BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Plate lekara u Srbiji među najnižima na Balkanu

Plate lekara u Srbiji među najnižima na Balkanu
24.05.2024. год.
Iako su ulaganja u zdravstvo širom Balkana među najvećim državnim izdacima, čini se da su pacijenti jednako nezadovoljni, i u članicama EU poput Hrvatske i Slovenije, i na celom zapadnom Balkanu. Razloga za ovako nešto je puno, a najveći je svakako nedostatak lekara specijalista, koji mahom odlučuju da rad nastave u EU ili SAD. 
 
Sa druge strane, i cene lekova na celom Balkanu su približno iste cenama medikamenata u Evropi, a često su i više. Izuzetak je Severna Makedonija, koja je još u vreme SFRJ bila 'farmaceutski gigant'. 'Meni terapija mesečno košta najmanje pedeset eura, kada pokupim sve lekove i vitamine za srce' navodi Slavica iz Vranja, inače profesorka u penziji. 'Zato često odem do Skoplja, imam tamo rođake, a lekovi su znatno jeftiniji' dodaje. Slično stanje je i u BiH. Nedavno je tamošnji Klinički bolnički centar Univerziteta u Sarajevu saopštio da je primoran da privremeno obustavi terapije za  onkološke pacijente. Razlog - nedostatak citostatika, ključnih medikamenata za lečenje ovih oboljenja. U ovoj zdravstbenoj ustanovi se inače leče najteži onkološki bolesnici iz cele Federacije Bosne i Hercegovine. Nadležni su bili sapštili da nedostaju skupi citostatici kao što su 'Metotreksat amp', 'BCG amp' i 'Alimta amp'.
 
Mediji u Beogradu su poslednjih dana preneli istraživanje po kojem su lekari u Srbiji među najmanje plaćenima u celom regionu. Tako je po najnovijim statistikama, prosečna plata u Srbiji 94.125 dinara, dok je u zdrastvu ona 96.547 dinara. Ipak, i ova cifra od oko 900 eura je među najmanjima na Balkanu, a svakako daleko ispod evropskog proseka u ovoj oblasti. Najveće plate u zdravstvu u ovom delu Evrope ima Rumunija - lekari imaju od 3000 do 4000 eura, specijalisti sa iskustvom i do 8000, dok medicinske sestre imaju od 1400 do 1700 eura.
 
 
 
Što južnije, to tužnije 
 
Ipak, ni u Srbiji nije svuda isto, što se najbolje vidi na primeru zdravstva. I dok lekari u Beogradu i Nišu 'lako' zarade i do 150 000, pa čak i 200 000 dinara, pre svega zahvaljujući velikom broju privatnih klinika, na Jugu Srbije, u Leskovcu i Vranju, lekari platu od hiljadu eura (oko 120 000 dinara) mogu retko da dobiju.
 
Rosa Drmonjić, predsednica odbora Stranke slobode i pravde u Vranju ukazuje i na veoma raširen upliv politike u ovu oblast:
 
"Mišljenja sam da je, nažalost, stranačko kadrovisanje u zdravstvu uzelo danak i da nam dolazi na naplatu ono što je rađeno tokom cele protekle decenije. Pre svega nam dolazi na naplatu stranačko zapošljavanje, "guranje" na specijalizacije po želji stranački podobnih, a zanemarivanje stvarnih potreba samog Zdravstvenog centra. Takođe, već izvesno vreme, a između ostalog, građanke Vranja trpe specifičan vid nasilja, u smislu onemogućavanja redovne ginekološke nege, a vezano za nedostatak zaposlenih u Dispanzeru za žene. U  Dispanzeru za žene Doma zdravlja je gotovo nemoguće doći do lekara, jer ih nema i "pozajmljuju" se sa Ginekologije, iako se čula izjava da su uspeli da “premoste”, te da sada dispanzer ipak radi. Postavlja se tako i pitanje kako je moguće da u protekloj deceniji niko nije predvideo ovakav ishod i zbog čega su partijski podobni lekari i lekarke umesto na specijalizaciju iz ginekologije "gurani" na razne specijalizacije po svojoj želji što je i danas aktuelno prilikom takve vrste zapošljavanja" navodi Drmonjić 
 
"Pored toga što je vranjski Zdravstveni centar 'iznedrio' spiskove podrške i autobuse za razne partijske mitinge, podsetiću da smo na dan izbora 17. decembra prošle godine imali situaciju da nepoznati ljudi, sa spiskovima hospitalizovanih pacijenata, pokušavaju da uđu na odeljenja vranjske bolnice i nateraju ljude koji su tamo na lečenju da glasaju. Pri tome, niko od tih hospitalizovanih ljudi nije tražio da glasa van biračkog mesta. Samo je mali broj dežurnih lekara ovu svojevrsnu prevaru sprečio time što nisu dozvolili ulazak na odeljenje. I da sumiram, ne samo da Zdravstveni centar pretvoren u svojevrsnu 'promo kampanju' vladajuće partije, već to ide dotle da se ugrožava i pravo na privatnost pacijenata" dodaje. 
 
Prema poslednjim procenama stručnjaka i sindikata, srpsko zdravstvo je u poslednjih deset godina napustilo najmanje 5000 lekara, i još barem toliko medicinskih sestara, a najčešće svoju karijeru nastavljaju u Nemačkoj, a sve više i u Austriji, Švajcarskoj i Sloveniji. 
 
 
Ivan Trajković 
 
 




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Пошиљка која је укључивала тенкове, оклопна возила и системе противваздушне одбране стигла је почетком јула, преноси немачка новинска агенција


Кијев не може да обезбеди победу док штеди млађе мушкарце, изјавио је Иво Далдер

Кијев је наметнуо строгу политику да елиминише Русију из јавних простора


Последњих дана у новостима се појавило разматрање могућности разарања Кијевске ХЕ. О томе говоре званичници, а на интернету се објављују резултати моделирања последица таквог догађаја. У контексту овога, воде...

Доналд Трамп је изјавио да има среће што је жив након што је био мета нападача током предизборног скупа у Пенсилванији у суботу.


Руске снаге извеле су серију прецизних удара на инфраструктурне објекте и друге циљеве на територији под контролом кијевског режима, уништивши, између осталог, још један немачки ПВО систем IRIS-T.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА