Додика одбранити, не признати нелегитимну пресуду

То би био механизам уцјене према србским политичарима, који би због тога можда били приморани да пристану на легалну промјену Дејтонског споразума стварајући на тај начин централизовану БиХ, а са тиме и на укидање Републике Српске. Најочигледнији примјер рушења принципа уставности и законитости, којим је Србска осуђена на дуго умирање и на крају на смрт, јесте одлука Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа (Бошњака, Срба и Хрвата) у оба ентитета. Нажалост, такву нелегитимну одлуку, која руши међународни уговор (Дејтонски) прихватили су србски политичари и Народна скупштина Републике Српске. Завјера против Републике Српске Али, да би јединствено србски народ и сви његови политичари устали у одбрану Милорада Додика као предсједника Српске, он, Милорад Додик мора да покаже да је човјек за којег вриједи погинути. Полазећи од народне изреке „Без великог грешника, нема ни великог вјерника“, настављам са другим дијелом овог текста.

Геополитичка ситуација, која се мијења и иде у прилог интересима србског народа, тражи његово свеопште јединство, како би се остварили историјски србски циљеви. Да би се остварило такво неопходно јединство које очигледно не постоји, потребно је да кључне личности, предсједници Милорад Додик и Александар Вучић, не само престану да раде на подјелама, већ и јавно се покају пред народом својим србским. То не значи њихово аутоматско осуђивање и њихово рушење, већ напротив, подстрек свеопштем јединству, уставности и законитости, а оно што је најважније њихово покајање било би својеврсно „анкерисање“ темеља на којем би се градило моралније, праведније и заиста напредније друштво. За покајање Милорада Додика има много разлога. Њима се нећу посебно бавити – општепознати су. Од учешћа у преносу овлашћења са нивоа Републике Српске на ниво БиХ; својевремено прихватање незаконите смјене предсједника Српске Николе Поплашена; Позива првом предсједнику Републике Српске др Радовану Караџићу као и генералу Ратку Младићу да се предају, како Српску и србски народ не би држали као таоца…Можда је тако требало због куповине времена, како би се дочекала повољнија геополитичка ситуација.

Узимам за право да на овакав начин пишем, јер сам активан више од двадесет година кроз национални невладин сектор. Априла 2004. године, због насилног преноса овлашћења на ниво БиХ и смјене 57 легално и легитимно изабраних србских представника од стране тадашњег високог представника, Педија Ешдауна, покренуо сам иницијативу да Народна скупштина Републике Српске организује референдум на којем би се грађани Српске изјаснили да ли су за њено издвајање из наметнуте БиХ. Само дио тих активности можете видјети у тексту Прича о референдуму продужила је живот Дејтонској БиХ.

Дана 2.6.2021. године објавио сам текст Шмит долази да одстрани Додика.

Опште је познато да су корупција и криминал у Србији и Србској узели таквог маха, да је то постало нормално, и то захваљујући што нам је морал на најнижем нивоу у историји србског народа. Да не говорим о родољубљу. Убијана је и помисао да вриједи погинути за народ и отаџбину. То сматрамо за лудост, а нашој младости смо нудили примјер у виду мафијаша, криминалаца, па чак и ненормалности смо представљали као „ин“. Међутим, Богу хвала, и вјеронауци у школама (дала је плодове), наша дјеца (студенти, средњошколци) дају наду да ће бити способни изградити боље и праведније друштво. Студенти својим протестима у Србији не желе да сруше власт, већ да приволе исту да се не само обрачуна са криминалцима већ да крене у свеобухватно лечење оболелог друштва. Шта ће нам путеви пруге, и градови на води кад ће њима путовати и у њима живјети, а и од њих имати корист они који се не осјећају Србима или они који то уопште нису. Шта ће нам и 50 милиона грађана у Србији ако у њој нема Срба, јер она је, по уставу држава србског народа.

Надам се да гордост неће савладати племените и велике циљеве које, несумњиво, имају предсједници Додик и Вучић, те да ће уочити своје грешке и покајани као слуге србског народа предводити га у остваривање историјског циља – Створити државу коју ће србски народ вољети а која ће бити гарант заштите интереса србског народа и сваког појединца у њој.