РТ: Украјина „није одустала“ од намере да се придружи НАТО-у

04.05.2022. год.

Кијев има „свако право да буде критичан“ према блоку који одуговлачи са чланством, рекла је потрепдседник украјинске владе

Украјина "није одустала" од своје намере да се придружи НАТО-у, рекла је потпредседник украјинске владе за европске и евроатлантске интеграције Олга Стефанишина, критикујући блок који предводе САД због "оклевања".

У интервјуу за "Ел Паис", она је навела да је оклевање НАТО-а да прими Украјину, која је добила позив од те организације 2008, довело до тренутног војног сукоба са Москвом и довело руског председника Владимира Путина „тамо где је сада“.

„Шведска и Финска ће постати чланице НАТО-а што је пре могуће. Али са сигурношћу вам могу рећи да ако би ове земље чекале још 15 година на одлуку о чланству, и оне би биле у ратном стању“, рекла је она, позивајући се на недавне одлуке шведске и финске владе да преиспитају своју дугогодишњу политику несврстаности усред руских акција у Украјини.

„Чујемо сталне поруке да НАТО не жели да наљути Русију када је у мојој земљи рат, а хиљаде цивила је убијено. То фрустрира велики део друштва“, рекла је Стефанишина.

Она је додала да украјински председник Владимир Зеленски има „свако право да буде критичан“ према „фрустрирајућим“ порукама лидера НАТО.

Москва, која је проширење НАТО-а на исток дуго посматрала као директну претњу својим безбедносним интересима, навела је могуће придруживање Украјине као један од разлога за своју одлуку да покрене војну операцију у фебруару.

Украјина је стално тражила од земаља НАТО-а да уведу зону забране летова изнад њене територије или да јој дају ратне авионе, али су захтеви одбијени, што је изазвало критике од стране Зеленског. Раније је Кијев такође сигнализирао да ће одустати од својих НАТО амбиција и да ће пристати на неутрални статус који фаворизује Русија у замену за безбедносне гаранције, које до сада нису званично понуђене.

У опширном разговору Стефанишина је открила да ће Кијев ове недеље предати други део упитника о својој апликацији за чланство у Европској унији.

Она је такође позвала западне земље да дају приоритет „стратешким” одлукама у односу на „тактичке” увођењем најстрожих могућих санкција Москви.

„Сваки пут када чујемо изјаве европских лидера да су донели одлуку да плаћају Русији у рубљама или да нису спремни да одбију њен гас, ми то третирамо као тактички губитак“, рекла је она, тврдећи да такви уступци значе да ове земље нису „стратешки“ у стању да Русију назову „агресором“ или да признају да се у Украјини дешавају „незамисливи злочини“.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © Hennadii Minchenko / Ukrinform / Future Publishing via Getty Images / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Хроника специјалне војне операције за 16. јул 2025. године

Руске снаге су гађале непријатељске објекте у Кривом Рогу, Харкову, Виници, Измаилу, као и противваздушни систем у предграђу Одесе.

Цркву под опсадом: Контроверзна кампања Пашињана

Вековима стара Јерменска апостолска црква изненада је постала мета жучне политичке офанзиве премијера Никола Пашињана. У низу јавних изјава и званичних потеза од краја маја 2025. године, Пашињан је...

Француска води „крсташки рат“ против слободе говора и технолошког напретка – власник Телеграма

Кривичне истраге против технолошких гиганата само ће нашкодити француској економији, тврди Павел Дуров

Гарегин II: Пашињанова влада води антицрквену политику која угрожава државност земље

Премијер Никол Пашињан 8. јула објавио да стати на чело покрета против руководства Јерменске апостолске цркве. Оштро је говорио о свештенству, наводећи да је „кућа Исуса Христа окупирана од...