BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Драматичан пад подршке грађана Србије чланству у ЕУ

Драматичан пад подршке грађана Србије чланству у ЕУ
27.04.2022. год.
Први пут у последњих двадесет година број грађана који се противе придруживању Србије Европској унији већи је од оних који то подржавају, показује истраживање Ипсоса. Док у Бриселу такве резултате читају као недовољан рад званичника на промоцији европских вредности, у Београду оцењују да је таква статистика последица великих притисака ЕУ на Србију, посебно када је реч о украјинској кризи.

Када је Србија пре деценију званично постала кандидат за чланство у Европској унији, оптимизам је владао са обе стране стола. Врата у Бриселу, предвиђало се, требало је да се убрзо отворе. Ипак, уместо места за столом десети рођендан статуса кандидата Србије обележава драстичан пад подршке придруживању Унији,
преноси РТС. 

Према подацима Ипсоса, на референдуму би за улазак у Унију гласало само 35 одсто грађана, док би 44 одсто било против.

"Ово сада нам говори да грађани желе да виде крај тог процеса или неке промене. То може да се промени, али сада су грађани, чини ми се, осетљивији на све ове захтеве, притиске за неке услове које Србија треба да испуни, али слабо се објашњава да су то услови који важе за све", каже Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику.

Управо у притисцима који стижу из Брисела, а тичу се увођења санкција Русији, аналитичари виде главни узрок у заокрету става грађана.

"Мислим да ће све док тај сукоб траје и на начин како се према њему односе западни центри моћи бити кључни критеријум, при чему треба рећи да став према томе не одређује остварење нашег крајњег циља и ми ако заузмемо став према томе и ако дођемо на ту страну која нам се сугерише и за коју се врши притисак, то не значи да не отпадају они услови које имамо од раније и који стоје", сматра Зоран Миливојевић, дипломата.

У кључне услове Европска унија убраја реформе у области владавине права, унапређење слободе медија, људских права и решење питања Косова и Метохије.

"Србија не одустаје од тог циља, али остају и услови, услови који се косе са њеним државним и националним интересима и ја лично мислим да је питање државног и националног интереса значајније од онога што бисмо ми могли да добијемо уласком у ЕУ. Знате, одрицање од територије и још нешто слично томе је ипак захтев који тешко може бити прихватљив", поручује Миливојевић.

Прихватљиво би било, сагласни су саговорници, да Брисел предузме конкретне кораке – понуди тачан датум уласка, дâ зелено светло за отварање преосталих кластера и подстакне нормализацију односа са Приштином.

"Ја не сумњам да све то може да се брзо промени, јер, рецимо, навешћу пример Хрватске – 2011. је само 22 одсто грађана било за улазак Хрватске у ЕУ, а две године касније на референдуму гласало је 66 одсто", наводи Грубјешићева.

Највећу подршку придруживању грађани Србије показали су неколико месеци након одржавања Песме Евровизије у Београду и у години када је Европска унија укинула визе за српске држављане – чак 74 одсто испитаника 2009. године било је за улазак Србије у Унију.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti



  • Извор
  • Танјуг
  • фото: © РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Украјинске формације поново су извршиле ударе на територију полуострва Крим. Циљ удара АТАЦМС-а био је аеродром Белбек, где је, према отвореним изворима, избио пожар.


Марија Захарова је на данашњем редовном брифингу била у прилици да одговори на чак три питања везана за Србију – једно о новој влади Србије и два о односима...

Неуспех да се „одмах“ оконча офанзива на Рафу би поткопао односе, наводи се у саопштењу


Москва треба да брине и о „оружју и путеру“, изјавио је председник

Украјински посланици тврде да ограничења на циљеве који се могу гађати западним оружјем дају предност Москви


Све у свему, удео муслиманског бирачког тела се постепено повећава. У једном броју округа број муслимана се креће од 10 до 40% бирача, има места где их има више...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА