинку Заставниковић (рођена 1955. године) из Осијека, која студира новинарство на Факултету политичких наука. Млада и прелепа Осјечанка већ је активна у раду и деловању тадашњег Црвеног универзитета, на чијем су челу вође студентског покрета из 1968. године: Влада Мијановић, звани Влада Револуција, Павлушко Имшировић и Драгомир Олујић, који је окупљао дисиденте из свих република тадашње Југославије.

Међу женским припадницима овог покрета Веселинка је била најрадикалнија, најхрабрија и врло образована. Њен отац је у то време био заставник у ЈНА.

Захваљујући својој девојци Весели, Борис Тадић је уживао поштовање прекаљених дисидената. Њихову везу нису одобравали Борисови родитељи, нарочито његова мајка Невенка. Борис је био у сенци своје девојке и дисидентске вође су га прихватале искључиво по том основу, јер је био млак, детињаст, болешљив, а и долазио је из боље стојеће породице.

Скоро анатемисан од родитеља због везе с кћерком из подофицирске породице, која је три године старија (отац Љубомир је рат завршио у чину капетана, а догурао до пуковника Озне), Борис одлази од куће. Дисиденти га примају као свог друга и 1981. године Борис и Весела станују у изнајмљеном стану у сутерену заједно с Горданом Јовановићем, који је у то време с Драгомиром Олујићем радио у одељењу контраобавештајне заштите дисидентског покрета. 

У сутерену у улици Коче Капетана број 47, где су становали Весела и Борис, одржаване су трибине, састанци разних фракција Црвеног универзитета који је, због конспирације, био подељен на више одвојених групација, које су имале координатора у Драгомиру Олујићу.
Из сутерена у улици Коче Капетана на Врачару, Весела и Борис се 1983. пресељавају у стан у Кнез Милетиној 40, код Драгомира Олујића, у којем су живели дуже од годину дана. Касније млади брачни пар се издржавао тако што су, истина не баш успешно, продавали дечје лутке које је Весела умела да прави. По женином наговору, његов отац Љубомир упорно покушава да сина одвоји од лепе Осијечанке. Мајка Невенка није прихватала дисидентство а није волела ни стил живота свога мужа, Борисовог оца Љубомира. Она је више била склона комфорном животу, чему је успела да наговори своју кћерку Вјеру. Невенка је потписаног новинара, данас главног уредника ТАБЛОИДА, покушала је да смести у лудницу због организовања побуне у средњој школи 1974. године, али се он спасао бекством из њене ординације.

Сиромаштва се млади брачни пар Тадић ослободио када је Борис добио посао професора психологије у Првој београдској гимназији.
Брак Веселе и Бориса успешно је функционисао првих десетак година. Борис је имао разне хобије (бављење ватерполом, у којем није остварио никакве резултате, јер је ровитог здравља, без обзира на корпуленцију). Идоли су му били чланови музичке групе "Идоли'' (Влада Дивљан, Срђан Шапер, Небојша Крстић...) која, иначе, никада није одржала ниједан концерт и у којој је само Влада Дивљан знао да свира. Њихове свирке за плоче изводио је тонац Радио Београда Милован Пилиповић, онда популаран као Минимаксов пулен и познат као Миле Пиле, који је свирао више инструмената и наснимавао своју свирку на њихове плоче. Ова група имаће у животу Бориса Тадића значајан утицај, на његову срећу, а на нашу несрећу. 

У политику Борис Тадић улази почетком 90-их, када његов отац Љубомир у београдском Дому омладине оснива с још 11 истомишљеника Демократску странку. У овој партији наћи ће се и његов син, а врата страначких органа за њега су широм отворена.
Председник странке је у почетку Драгољуб Мићуновић, Љубомиров колега с факултета, а потом Зоран Ђинђић, коме је Љубомир Тадић био узор. Преко свог оца Борис је у младости упознао Добрицу Ћосића, а сам тврди да је највећи политички утицај на њега имала књига Коштунице и Чавошког "Страначки плурализам или монизам".

У Демократској странци господин Борис Тадић је, захваљујући утицају свог оца, изабран за секретара Главног одбора, а потом и за потпредседника Извршног одбора. С листе ове странке изабран је и за посланика Народне скупштине Србије.

Улазећи у политику, Борис Тадић заборавља на своју младост и почиње да опонаша свог председника Зорана Ђинђића, за кога његов отац Љубомир није гајио симпатије.

Када Ђинђић креће да модернизује "партију жутих", налаже свим функционерима да се ''доведу у ред''. Поставља им ултиматум: колико килограма да скину, колико сати да проведу на вежбама у теретанама, како да се облаче, где да се састају. Покојни Ђинђић је протежирао младе, тек из факултетских сала изашле девојке и младиће.

Углавном оне који су млади, а књига им није ишла од руке. Као лидеру демократа, Ђинђићу су подводили средњошколке које су учлањивали у странку, а њима и родитељима нудили плаћена места у градској администрацији, када је Ђинђић постао градоначелник Београда.

Покојни Зоран Ђинђић је утицао и на Бориса Тадића, с препоруком да "откачи жену Веселинку". Близак Ђинђићев сарадник се сећа да је Зоран, у полушали, тражио од Бориса: "Ма, који ће ти к... жена која не може да роди?! Нађи млађу и богатију рибу!". Желећи да сачува блискост с Ђинђићем, Борис се споразумно разводи од Веселинке Заставниковић 2. септембра 1997. године у београдској Палати правде. Није то више био исти човек. Падају му на ум мајчине речи да треба бити богат, а онда и моћан.

Убрзо се Борис жени Татјаном, грађевинским инжењером. С њом добија две кћерке, Машу и Вању.

Живот Бориса Тадића из темеља се мења. Он путује по свету. Ђинђић га упознаје с грчким милионером Кокалисом. Отац Љубомир, који је ванбрачно живео с новосадском Јеврејком Кларом Мандић, блиском пријатељицом Слободана Милошевића, постао је председник Српско-јеврејског друштва. Брак с Кларом кратко је трајао, јер се у њено срце одмах уселио Капетан Драган. И Борис одлази у Израел, да се ''научи занату'' како се постаје богат. Године 1999. грчки милионер Кокалис шаље га у САД да заврши безбедносни курс за лидере Југоисточне Европе.

Када је 05. октобра 2000. оборен Милошевић с власти, Борис се дан касније на тераси Скупштине града упознаје с Милорадом Луковићем-Улемеком - Легијом. Разговарају више од сат времана, насамо. Борис никада после 12. марта 2003. године, када је стрељан премијер Ђинђић, није поменуо Легијино име!

У октобру 2000. у савезној влади Борис Тадић постаје министар за телекомуникације, и то као потпредседник Демократске странке, што је функција на коју је изабран 27. фебруара исте године на Скупштини ДС.
 
Нови министар одмах прихвата Милошевићевог тајкуна Богољуба Карића као свог пријатеља. Захваљујући Борису, Богољуб Карић је сачувао своју компанију ''Мобтел'' у наредним годинама. На рачун Бориса Тадић пристижу велике паре. Израелске и грчке банке су сигурне од провера из Београда. Премијер Србије, под притиском својих страначких колега, смењује Тадића с места министра због његових дугих прстију. Борис је финансијски ојачао, већ је инкасирао у то време неколико милиона долара и чека нову прилику.

Када Војислав Коштуница одлази с места савезног председника, у кабинету Светозара Маровића господин Борис Тадић добија ресор министра одбране! Клинички психолог је универзалних способности. Само да је на власти. Води телекомуникације, одбрану, све може. На ово место је постављен јер је пуковник Новосиелски, тадашњи војни аташе у Амбасади Велике Британије у Београду, ултимативно тражио од премијера Ђинђића да министар одбране не буде Зоран Живковић, премијеров заменик у ДС-у.

Чим је клинички психолог постао министар одбране, одмах је тражио адекватан смештај. Због безбедности, како је рекао. Правдајући се да је без стана, јер је свој двособни стан након развода с Веселинком оставио њеном оцу, који је у међувремену унапређен у чин капетана и пензионисан, министар одбране усељава се у вилу на Дедињу, у Лацковићевој улици. Његов отац Љубомир заменио је кућу у Господар Јовановој за два стана. Борис је добио двособан стан у блоку 45 на Новом Београду, док је његов отац добио стан у Француској улици. Борис је касније тај стан продао и купио нови код старог "Меркатора".

Из омање куће надлежни општински органи СО Савски Венац брзопотезно исељавају две сестре које у њој живе, присилно их смештају у старачке домове, а из војног буџета издваја се око милион долара за уређење овог резиденцијалног објекта, у којем Борис Тадић, чуван јаким полицијским снагама, и данас живи. Вила је опремљена најмодернијим намештајем.

За своје помоћнике министар одбране доводи Горана Весића, Живорада Анђелковића, Бојана Димитријевића... који немају ни тридесет година. Службе безбедности имају посла преко главе, како да се заштите од Тадићевих момака од којих неки нису ни војску служили. Али, шта то занима Бориса Тадића?!

Њега све више занимају малолетнице којима се одао. ПР министра одбране је Ана Урошевић, тек свршени студент, с којом Борис ступа у интимну везу и обећава јој да ће му постати супруга. По цео дан министар се одаје уживању, до касних ноћних сати. Супруга Татјана постаје присутни грађанин у његовом животу и само су формално у браку, ваљда због деце.

Желећи да следи премијера Ђинђића, Борис Тадић одржава сексуалне односе с лепушкастом госпођом, која је потпредседница једне од најјачих српских компанија. Борису се у коферу доносе паре и односе у "Беркли банку" у Лондону. Борис својим страначким интимусима то правда: "Јебеш га, ја сам једини председник на свету који нема своју кућу, ред је да имам паре".

Када се 11. јула 2004. године уселио у нови двор на Андрићевом венцу, председник Србије шокира јавност. За најзначајније саветнике поставља Вука Јеремића, који је тек дипломирао физику у Лондону! А управо због веза с Вуковим оцем, који му је преносио новац у Лондон, у банку "Беркли", Ђинђић је сменио Тадића с места министра за телекомуникације, јер се Вук Јеремић, тек свршени студент, представљао као Ђинђићев шеф кабинета, мада је поменута потпредседница компаније на ово место поставила Немању Колесара, који се забављао са кћерком председника компаније. Саветник председника Србије за спољну политику је, одмах по именовању, отишао у војску!

Када је изабран за председника, Борис је постао и јавна личност. Тако смо често обавештавани немуштим саопштењима да је на лечењу на ВМА. Од којих болести, није нам објашњено.

Његова мајка Невенка казала је за лист ''Торонто'', у броју од 02. јула 2004. године, да њен син сваког дана узима 1.000 милиграма Ц витамина и антиоксиданте, јер без имунолошке подршке није сигурна да би издржао радни темпо!

Док се бавио ватерполом, њему је две године било забрањено да улази у базен, због лошег имунолошког система. Извори ТАБЛОИДА потврђују да председник Тадић често запада у емоционалне кризе, да га избезумљује чињеница што улази у године и губи сексуалне способности и да га понекад, на ВМА електрошковима враћају у стварност, уверавајући га да је то у његовим годинама природна појава.

Како каже један од чланова Тадићевог кабинета коме је ТАБЛОИД гарантовао дискрецију, све послове из делокруга председникових овлашћења води шеф његовог кабинета господин Ракић. Сви они, а нарочито бизнисмени, који желе да се сретну с Борисом, морају то да заврше преко г. Ракића, који дебело наплаћује те услуге и у име председника зове судије, тужиоце, министре.

Радни дан председника Тадића је хаотичан. Зависи од његовог расположења. Често, због пада имунолошког система, он сам пада у апатију, депресију, разговори са саветницима су углавном неформални или су на нивоу уличног жаргона. Пресудну улогу на њега имају Срђан Шапер и лекар Небојша Крстић, бивши чланови групе "Идоли". Господин Шапер је тешко фрустриран својим физичким хендикепом. Једна глумица, која је глумила са Шапером у филму "Давитељ против давитеља", каже да је снимала ласцивне сцене и да је имала прилику да Срђана види голог. Његов полни орган је скоро невидљив, а Шапер се 1996. подвргао и операцији ради његовог продужења.

Председник Тадић је за свог саветника за медије поставио лекара Небојшу Крстића, који је једини у Тадићевом тиму урачунљив човек и својим стручним знањем из медицине свакодневно помаже Тадићу да остане "у седлу". Председник је Небојши и пацијент.
Председник Србије је сањар, и недозрео, склон самоубиству.

Борис обожава да се доказује пред младим женама. На једној седељци са својим саветницима пожалио се да му је жао што у младости осим Веселинке није имао других жена. Сада се из петних жила труди да то надокнади. Ноћу сам иде код својих љубавница својим блиндираним колима. Један од полицајаца, који се у цивилу затекао у Земуну, где живи председнкова милосница, каже да је ноћу око пола три видео Бориса за воланом како преко звучника, јер ротациона светла нису била укључена, сикће из кола осталим возачима који су стајали на семафору: "Склони се, склони се". Не треба сметнути с ума да се пре две године у Гучи, када му је један момак нешто добацио, председник Србије затрчао за њим с телохранитељима и ухватио младића за гушу, што су медији забележили, али су то приписали "чврстини карактера председника".

И у страначким пословима Борис Тадић, мада по Уставу не би смео да буде лидер странке, бави се као диктатор.

Сам доноси одлуке. И док је покојни Зоран Ђинђић на изборима за лидерску функцију имао противкандидате, Борис Тадић је на последњим изборима био једини за ту функцију, јер другима није било дозвољено да се кандидују. Он искрено намерава да доживотно остане лидер Демократске странке, без противкандидата.

Дан уочи избора нове владе Србије, на челу с мандатаром Коштуницом, Тадић је лично одређивао министре. Један од његових министара посведочио је уреднику ТАБЛОИДА да је био присутан када се горе поменута дама, потпредседница компаније, јавила Борису. Шта су разговарали, министар није могао да докучи, али се Борис ударио руком по челу након завршеног разговора и обратио страначким колегама: "Ау, бог те јеб'о, како се нисам сетио човека! А дружио сам се с њим. Ето, имамо министра финансија, Мирка Цветковића". Бивши директор Агенције за приватизацију, како је одмах објавио "Блиц", већину приватизација, укључујући и цементаре из Параћина, за шта је узео неколико стотина хиљада долара мита, спровео је на незаконит начин.

Присутни су већ видели Божу Ђелића на овој функцији, као што је био и страначки договор, али је Борис, након телефонског разговора с поменутом дамом која му је напунила конта, донео другачију одлуку. У ДС-у је опште незадовољство Борисовим одлукама. Он се показује као прави диктатор који одлуке доноси насумце и по свом нахођењу, руковођен искључиво личним интересима и у различитим душевним стањима. Фирери су увек такви, никад не одрасту, али се наметну као вође.

Прељубник

У време када је Ђинђић био градоначелник Београда, Борис Тадић је био директор Демократске странке. Његова секретарица је била жена Александра-Саше Симића који је био Борисов друг из младости. Симић је у ДС-у био председник правног одбора, а касније судија Савезног уставног суда тадашње СР Југославије. Борис му је обљубио жену и Александар Симић такође активиста Црвеног универзитета, напустио је странку и постао саветник Војислава Коштунице.

Без одговора

Позивајући на одредбе Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, помоћник главног уредника нашег листа доставио је прес служби председника Републике питања, очекујући да на њих добијемо прецизне одговоре. Питали смо за рачуне председника Тадића у страним и домаћим банкама, за протежирање српских тајкуна, за резиденцију у Лацковићевој на Дедињу...
До закључења овог броја нису нам се јавили из прес службе, а ни председникови телохранитељи нас нису посетили. У следећем броју, надамо се, објавићемо и одговоре из кабинета председника Тадића, који се куне да поштује законе, у овом случају Закон о приступу информацијама од јавног значаја.

Како пронаћи супругу?

Кад сустигну велике државничке обавезе, супруге председничке бивају често усамљене. Посебно кад поврх таквих обавеза постоје и паралелне везе.
Супруга Бориса Тадића Татјана сваком грађанину је доступна најмање десетак сати дневно у ресторану "Пане & Вино" у Добрачиној улици у Београду. Најчешће у друштву надобудне кројачице из Книна, самозване модне креаторке Драгане Огњеновић. Председникова супруга је све усамљенија. Лепша страна приче би била да је прва дама Србије макар власник или сувласник овог ресторана.



  • Извор
  • srpskapolitika.com
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Председник Владимир Зеленски ће можда морати да донесе „тешке изборе“ суочен са новом руском офанзивом на истоку


Жена председника Украјине Олена Зеленска стигла је 12. маја у Београд. Посета је одржана у друштву супруге председника Србије Тамаре Вучић. Жене су пратили министри спољних послова Србије и...

Свеопшти напад на Рафу у Гази само би изазвао „анархију“, инсистира амерички државни секретар


Нова пољска влада открила је криминалне радње током ревизије иницијативе #StopRussiaNow

„Руси су само ушетали“ на територију коју држе кијевске трупе, изјавио је украјински војник


Андреј Белоусов је истакао потребу да се смањи бирократија и побољша благостање војног особља


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА